Нису ми јасни они који поводом било које од безбројних опачина власти реагују коментарима „Јој, Србијо“, „Најгори смо“, „Стидим се што сам Србин“ и слично.
На пример, неке новине донесу напис о петочланој породици коју судски извршитељи избацују из куће због неких рачуна и камата (преко ноћи нараслих по сумњивим прописима и клаузулама, напрасно усвојеним под притисцима са Запада након отварања разних „поглавља“), а читаоци у коментарима испаљују салве о Србији као „најгорој“ и Србима као „најгорима“. Саме новине то подстичу наднасловима попут „И ово је Србија“ (што вероватно не чине случајно већ по сугестијама неких невидљивих структура).
И нико од толиких гневних „самокритичара“ да постави питање: Које су националности та избачена деца и њихови родитељи, као и многе друге жртве бирократског терора наводно „српске“ државе? И на кога се заправо мисли под „Србијом“? На оне који су остављени без хлеба, дома, посла, перспективе, па чак и елементарног људског достојанства, или на оне који су их у такво очајно и беспомоћно стање, под разним „законским“ изговорима, довели?
Ако се лице праве Србије огледа у онима који страдају, зар није онда идиотски и аутодеструктивно хулити на рођену земљу и националност због нитковлука владајућих структура, које чине све сами пиони наших западних и балканских непријатеља, њихових међународних лобија, тајних друштава, шпијунских мрежа, „група за притисак“ и чега све не? Зар све пљачке, издаје, понижавања и растурања ми заиста чинимо „самима себи“, или то по нечијем налогу чине најгори међу нама, ништаци и изроди у служби непријатеља?
Многи ће на то одмах одговорити да су и ти изроди Срби, што аутоматски значи да нама ипак „нису криви други“, већ „све радимо самима себи“. Но, ако су од Срба постали и Аганлија и Кучук-Алија, да ли то значи да су ондашњи православни Срби требали да пљују ПО СЕБИ, СРБИЈИ и свему СРПСКОМ због ЊИХОВИХ непочинстава?
Замислимо да су због дахијских зулума Карађорђеви устаници извикивали самооптужујуће погрде попут „Јој, Србијо“, „Најгори смо“ и слично, само зато што су и дахије, ето, потекле од Срба, као што данас чине многи сваки пут када овдашњи колонијални намесници спроводе терор у име „демократије“, „људских права“, „бољег живота“ итд.
Хоћемо ли најзад схватити да Србија и Српство немају ништа са Вучићем, Дачићем, Тадићем, Динкићем, Чедом, Чанком и сличнима, јер они су престали да буду Срби оног тренутка када су пристали да спроводе план и програм балканских и западних крвника. Они, дакле, нису Срби, њихова непочинства нису српска, јер све што нам раде ОНИ заправо нам ради ЗАПАД, као што је и иза свих дахијских зулума стајала Турска, те их ондашњи Срби нису третирали никако другачије осим као турске.
Значи, када неки Вучићеви, или ко зна чији извршитељи, буду отимали дете некој сиротој мајци због наводног „спречавања насиља у породици“ (на основу новоусвојеног закона), немојмо тај зулум називати „српским“ већ ЗАПАДНИМ, јер је демонски закон по коме се он врши донет на Западу, а овде се спроводи по налогу евро-атлантских структура. Вучић није Србин, као што то нису били ни они пре њега, и све што ОНИ чине, заправо нама Србима преко њих чини Запад. А што је таквих одрода међу нама немало, последица је тога што су западни притисци на Србе и Србију неупоредиво већи него на било који други балкански народ.
Овде је одавно инсталиран гвоздени колонијални механизам који функционише по принципу „што си гори то си за западне циљеве подобнији“.
Ако у Србији постоји неко ко је добар, неко ко је осредњи и неко ко је лош, за председника, премијера и министра биће изабран овај трећи, дакле онај који је кваран, похлепан, дволичан, превртљив, себичан.
Ако постоји храбар и частан официр и официр-кукавица и бескичмењак, за генерала ће бити изабран официр-кукавица и бескичмењак.
Ако у монашким редовима постоји неко ко се уздигао до светачких висина и неко ко је хомосексуалац, среброљубац и екумениста, за владику ће бити изабран хомосексуалац, среброљубац и екумениста.
Ако постоји одличан писац, осредњи писац и безвредан писац, све важније књижевне награде у Србији добиће безвредан писац (погледати шта све добија НИН-ову, Селимовићеву, Виталову награду у последњих двадесетак година).
Што једанпут рече писац Момчило Селић: “Најбољи Срби налазе се у најнижим друштвеним структурама, а што се иде према врху ствари у том погледу стоје све горе, односно истинских Срба готово и да нема“.
И ту нема никакве српске кривице, јер читав описани инструментаријум по духу и карактеру одавно и није српски.
Сто година уназад Србијом не владају Срби. Од 1918. до дана данашњег на челу Србије није био један једини православни српски родољуб? Били су југословени, титокомунисти, разни масони, шпијуни, западни агенти (сам Тито је био енглески штићеник кога су управо Енглези накачили Србима на врат), били су и национал-комунисти (Милошевић и камарила), европејци, глобалисти, неолиберали, али СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ РОДОЉУБА, јединог који би имао историјски, морални и правни легитимитет да руководи овом земљом, немамо на челу Србије већ читав век.
Стога немојмо се патолошки кињити и самооптуживати (попут секташа-мазохисте у роману Достојевског, који добровољно прихвата кривицу за злочин који није починио), поготово то немојмо чинити због системских зулума чије смо највеће жртве управо ми Срби. То је као када би осуђени на муке проклињао себе због свега што му чине џелати.
Србија није сопствени џелат, Србија је ЖРТВА западног колонијалног механизма који селектује најгоре и доводи их на најважнија места у министарствима, медијима, полицији, војсци, привреди, култури, просвети, па и самој цркви.
Повуцимо црту између ЊИХ и НАС, макар у свом уму и души, и не лупајмо гневом по себи, већ га усмеравајмо ка његовим правим изазивачима, опслужиоцима и управљачима стоглаве хидре над чијим ћемо посеченим пипцима и главама једном ако Бог да моћи да кажемо: „И ово је Србија“.
Светислав Пушоњић
Извор: СРБски ФБРепортер
