Од 35 чланова Радне групе за измене Закона о јавном информисању, 14 су државни службеници, а ту је и бар осам представника такозваних ГОНГО организација, посебно активних у комисијама за расподелу буџетског новца, као и других организација које подржавају власт и њихове медије. Оливера Зекић, председница Савета РЕМ-а, накнадно додата на листу
Акциони план за Стратегију развоја система јавног информисања у Србији од 2020. до 2025. године, усвојен прошлог децембра, предвиђа измене 13 закона, највише Закона о јавном информисању и медијима – чак 36.
Рок за измене је четврти квартал ове године, али се са првим активностима почело тек пре десетак дана, када је формирана Радна група која ће радити на нацрту законских промена.
Групу чине 34 представника новинарских и медијских удружења, државних органа и институција. Неколико дана касније, одлука о образовању Радне групе је измењена тако што јој је додата једна чланица – Оливера Зекић, председница Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Зекић је потврдила за Цензоловку да је део Радне групе, али није могла да прецизира које предлоге за измену закона ће предложити РЕМ. О томе се у РЕМ-у, како нам је рекла, још није разговарало, пошто је Радна група недавно формирана.
Из Министарства за културу и информисање објашњавају за Цензоловку да је одлука допуњена пошто је накнадно утврђено да грешком није уврштен предлог кандидаткиње РЕМ-а за чланицу Радне групе.
Стручњаци за медијске конкурсе непознати у заштити медијских слобода
Међу 35 чланова Радне групе, четрнаесторо их је из државних органа. Председница РГ је Славица Трифуновић, вршилац дужности помоћника министра у Сектору за информисање и медије МKИ, а чланови су и представници Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства за европске интеграције, Министарства за рад, запошљавање и борачка питања, Министарства правде, Министарства за људска и мањинска права, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства финансија.
Ту су и представници Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Привредне коморе Србије, Агенције за привредне регистре (АПР), као и саветница председнице Владе.
Међу представницима новинарских и медијских удружења уочљив је велики број нерепрезентативних удружења, такозваних ГОНГО организација које раде у интересу власти, као што су: Удружење локалних и регионалних емитера Нова мрежа, Удружење медија и медијских радника, Друштво новинара Војводине и Друштво новинара Ниша, Пронус.
У Радној групи су „стручњаци“ за медијске конкурсе на којима се новац грађана дели провладиним медијима, али потпуно непознати у заштити медијских права и слобода
Ту су и удружења блиска властима, као што су Удружење електронских медија ЦомНет и Асоцијација радио-телевизија Србије, чији ће представник бити Владан Стефановић, познат по томе што је био члан у небројено много комисија за оцењивање медијских садржаја и по блискости са СНС-ом.
Репрезентативна удружења упозоравају
На то су у јучерашњем заједничком саопштењу скренули пажњу Удружење новинара Србије, Kоалиција за слободу медија и АНЕМ, упозоривши да су одлуком министарке Маје Гојковић у састав Радне групе ушли и представници организација које су најбројније у комисијама за расподелу буџетског новца, поготово на локалном нивоу власти, али нису препознате у заштити новинарских и медијских права и слобода.
Они наводе да су позиви за достављање предлога за чланове Радне групе упућени „организацијама цивилног друштва за које се сматра да могу допринети изради нацрта закона“ и да је једини критеријум за избор био да представник организације буде правник по струци, с обзиром на то да се ради на нормативним пословима.
„Из одлуке министарке јасно се види да тај услов само Министарство није поштовало и да су у Радну групу за израду нацрта медијског закона изабране и особе које нису правници“, упозоравају представници новинарских удружења.
Подсећају да, као што је УНС писао у марту после састанка министарке Гојковић са представницима (како је тада званично саопштено) „новинских удружења Проунс, ЦомНет, Друштво новинара Србије, Асоцијација радио-телевизија Србије, Друштва новинара Војводине и Удружења медија и медијских радника“, да поједине организације под тим називом не постоје, немају контакт податке, активне веб-сајтове, да не могу да кажу колико чланова имају, односно које организације улазе у састав удружења, као и да се исти људи као функционери у једним организацијама појављују и у другим.
Засад је неизвесно да ли ће предвиђене измене закона о конкурсном финансирању подржати ГОНГО организације, пошто им тренутне одредбе иду на руку. Још је мање извесно да ли ће се, ако буду усвојене, нове одредбе закона поштовати
Министарство културе и информисања одмах је јуче реаговало на иступ медијских удружења, тврдећи да нема намеру да дели новинаре, новинарска удружења, нити да одваја подобне или етикетира неподобне и да су сви који желе да раде на унапређивању система јавног информисања у нашој земљи добродошли.
Подсећају и да су у Радну групу позвани и представници Славко Ћурувија фондације, Транспарентности Србија и Фонда за отворено друштво, од којих је само ТС то прихватила.
О изменама Закона о јавном информисању и медијима одлучиваће и представници репрезентативних новинарских и медијских удружења – Удружења новинара Србије (УНС), Независног удружења новинара Србије (НУНС), Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), Асоцијације онлајн медија, Асоцијације медија, Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), представници Пословног удружења Локал прес, РАБ Србија, Синдиката новинара Србије (СИНОС) и представник организације Транспарентност Србија.
САДАШЊИ ЗАKОН ИДЕ НА РУKУ ГОНГО ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Радна група има задатак да до 30. септембра ове године достави Министарству културе и информисања текст радне верзије Нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима, након чега ће бити спроведена јавна расправа.
Акционим планом за Стратегију развоја система јавног информисања предложено је 36 измена Закона о јавном информисању и медијима. Закон треба да претрпи промене и у области контроле медијске концентрације и спречавања монопола над медијима, тако што ће у постојећем регистру медија бити прецизно дефинисан обим података који се тичу самих медија, власничке структуре издавача медија, свих новчаних и других давања из јавних прихода из свих извора – подаци о донацијама, поклонима и спонзорствима.
Предвиђа се и увођење санкција за непоштовање нових законских одредаба и утврђивање критеријума за мерење прагова медијске концентрације.
Планирано је и формирање регистра продукција, где ће се сливати подаци о средствима додељеним правним лицима, односно предузетницима који се баве производњом медијских садржаја.
Предложен је читав низ одредаба ради унапређења система конкурсног финансирања, као што су прописивање критеријума за избор чланова комисија у поступку пројектног суфинансирања, њихов начин рада и одлучивања; обавеза независне евалуације спроведених пројеката; ефикасне санкције за непоштовање обавеза које се тичу пројектног суфинансирања; искључивање могућности да пројектно суфинансирање служи за покривање трошкова ван припадајућих трошкова и прописивање казне за непоштовање ових одредаба; обавезан критеријум поштовање Kодекса новинара Србије, тако да штампани и онлајн медији који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу; да предност при пројектном суфинансирању имају медији који поштују законске прописе и Kодекс новинара Србије, односно они који имају мање изречених мера од стране РЕМ-а и донетих одлука и јавних опомена од стране Савета за штампу.
Засад је неизвесно да ли ће ове бројне измене у конкурсном финансирању подржати представници ГОНГО организација, с обзиром на то да им тренутне одредбе иду на руку, а још је мање извесно да ли ће се, ако и буду усвојене, нове одредбе закона поштовати.
Осим Закона о јавном информисању и медијима, у оквиру Акционог плана планиране су и измене још три медијска закона – Закона о електронским медијима (рок је други квартал 2022), Закона о јавним сервисима (рок је трећи квартал 2022) и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, која је у току.
Аутор: Ивана Предић
ИЗВОР: Цензоловка
