Измене српског Устава мимо закона: Предлог морали да дају посланици

Скупштина Србије кренула је у уставне промене у области правосуђа, али на начин који није предвиђен ни законом ни Уставом. Како су упозорили стучњаци, уставне амандмане незаконито је скројило Министарство правде, уместо надлежног скупштинског одбора, а како се може наслутити из изјаве премијерке Ане Брнабић, баш ти амандмани наћи ће се пред посланицима. Саговорници портала Нова.рс наводе да би тај текст уставних промена морао изнова да буду писан, да правно не постоји, али и да је питање да ли је надлежни скупштински одбор довољно компетентан да сам напише амандмане који ће обезбедити независност правосуђа.

Актуелна власт нашла се у временском теснацу да до краја године промени Устав у делу који се односи на правосуђе, што је и обавеза Србије на путу ка Европској унији. Посланици су јуче кренули у те измене, усвајањем Предлога о промени Устава који је дошао из Владе. Ипак, то је тек први корак којим су се посланици сагласили да мењају највиши правни акт, а пред њима ће се тек наћи текст о коме треба да расправљају, да га изгласају – и они и грађани на референдуму.

И уместо да га посланици пишу, на тексту уставних амандмана ван свих законских овлашћења пре неколико година почело је да ради Министарство правде, направило неколико верзија, да би последњу упутило Венецијанској комисији на мишљење.

Осим што стручњаци упозоравају да је текст тих амандмана лош и да њихово усвајање не би допринело независном правосуђу, већ би га и додатно уназадило, они наводе и да би текст уставних промена по закону требало да пише скупштински Одбор за уставна питања и законодавство.

И у Уставу и у Закону о Народној скупштини пише да Устав доноси и мења републички парламент, а о појединим питањима, попут правосуђа, одлучују и грађани на референдуму.

Слободан Орловић, професор Правног факултета у Новом Саду, каже за портал Нова.рс да је Министарство правде „изгледа самоиницијативно“ написало нацрте уставних амандмана, који су се појавили 2018. године.

„Они би морали бити изнова написани од стране скупштинског Одбора, макар и са истом садржином, да би Скупштина о њима могла да гласа и евентуално их усвоји. Просто, ранији ‘нацрти амандмана’ сада правно не постоје”, истиче Орловић.

Премијерка Ана Брнабић најавила је да ће се ти амандмани наћи пред посланицима уз наду да ће бити постигнут друштвени консензус о промени Устава, што не би требало да буде тешко, будући да у парламенту практично нема опозиције. Упитан да ли очекује неке промене у постојећем тексту, Орловић каже да није сигуран да је скупштински Одбор, “састављен у првом реду од политичара, довољно компетентан да сам напише амандмане који би унапредили независност и самосталност правосуђа – што је основна идеја предлога Владе”.

“Скупштина може да изгласа било шта”

Слободан Орловић наводи да у Скупштини неспорно постоји друштвени консензус, који је помињала премијерка, и да са толиком, 99 постотном, већином може да се изгласа било шта, па и нови Устав.

“Међутим, консензус међу грађанима није ни приближан оном у Скупштини па увек постоји ризик да уставне промене не добију неопходан легитимитет (подршку, пристанак) на уставном референдуму. Референдум ће бити легалан и формално успешан ако већина изашлих гласа за уставне амандмане, али у случају мање излазности он неће бити легитиман. А у основи демократије је легитимитет Устава и саме власти”, истиче Орловић.

“Ми не знамо ко ће да пише уставне амандмане, да ли ће то бити ископирани или кориговани ‘амандмани’ из 2018. године. Једноставно, у овом моменту правно постоји само предлог Владе који садржи општа места и смернице, по садржини веома далеко од конкретне уставне норме (амандмана). Сматрам да је разумно и логично да Одбор оформи радну групу у који би опет ушли представници правосудне струке и правне науке, не би ли се тако важан посао, као што је промена Устава, ваљано обавио”, сматра он.

„Ко ће радити на промени Устава, Скупштина иде на паузу“

И Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда Србије и председница Центра за правосудна истраживања, наводи за Нова.рс да на уставним променама треба да ради надлежни скупштински одбор, а не Влада и Министарство. Она, међутим, каже да у Влади сматрају да Одбор може да користи предлог који је потекао из Министарства правде.

Упитана да ли очекује да ти амандмани буду измењени бар у неком делу, она наводи да жели да се то деси, али да не може да каже да очекује, “имајући у виду начин на који посланици дискутују о судству и тужилаштву.

“Не могу да имам дубоку веру, али бих врло волела да очекујем, јер би то значило да ће грађани ове земље заиста имати независну судску власт или бар да има онај потребан минимум. Јер, овако како је предвиђено, то свакако неће бити омогућено”, закључује Шкеро.

Она наводи да није сигурна да постоји стварна воља да се постојећи текст поправи и промени, односно да га Одбор изнова пише, јер долази лето када Скупштина не заседа.

“Није ми јасно ни ко ће и када радити те амандмане, ако нам је председник Скупштине рекао да он очекује да ће референдум бити на јесен, ако је у једном тренутку изјавио да очекује готове амандмане у септембру… Када ће организовати јавна слушања у вези предлога тих амандмана, јер Скупштина не заседа током лета, када ће се организовати стварне јавне расправе, када ће се на сајт поставити предлог”, упитала је Шкеро.

О наводима премијерке да је постојећи нацрт Министарства правде добио позитивно мишљење Венецијанске комисије, она је навела да поправљена верзија, која је заправо била козметичка, ишла пред секретаријат тог тела Савета Европе.

“Секретаријат је рекао, без икаквих коментара стварних решења, да је Србија приступила изради, односно нечему што је дата као некаква сугестија. Значи, није направљена никаква анализа шта би ту ваљало, а шта не би”, навела је она и додала је амбасадор Савета Европе рекао да се нада да ће у октобру пред Венецијанском комисијом на оцени бити нацрт који треба да направи скупштински Одбор.

Подсећамо, посланици су јуче усвојили Предлог за промену Устава, који је поднела Влада. Председник Скупштине Ивица Дачић изјавио је да би на јесен требало да буде одржан референдум о уставним променама, а Акциони план за поглавље 23 предвиђа да он буде организован до краја ове године.

Нова.рс