Тужалаштво је према садашњем Уставу, Закону о јавном тужилаштву и Законику о кривичном поступку формално самостално. Уколико би у Србији постојали пре свега савесни тужиоци који би само примењивали законске одредбе, многи случајеви би до сада били процесуирани без обзира на то шта ради полиција. Уз чињеницу да тужилац по закону руководи кривичним поступком, постоје механизми да самостално спроводи одређене доказне радње како би се открио починилац кривичног дела. Самостално може да обавести јавност где постоји сарадња, а где опструкција. Чињеница је да у пракси то није ни прибилжно тако, али су такве законске могућности.
Све ово би сада могло да се промени. На сајту Министарства правде објављен је документ под називом Радни текст измена Устава у области правосуђа. Истовремено, Министарство је позвало све заинтересоване да дају коментаре.
„Позивају се представници државних органа, представници цивилног друштва, стручна јавност, као и друга заинтересована лица да образложене коментаре на Радни текст амандмана Министарства правде на Устав Републике Србије доставе на адресу Министарства“, наводи се на сајту.
Уколико би се предложене измене и усвојиле, утицај извршне власти на тужилаштво заправо би био формализован.
Избор тужилаца по вољи оних који су на власти!
Министарка Нела Кубуровић синоћ је у изјави за РТС бранила овај документ објашњавајући да према предложеним изменама Народна скупштина више нема никакву улогу у избору судија и заменика јавних тужилаца и да остаје надлежна једино при избору Врховног државног тужиоца.
Ово решење које министарка хвали, заправо избор тужилаца претвара у процес који је у потпуности зависан од политике.
Кандидате за јавне тужиоце према садашњем Уставу и закону бира Скуштина на предлог Државног већа тужилаца у којем већину имају сами тужиоци, од 11 чланова њих шест су јавни тужиоци ли заменици тужилаца.
Међутим, новим решењем односо Радним текстом измена Устава у области правосуђа, предвиђено је формирање високог савета тужилаштва, а тужиоци губе било какву могућност да утичу на одлуке о избору, јер је њихов број смањен на четири, док седам чланова практично бира већина у параламенту, односно избор седам чланова зависи од оних који су у том тренутку на власти. Тих седам чланова чине, како је наведено „пет истакнутих правника које бира Народна скупштина“, Врховни јавни тужилац Србије кога такође бира парламент и министар надлежан за правосуђе.
Тако се ствара ситуација у којој четири тужиоци никада не могу прегласати седам чланова који ће бити „политички“ бирани.
Шта су квалификације истакнутих правника није наведено, па у овако креираном процесу практично не може ни случајно доћи до неке „грешке“ коју власт не би желела.
Састав Високог савета тужилаштва није једини проблем новопредложеног решења Устава Србије, јер заменици тужилаца према објављеном документу практично губе самосталност.
„Заменик јавног тужиоца замењује јавног тужиоца при вршењу тужилачке функције и дужан је да поступа по његовим упутствима“, наводи се у предлогу измена Устава.
Заменици који су до сада били самостали у раду и могли да штите своју самосталност па и законитост притужбама вишим инстанцама, сада практично постају само дактилографи који поступају по упуствима тужиоца. Измене предвиђају могућност да тужилац може бити пребачен из било код тужилаштва у неко друго без његове претходне сагласности.
Врховни јавни тужилац тако све „непослушне“ може преместити у било које више или ниже тужилаштво било када и било где у Србији.
Истовремено нови тужилац може постати „само лице које је окончало посебну обуку у институцији за обуку у правосуђу основаној законом“ па се тако формира потпуно нова база оних који ће радити у систему. Тако је цео круг затворен.
Аутори предложених измена још непознати
Радни текст који је понуђен на јавну расправу, како је Инсајдеру објашњено у Министарству, радили су запослени у Министарству правде на основу Анализе радне група Комисије за спровођење националне стратегије реформе правосуђа 2013 – 2018, прве фазе јавне расправе и сугестија Венецијанске комисије. На више пута поновљено питање ко су аутори текста нисмо добили прецизан одговор, већ само објашњење да се ради о запосленима из Сектора за нормативу и Сектора за европске интеграције Министарства.
Инсајдер.нет
фото: КМ НОвине
