Извештај Агенције о Малом: 24 стана, прање новца и прикривање имовине

Београд – Агенција за борбу против корупције објавила је извештај о градоначелнику Београда Синиши Малом у коме је описала његове послове за које се сумња да могу бити прање новца. У питању су новачне трансакције које је Мали спроводио преко офшор компанија, укључујући и куповину некретнина у Бугарској.

Агенција за борбу против корупције покренула је поступак контроле имовине градоначелника Београда Синише Малог 21. октобра 2015, два дана након што је КРИК објавио причу у којој је открио његову умешаност у офшор пословање и финансијске малверзације.

Извештај који је послала тужилаштву, објављен је јуче на сајту Агенције након захтева новинара портала Пиштаљка.

У њему се наводи да је Агенција покренула поступак ванредне контроле „на основу информација објављених у средствима јавног информисања, као и докумената која су објављена на порталу КРИК“ и износе детаљи о новчаним трансакцијама градоначелника Београда за које се сумња да су прање новца. Извештај се бави и његовом куповином некретнина у Бугарској, као и скривањем банковних рачуна. Наводи се и да се приходи Синише Малог и „повезаних лица“ из године у годину увећавају.

У наставку текста преносимо кључне налазе Агенције. Значајни делови извештаја су затамњени, али су новинари КРИК-а захваљујући претходним истраживањима успели да неке од њих реконструишу.

„Постоји сумња да је Синиша Мали истовремено са јавном функцијом градоначелника града Београда обављао и послове заступника у привредним друштвима ’Бригхам Холдинг & Финанце Инц’ и ’Етхам Инвест & Финанце Цорп’, а које послове и приходе није пријавио Агенцији“, пише у извештају.

Подсећамо, КРИК је пре годину и по дана открио да је Мали као заступник ове две офшор компаније са Британских Девичанских Острва купио две фирме у Бугарској, а преко њих 23 луксузна апартмана на бугарском приморју, као и један директно на своје име. Сви ови станови вреде око 5 милиона евра.

„Имајући у виду да се ради о трансакцијама које се тичу купопродаје више апартмана у летовалишту ’Свети Никола’ у Бугарској, постоји сумња да су исте и вршене преко офшор компанија управо у циљу прикривања ових пословних активности и избегавања пријављивања имовине и прихода“, пише у извештају који је Агенција доставила Вишем јавном тужилаштву.

У извештају се наводи и да је Агенција утврдила да је Мали био директор бугарских фирми „Ерул 11“ и „Ерма 11“, преко којих су купљени станови, у периоду у којем је био функционер – а да је то избегао да пријави.

Према подацима које је бугарска финансијска обавештајна служба ФОС доставила Агенцији, откривен је низ „сумњивих трансакција“ у вези са овим фирмама и куповином некретнина у Бугарској. Агенција је у извештају достављеном јавности прекрила имена страних држављана који су на сумњив начин фирмама уплаћивали новац, али се наводи да су неки од њих држављани Русије и Казахстана.

Велики број трансакција у вези са бугарским фимамама „у којима је Мали био менаџер, (ФОС) је окарактерисала као сумњиве, јер се ради о готовинским уплатама или безготовинским приливима … у великим износима, у кратком временском периоду и без јасне логике.“

Сумња на прање новца

У наставку документа, Агенција наводи и друге сумњиве новчане трансакције које је Синиша Мали вршио са својим домаћим и офшор фирмама, али је документ већим делом затамњен, па није могуће прочитати цифре и имена компанија.

КРИК је на основу својих ранијих истраживања успео да растумачи већи део извештаја.

Тако, у извештају се наводи да је банка у којој је Мали имао отворен рачун посумњала да одређена транскација може да буде прање новца, о чему је обавестила Агенцију.

На основу изнетих податка, новинари КРИК-а су утврдили да је у питању посао Синише Малог о којем су раније писали – више од пола милиона евра које је Малом на рачун уплатила офшор компанија „Алессио Инвестмент Лтд“.

Како су новинари КРИК-а раније открили, Синиши је отац Борислав Мали крајем августа 2009. поклонио фирму „Ферди Генетицс“. Десет дана касније, Синиша Мали је компанију продао офшор фирми „Алессио Инвестмент Лтд.“ за нешто више од пола милиона евра, према уговору. Директор и власник „Алессио Инвестмент Лтд“ у тренутку продаје био је управо Синиша Мали, открили су новинари КРИК-а. Порекло овог новца није познато.

Документацију за ове трансакције Малом је саставио човек од поверења – адвокат Игор Исаиловић.

„Сумње на прање новца изазивају и чињенице да је Синиша Мали, у тренутку продаје удела, власник привредног друштва ’Ферди Генетицс’ и уједно и директор компаније ’Алессио’“, пише у извештају Агенције.

Средства која су стигла са рачуна офшор компаније Мали је искористио да купи један од станова у Бугарској и два луксузна стана у београдском стамбеном комплексу „Оаза“, установила је Агенција.

КРИК је такође открио и да је породица Мали управо преко фирме „Ферди Генетицс“ и њене „ћерке компаније“ „Цомпост Гроуп“ нелегално присвојила 10 хектара државне земље у Вршцу.

Прикривање имовине

Синиша Мали није пријавио Агенцији да је власник неколико рачуна, укључујући и онај на који је званично примао плату – као члан управног одбора Клиничког центра Србије. Сакрио је и рачун са којег је купио стан у Бугарској и у „Оази“, као и онај на који му је уплаћен новац од продаје аутомобила „мазда 5“. Агенцији није пријавио ни новац који се налазио на рачунима његове малолетне деце. Због овога му је Агенција изрекла меру упозорења у мају 2015. године.

Синиша Мали се у дописима Агенцији правдао да грешком није доставио податке о стању на својим рачунима и да је, наводно, за то одговоран његов правни саветник. Мали, међутим, ни након тога Агенцији није доставио све податке које му је тражила.

Део извештаја посвећен је и случају прикривања порекла 95 хиљада евра, који је јавности открила Марија Мали у интервјуу за КРИК.

Агенција у извештају наводи да Мали није пријавио банковне рачуне супруге, а када је дошла до података о њима, утврдила је несразмеру између новца повученог са рачуна и примања Марије Мали.

Синиша Мали је Агенцији објаснио да је његова супруга на свој рачун уплатила наследство које јој је остало од преминулог оца.

Марија Мали је, међутим, за КРИК пре месец дана открила да није наследила новац, већ је то кеш који јој је Синиша Мали дао на руке.

„Синиша и његов адвокат Игор Исаиловић дошли су на идеју да прикажу да сам после смрти оца пронашла новац. Стигла ми је порука од Исаиловића: ’Марија, треба да потпишеш изјаву за Агенцију за борбу против корупције’. Рекла сам: ’Не долази у обзир, не желим да радим такве ствари’. Онда сам отишла код Синише у кабинет и рекла му: ’Немој то да радиш’, али је он употребио своје преговарачке способности да ми објасни како је то јако битно због деце. Да ја тиме морам да заштитим децу. Ја сам, наравно, пре свега, мајка.“

У извештају Агенције указује се и на однос Синише Малог и бизнисмена Петра Матића који је власник многих домаћих компанија. Не улазећи у детаље, наводи се да је Пореска управа обавестила Агенцију да је Мали добијао новац од фирми које су повезане са Матићевом компанијом „Цитy Реал Естате“.

Како КРИК открива, ова компанија је изградила стамбени комплекс „Оаза“ у којем је Мали купио станове.

Чека се тужилаштво

Пошто је скупљајући податке о имовини и приходима Синише Малог дошла до сумњи да је извршио више кривичних дела, тадашња директорка Агенције Татјана Бабић обавестила је Више јавно тужилаштво у Београду. „Молимо да Агенцију упознате о предузетим мерама“, наводи се у извештају.

Бабић се, пише у извештају, обратила и Сектору за борбу против привредног криминала Министарства унутрашњих послова Бугарске. Она је у децембру прошле године поднела оставку јер је именована за судију Уставног суда Србије.

Агенција је наставила да води поступак у коме утврђује прикривање имовине и сукоб интереса Синише Малог.

Синиша Мали годину и по дана одбија интервју за КРИК.

Драгана Пећо, Стеван Дојчиновић, Крик