Извоз пакованог воћа диже цену бар 10 пута

Kад би Србиjа извозила воће и остале пољопривредне производе упаковане и спремне за полицу у супермаркету, уместо што их махом извози у ринфузи, цена у извозу би била бар 10 пута већа, тврде стручњаци.

Aгроекономиста Mиладин Шеварлић рекао jе Танјугу да се уместо извоза примарних пољопривредних производа Србиjи далеко више исплати да извози прерађене производе за финалну потрошњу у хипермаркетима.

“На пример, разлика између свеже и чоколадиране шљиве у мини кесицама од сто грама или мало више, била би jедан према десет. Зато би паковање шљива или малина, побољшало спољнотрговинске перформансе српског аграра, али и препознатљивост српских производа. Упаковано воће би извозили под нашом робном марком, за разлику од свежих шљива или малина коjе нису етикетиране као “Mаде ин Сербиа””, рекао jе Шеварлић.

Према његовим речима, од пет килограма свежих шљива, добиjа се килограм сушених без коштице, од чега даље може да се добиjе 10 малопродаjних паковања чоколадираних шљива.

Извозом упакованог воћа би, додаjе Шеварлић, била повећана упосленост радне снаге, прерађивачких капацитета и вредност спољнотрговинске размене.

Mеђутим, оценио jе, то се не ради масовниjе jер поjедини произвођачи немаjу дорадне и прерађивачке капацитете, или jе реч о исопоруци “ад хок” коjа ниjе благовремено договорена да би могао да се обави технолошки поступак на време, а често се дешава, како тврди, да и сами купци захтеваjу да купе робу у ринфузу.

Aктуелни председник Привредне коморе Србиjе Жељко Сертић jе у раниjем разговору за Танјуг рекао да би требало обезбедити услове за отварање већег броjа фабрика коjе би чиниле ланац производње високог нивоа.

Сертић jе тада рекао да у Србиjи постоjи неколико фабрика коjе се тиме баве, али укупни капацитети су ипак мали како би све што произведемо могли да упакуjемо и продамо по вишим ценама.

“Tренутна цена суве шљиве са коштицом на велико jе 1,7 евра, али та иста шљива упакована у целофан, чоколадирана и ако унутар себе на пример има бадем, лешник или орах, на тржишту Русиjе кошта 50 долара по килограму. Tо jе наjбољи пример колико финализациjа производа утиче на цену”, рекао jе Сертић, коjи jе кандидат за министра привреде.

Сертић jе поручио да то и jесте интерес и државе и приватних фирми, али jе навео и да су за финалну обраду потребне велике инвестициjе.

“Зато jе добро радити са страним партнерима, а не само се задуживати. Наjбоље jе наћи тржиште и партнере са коjима можемо из Србиjе заjедно да радимо”, рекао jе Сертић.

Oн jе као добар пример навео “Руднап групу” коjа jе са партнером из Уjедињених Aрапских Eмирата већ започела проширење капацитета на фрушкоj Гори и улагање у куповину нових хладњача чиме jе омогућена производња високе класе.

Шеварлић jе као добар пример навео “A грану” из Ваљева, коjа пакуjе чак и поjединачно сушене и чоколадиране шљиве са евентуално убаченим орахом или бадемом.

“Tо jе нови кондиторски производ, коjи више кошта”, казао jе Шеварлић.

Иначе, према подацима ресорног министарства, извоз пољопривреде Србиjе jе у првоj половини 2014. био за 24,2 одсто већи него у истом периоду прошле године и износио jе 1,22 милиона евра.

Учешће пољопривреде у укупном извозу Србиjе, повећано jе са 16,7 одсто, колико jе износило у истом периоду 2013. године, на 18,5 процената, а наjвећи извоз jе остварен у групи житарица и производа на бази житарица, поврћа, воћа и пића.

Танјуг