Бивши поглавар СПЦ је под крајње сумњивим и мистериозним околностима изостао са спровода иако је претходно одржао опело у Храму Светог Саве.
– Патријарх је био први који је отишао да изјави саучешће породици трагично страдалог председника Владе – истиче извор Српског телеграфа из државне безбедности.
Дан пред сахрану, патријарх се пожалио на здравствено стање, рекавши да се не осећа најбоље.
– Био је малаксао, тешко је дисао, видело се да му је лоше. Али је упркос томе желео да разговара са митрополитом Амфилохијем. Патријарх је био мишљења да, ако неко треба да одржи некакав говор и каже неколико пригодних реченица, то треба да буде он као први човек Цркве, али је Амфилохије инсистирао да он одржи говор. Почела је расправа, убеђивање, али је врло брзо прекинуто јер је патријарху позлило – информације су до којих су дошли припадници безбедносних служби.
Стопирана истрага
Према сазнањима српских обавештајаца, патријарху је здравствено стање било све лошије, али није одустајао од намере да Амфилохија примири.
– Сутрадан је позвао Амфилохија, молио га је да не говори оно што је наумио да каже поред Ђинђићевог ковчега. Сматрао је да Црква мора да сачува достојанство, али овај није хтео да чује за то. Павле није желео да нико из СПЦ држи било какве политичке говоре јер је сматрао да то никако не би требало радити у тренутку када је премијер мучки убијен. Ноћ пред сахрану поново му је напрасно позлило. Никоме није било јасно шта се дешава, али није било помена да неће отићи на сахрану. Али, 15. марта ујутру, на дан сахране, здравствено стање му је било све горе. Међутим, патријарх није одустајао. Упутио се ка Храму, где је служио опело. Једва је стајао на ногама, мислили смо да неће издржати до краја. То је некако издржао, али за сахрану више није имао снаге. Видели смо да се нешто чудно дешава, имао је све симптоме тровања, одмах смо посумњали да му је дан пред спровод стављено нешто у храну – наводи саговорник.
Истрага је, како наводи саговорник, изостала јер није било материјалних доказа да се неко процесуира, али и због тога што је патријарх одбијао сваку сарадњу са истражним органима јер се већ након два дана осећао боље, па је одбацивао сваку тврдњу да неко жели да му науди.
Министри у неверици
Министри и најближи сарадници Зорана Ђинђића, попут Небојше Човића, признају да су били изненађени патријарховим изостанком.
– Знам да се напрасно разболео вече пре и да због тога није дошао. Доста се о томе причало, али осим тога да је болестан, ништа званично није изашло из СПЦ. Иначе, патријарх је први дошао на саучешће у кућу породице – каже Небојша Човић, потпредседник Ђинђићеве владе.
Бивши министар културе Бранислав Лечић уверен је да Павле није изостао својом вољом.
– Зоран је имао веома добар однос са Павлом и уопште са Црквом, за коју је урадио више него било ко други. Помагао је изградњу Храма, увео верско образовање у школе, не видим ниједан разлог да намерно није хтео да присуствује, нечим је био спречен. Да ли је било неких интерних размирица у Цркви, нисам упознат – каже Лечић.
Некадашњи министар рада Драган Миловановић каже да су покојни патријарх и премијер имали присан однос и да је за њега било изненађење да се није појавио на гробљу.
– Виђали су се често с обзиром на све оно што је наша влада тада радила по питању завршетка Храма Светог Саве. Био је то солидан однос између њих двојице. И за мене је било изненађење што није био, цео државни и црквени врх је присуствовао и било је очекивано да и он буде тамо – напомиње Миловановић.
Претендент на трон
Верски аналитичар Драшко Ђеновић истиче да је црногорски митрополит одувек претендовао на трон.
– Павле је био човек духовник, а Амфилохије био и остао политичар, па је и његов говор за који му и данас замерају био такав. Могуће и да је Kоштуница аминовао да баш Амфилохије одржи говор јер су они у родбинским односима преко Kоштуничине жене, која је од Радовића – истиче Ђеновић.
Извор: Телеграф
moze biti neko i sveti, al kad vlast nekoga hvali, zlo mu se misli i pise. — bas jedan opisuje a po smrti objavljuje, da rodbina ima leba jesti, ko je i kakav je, razume se po svom kantaru, a treba biti naivan pa misleti da je ovo, izmisljeno ili ne, poprve i na posled, jok bre, i ovaj Boga molitelj i lava preporucitelj se ozbiljno uplasio, pa cara po milosti Bozijoj i volji narodnoj proglasio, u ostalom za to je i doveden, a i zitije pocivseg Patrijarha Varnave je proucio, pre nego sto ,,sveti,, ga ,,svetim,, proglasise.
— ni car nije koze paso, ni sekundarne sirovine skupljao, vec posto vide da je niko i nista od nikoga, za doktora prava izucio a diplomu macku o rep okacio, pa kako njegova bratija to cini u zlu cinjenju se izvestio, kumova, i mozda nekad cistih dusa, oko sebe okupio i sebe i od odozgo i odozdo i sa strana obezbedio, para prikupio, moc stekao i sve ga to cak do vr bandere diglo, gde ce mozda i ostati.
— zivot ti je nesiguran, ma ci bio, izlanes se makar o svalerci govorio, za sve ostalo potrude se kumovi, po onoj narodnoj, dokpon pop i jarice krsti.
— Fala Velikom Bogu ima onih sto o pokajanju misle i cine, pa se mnogo stosta donese, iako ispovest sveta tajna je.