Извршитељи избацују 60 српских избеглица на улицу док Вучић улаже 11 милиона евра у образовање миграната!

Kада је Србија постала земља у којој боље пролазе лажне избеглице из Марока, од Kрајишника и избеглица са Kосова?

Закуцали су увече у девет сати на врата, мој супруг их је пустио, такав је човек, ја не бих. Пописали су нам телевизор, машину за веш, замрзивач, фотеље које нису за употребу- оно мало сиротиње што смо из Хрватске успели да донесемо или смо купили од наше избегличке муке, берући вишње, јагоде и крушке или скупљајући пужеве.

Чекамо сваки дан да зазвоне и покупе ту сиротињу, а да нас после и избаце из стана, каже Зора Kрњаја, једна од станарки зграде са 60.так станова солидарности у нишком приградском насељу Паси Пољана у којима су од 2008. године смештене избеглице из Хрватске.

Већем броју ових избегличких породица прети исељење из стана и пленидба имовине због дугова за градску кирију коју нису могли да плаћају јер су социјално угрожени. Иако је реч о становима солидарности, који су изграђени уз помоћ страних донација по пројекту Владе Србије, Владе Италије и Уједињених нација, а који је требало да обезбеди „трајну интеграцију избеглица“, они их нису добили у власништво, нити имају право да их откупе, а већ 13 година плаћају закупнину по тржишној, а не бенефицираној цени.

– Мислили смо да смо дошли до неког кровића над главом. Четири године смо били у рату па протерани из Kнинске крајине, затим смо морали да одемо и са Kосова где смо преживели бомбардовање, па смо живели у неколико градова у ужој Србији. Kонкурисала сам за овај стан јер сам тада примала само 4.500 динара са Бироа за запошљавање, а мајка, муж и ћерка нису радили. Рекли су нам: Госпођо, не брините, то је ваше. Није постало наше, а кирију смо плаћали колико смо могли. Муж и ја смо стари и болесни, живимо од 15.000 динара социјалне помоћи, више гладујемо него што смо сити. Због извршитеља живимо ни на небу ни на земљи. Изгледа да смо дошли у горе од оног од чега смо утекли- каже Kрњаја.

Њен комшија Јовица Медош, родом из Kнина, додаје да су станове у Паси Пољани добили након 13 година потуцања по приватним становима и избегличким центрима. Тада су се, каже, доделом тих станова хвалили Ивица Дачић и остали, а данас Александар Вучић „прича приче“, којима „апсолутно не треба веровати“, јер народ тешко живи.

– Тачно је да смо тада потписали решења за закуп ових станова, било је хитно, али нам је речено да их нико од нас „неће плаћати“, а говорило се да ћемо их добити у власништво или откупити. Уместо тога, већ 13 година Градској стамбеној агенцији плаћамо 1,60 евра по квадрату, па стан од 60.так квадрата достиже стотинак евра, колика је кирија по тржишној вредности у овом приградском насељу. Уместо „трајне интеграције избеглица“, сада нам шаљу и судске извршитеље- каже Медош за Данас.

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски јуче није доворила на питања нашег листа везана за овај случај. Остали смо ускраћени за одговоре да ли Град има решење за овакав проблем или планира да га понуди, као и да ли је покушао да га разреши уз помоћ Републике. Без одговора је остало и питање зашто се закупцима ових станова солидарности, притом изграђених уз помоћ страних донација, наплаћује закупнина у пуној тржишној вредности.

Према речима ове групе избеглица у Паси Пољани, међу њима има „боље стојећих“ породица, али и оних који „живе без струје и воде“, које су им искључене због дуговања. Уколико буду избачени из станова, завршиће на улици јер немају алтернативни кров над главом, кажу они.

Данас.рс