У државу Србију узда се генерал Момир Стојановић, бивши војни безбедњак и садашњи посланик СНС-а за којим расписана Интерполова црвена потерница због сумње да је 1999. на Косову и Метохији починио ратни злочин.
– Надам се да имам државу која ће о томе да одлучи – рекао је Стојановић, који је председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности. Држава још ћути.
Пензионисани полицијски генерал Боро Бањац тумачи да је оваквом изјавом Стојановић поручио властима да верује да га Србија неће ухапсити и изручити Косову.
– Међутим, ако пређе границу Србије са другом државом, полиције тих земаља су дужне да поступе према налогу Интерпола, а могу да га изруче, како већ одлуче, Србији или Косову – објашњава Бањац за “Вести”.
Оптужница је подигнута у суду у Ђаковици, а Србија не сарађује с Косовом јер га не признаје, али је потерница расписана на захтев Унмика и Еулекса, а Србија с Еулексом има потписан протокол о сарадњи.
Адвокат Бранислав Тапушковић, који је бранио више Срба осумњичених за ратне злочине пред Трибуналом у Хагу тврди да и поред тог протокола не постоји ни теоретска шанса да Београд изручи Стојановића или било ког другог Косову које третира као део своје државне територије.
– Србија има своје правосуђе, па ако већ хоће, може све везано за ратне злочине да ради у Београду и зашто би онда Стојановића или било кога препустила некаквим косовским органима на својој територији. То је бесмислица – каже Тапушковић за “Вести”.
Он сматра да је читава та прича у духу одговора на иницијативу формирања суда за злочине ОВК.
Другачије мисли аналитичар Душан Јањић који каже да ће према протоколу о сарадњи Србија морати прво да мења Закон о ратним злочинима и да потом изручује оптужене и доставља документацију коју поседује свим судовима, па и оном у Приштини. То се, како је напоменуо, зна још од прошле године.
– Србија је погрешила што није процесуирала све што је могла. У време формирања Хашког трибунала знало се да ће се пред њим судити за најважније злочине, а све остало на националним судовима.
Међународна заједница и Приштина су 2014. постигле апсолутну сагласност да се и на Косову успостави такав суд, не само за злочине ОВК, него и све остале на КиМ, а ради се о више од 200 случајева, од којих се свега 10 у извештају Дика Мартија. Зато је велика обострана нервоза јер се ради на прикупљању доказа, а ратни злочини не застаревају – тумачи за “Вести” Јањић.
Стојановићу, чега се плашиш?
Државотворни покрет Србије запитао је Стојановића зашто је подржао Владину политику према Косову, а сада тражи заштиту Владе Србије од оптужница за ратне злочине из Ђаковице?
– Када је Стојановић подржао Вучића у таквој политици према нашим сународницима на Косову, да ли је мислио да она једног дана може и њему лично да закуца на врата? Ако је политика Вучића добра за Србе на Косову, зашто је се плаши и сада тражи заштиту – наводи покрет на чијем је челу проф. Слободан Самарџић.- Надам се да имам државу која ће о томе да одлучи – рекао је Стојановић, који је председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности. Држава још ћути. Пензионисани полицијски генерал Боро Бањац тумачи да је оваквом изјавом Стојановић поручио властима да верује да га Србија неће ухапсити и изручити Косову.
Непризнат суд у Ђаковици
Министар за рад и бивши шеф Канцеларије за КиМ Александар Вулин рекао је да Србија не признаје “никакав суд у Ђаковици” и оценио да време и место издавања потернице као ни избор људи “нису случајни”. Истакао је да Србија признаје само Резолуцију 1244 којом су регулисани сви правни оквири понашања на простору КиМ и додао да Приштина на овај начин жели да избегне Бриселски споразум.
Д. Декић – Вести
