ИЗНЕНАЂЕЊЕ И ШОК ЗА ЦЕЛУ ЕУ: Марин Ле Пен победила на изборима у Француској!

Десничарски Национални фронт победио је на изборима за Европски парламент у Француској, резултати су анкете са биралишта, што ће, уколико они буду потврђени, бити први пут да је једна антиимигрантска странка, са политиком против ЕУ, победник националних избора.

Национални фронт, на челу са Марин Ле Пен, први је са око 25 одсто освојених гласова, а за њим следи опозициона Унија за народни покрет (УМП) са око 21 одсто.

Владајућа Социјалистичка странка нашла се на трећем месту са свега 14 одсто освојених гласова, што је пад у односу на 16,5 колико су освојили на изборима 2009.

Агенција за истраживање јавног мњења Ифоп наводи да је проценат оних који нису изашли на биралишта био 59 одсто, што је знатно ниже од очекиваног.

НЕМАЧКА: Победа Ангеле Меркел

Демохришћани канцеларке Ангеле Меркел су, упркос губицима, победници данашњих избора за Европски парламент (ЕП) на које је у Немачкој позвано преко 61 милион бирача, показују први резултати гласања, према којима је, међутим, и екстремно десна неоанцистичка Националдемократска партија (НПД) ушла у ЕП.

За демохришћане је гласало 36,1 одсто Њемаца, процјењује телевизија АРД, док је за Социјалдемократску партију гласало (СПД) 27, 5 одсто, а за евроскептички расположену Алтернативу за Њемачку (АфД), која се, између осталог, залаже за укидање евра и повратак немачке марке, чак 6,5 одсто Њемаца.

Зелени, које је некада водио бивши шеф немачке дипломатије Јошка Фишер, добили су око 10 одсто гласова, Љевица 7,8, а либерали, такође бившег шефа њемачке дипломатије Гвиде Вестервела 3,1 одсто.

НПД, о чијој забрани се у Немачкој дуго ломе копља може рачунати с једним послаником у ЕП.

На данашње изборе изашло је 48 одсто Немаца, што је више него 2009. године, када је у Немачкој гласало 43,3 одсто бирача.
Пошто је Савезни уставни суд Немачке укинуо члан о три одсто освојених гласова, као “границу” за улазак у ЕП, рачуна се да ће на тај начин у ЕП ући и оне партије које добију најмање 130.000 гласова или око један одсто гласова.
Од укупно 766 посланичких места у ЕП, Њемачкој припада 99, каже статистика.

Немачка статистика каже да је међу њемачким бирачима страног поријекла највише Пољака, око 460.000, и више од 130.000 Италијана.

Евроскептички расположена Алтернатива за Немачку слави вечерас у Берлину свој огроман успех на европским изборима
Медији оцењују да ће сада, доласком АфД, у “срцу ЕУ” бити њени критичари.

“Ми смо нова немачка народна партија”, узвикивао је шеф АфД Бернд Луке, пред окупљеним у партијској централи и говорио о “пролећу у Немачкој”, док су критичари са скепсом указали да са свега 6,5 одсто освојених гласова једна партија себе не може називати народном партијом.

АфД се са освојених око 6,5 одсто гласова пласирала као пета по снази политичка партија у 81- милионској немачкој држави, на данашњим изборима за Европски парламент (ЕП).

На изборима за ЕП АфД је освојила око два одсто више, него на савезним парламентарним изборима лане, када им за длаку није успело да уђу у немачки Буднестаг.

Овој партији се пребацује опасна игра са носталгијом, “пецање” у десним водама, популизам, жеља да заради политичке поене на погрешним темама, апокалиптички сценарији по имовину и штедне улоге Немаца….

“Ако евро пропадне, Европа неће пропасти”, понавља Луке, наводећи да се ЕУ распада, “под евром”, на сиромашни југ и привредно успешни север и да влада Мерклове погрешно каже да њеној полилтици нема алтернативе.

Луке је вечерас искључио још једном могућност сарадње са десничарима у ЕП, наводећи да је АфД конструктивна партија.
Мушкарци са изгланцаним ципелама и свиленим марамама у реверу добрих одела, стоје иза Лукеа, универзитеског професора економије и оца петоро деце. АфД је основана у априлу прошле године и то је, заправо, партија мушкараца, пошто они чине 86 одсто чланства.

За АфД се каже да има више 10.000 чланова и на својој страни има и бившег социјалдемократу и левичара Оскара Лафонтена, који је био немачки министар финансија када је уведен евро.

Грчка: Сириза убедљиво води

Странка радикалне левице Сириза води на данашњим изборима за Европски парламент у Грчкој, док је на другом месту странка десног центра Нова демократија премијера Андониса Самараса, показују прве процене по затварању биралишта.

Сириза Алексиса Ципраса, која је у предизборној кампањи жестоко критиковала мере штедње, могла би да освоји измедју 26 и 30 одсто гласова, а Нова демократија измедју 23 и 27 одсто гласова.

Данас је завршни дан гласања за Европски парламент, које је почело 22. маја. Први званични резултати очекују се после 23 часа, када буду затворена биралишта у Италији.

Европски парламент ће од 22 часа да почне да објављује прве резултате по изласку са биралишта.

Словенија: Победа странке Јанеза Јанше

Победник избора у Словенији за Европски парламент је, према резултатима упоредних избора, странка Словенских демократа бившег премијера Јанеза Јанше, којој су припала три мандата.

Слиједи листа Нове Словеније и Словенске људске странке (народњаци) са два мандата.

По једног европског посланика добиле су листе Верјамем (Вјерујем), Социјалних демократа и Демократске странке пензионера.
Слаба излазност у Хрватској

На изборима за 11 хрватских европарламентараца очекивано је мала излазност, односно до 16 часова на биралишта је изашло 16,45 одсто бирача, односно око пола милиона.

То је, ипак, више него на прошлогодишњим изборима за посланике у Европском парламенту, када је до 16 часова одзив био 14,63 одсто.

Највећа излазност је у Карловачкој и Личко-сењској жупанији, где је изашло нешто више од 20 одсто, а најмања у Међимурској 13,59 одсто, саопштила је Државна изборна комисија.

У Загребу је до 16 часова гласало 18,20 одсто бирача.

Биралишта су отворена до 19 часова, а први резултати очекују се после 23 часа.

Право гласа има око 3,8 милиона бирача у Хрватској и иностранству.

Грађани бирају између 275 кандидата са 25 листа, од којих је седам коалиционих, а 18 самосталних страначких.
Ови избори су први прави тест владе левог центра премијера Зорана Милановића после две и по године мандата.
Предизборне анкете предвиђале су да ће опозициона коалиција предвођена Хрватском демократском заједницом (ХДЗ) освојити пет мандата, владајућа коалиција на челу са Социјалдемократском партијом (СДП) четири, а по један мандат Хрватски лабуристи и Одрживи развој, странка бивше СДП-овке Миреле Холи.

Агенције