Од великог противника приступања земаља ЕУ кинеском пројекту „Један појас, један пут“, немачка канцеларка Ангела Меркел одједном је постала његов заговорник. Између осталог, и под притиском немачких компанија.
Када им не можеш ништа, ти им се придружи. Могло би се и тако рећи после најновије изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел о односу према глобалном кинеском пројекту „Један појас, један пут“.
Ако је Америка била најгласнији противник приступања Италије кинеској иницијативи која би требало, што копном, што морем, економски да повеже 65 одсто светске популације, Берлин је био невидљив, али ништа мањи опонент намерама Рима. Италијанска влада је, међутим, остала доследна себи и приликом посете кинеског председника Си Ђинпинга пре неки дан приступила кинеској иницијативи. Немачки обрт у овом случају, свакако, није дошао као последица дешавања у Риму, али сигурно није било без значаја то што је Италија пробила лед и Кини се прикључила као прва међу седам чланица групе најразвијенијих привреда у свету и прва међу оснивачима ЕУ и чланицама еврозоне.
Својеврсним обртом би се могла назвати изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел да је велики кинески пројекат веома важан и да Европљани желе да у њему играју активну улогу.
То је учинила када је Си после Рима мини-европску турнеју наставио у Паризу, где се њему и Макрону придружила заједно са шефом Европске комисије Жан-Клодом Јункером, а уочи самита ЕУ—Кина, који ће се у Бриселу одржати 9. априла.
„Мислим да је пројекат ’Пут свиле‘ веома важан. Ми, Европљани, желимо да играмо активну улогу и учествујемо у том пројекту. То би требало да доведе до одређеног реципроцитета“, рекла је Меркелова након састанка.
Саговорник Спутњика, дописник РТС- а из Немачке Ненад Радичевић, сматра да управо тако како је рекла и треба тумачити њене речи, да је заинтересована да ЕУ учествује у томе, али да се противи појединачном уласку, прецизирао је Радичевић. Он зато сматра да је претерана оцена да је Меркел одобрила приступање кинеској иницијативи „Један појас, један пут“, каквих је већ наслова било у појединим медијима.
Али и то одобравање „колективног“ ЕУ учешћа је, у неку руку, први пут тако потенцирано. Саговорник Спутњика објашњава зашто.
„Немци се, иначе, протеклих годину — две дана суочавају са тим да им се извоз, а самим тим и економски раст, значајно успоравају због успоравања кинеске економије и постаје веома очигледно да је Немачка економија зависна од успеха Кине, која је највећи економски партнер Немачке“. Радичевић је мишљења да је овакав став Меркелове дошао под утицајем немачких компанија које сматрају да би приступањем кинеском пројекту могли да зараде.
Он, међутим, указује и на опрез немачке државе по питању коначног исхода и користи по њене фирме и да би све могло да се заврши тиме што би Кинезима допустили да превише уђу на европско тржиште. На тај опрез упућује и то што Немачка треба да усвоји пропис који би, практично, требало да ограничи инвестиције из Кине, али и не само из Кине, у фирме од стратешког значаја, поготово оне ноу-хау, које посебно доприносе немачкој привреди. Доношење таквог прописа подстакло је то што је један кинески концерне пре две-три године купио најзначајнију роботичку фирму у Немачкој, која се зове Кука, објаснио је саговорник Спутњика.
Закон ће омогућити влади да спречи куповину одређених компанија уколико сматра да то може безбедносно и стратешки да угрози Немачку. Иако то баш и није у складу са слободним тржиштем, у Немачкој то правдају тиме да ни Кинези не омогућавају отворено инвестирање у њихову земљу, напомиње Радичевић. То што немачки инвеститори морају да улазе у партнерства са кинеским компанијама да би могли да улажу доводи их у ризик да њихова технологија буде ископирана и онемогућава им да максимализују профит, сматрају у Немачкој.
Саговорник Спутњика, ипак, подвлачи још један битан моменат који није био без утицаја на став Меркелове по питању приближавања кинеској иницијативи „Појаса и пута“.
„Односи са Кином имају везе и са тренутним преговорима Кине и Америке око трговинских веза. Европа је ту апсолутно искључена што се нарочито Немцима не допада, јер се плаше да би Кинези и Американци могли да склопе одређени споразум који би заправо угрозио пословање немачких и осталих европских компанија на кинеском тржишту“, објашњава Радичевић.
Он је ипак скептичан да би после париског сусрета водећих личности ЕУ са кинеским председником на предстојећем самиту ЕУ-Кина у априлу у Бриселу могло да се очекује приступање ЕУ кинеској иницијативи.
„Сувише је кратак рок да би то потписали, али ништа није немогуће. Али верујем да се иде ка том приближавању Кине и ЕУ. Видели смо да сви покушавају да направе неке велике споразуме, па и онај о кинеској куповини ’Ербасових‘ авиона, тако да ЕУ покушава да не буде избачена из игре“, истиче саговорник Спутњика.
Тако су Француска и Кина током посете Сија потписале 15 пословних уговора, међу којима и онај о куповини 300 летелица француског „Ербаса“. Вредност кинеске поруџбине је, како је пренео Ројтерс позивајући се на неименованог званичника из француског председништва, око 30 милијарди евра.
На питање како ће Америка реаговати на приближавање ЕУ Кини, Радичевић каже да је уверен да она то не жели.
„Ово је део тих надигравања између Европе и Америке, а Америка, као што сам рекао, уопште не обавештава Европу о току њених преговора са Кином. Француска и Немачка се плаше да би америчко-кинеским трговинским споразумом Европа била истиснута са кинеског тржишта или онемогућена у неком смислу. Реакције Америке су већ оштре по питању многих ствари тако да Европа и Америка по бројним питањима нису сагласне“, констатовао је дописник из Немачке.
Тешко је предвидети како ће изгледати то надгорњавање, али верујем да ће га бити, рекао је Радичевић за Спутњик.
Мира Канкараш Тркља, Спутник
фото:АП
