Извршитељи тврде да могу да заплене и комшијине ствари

* Адвокати тврде да није закон проблем, већ нестручни извршитељи, који погрешно тумаче закон, било из незнања или похлепе, пошто им је једини мотив да узму хонорар за наплаћени дуг

Због законских решења која су прављена по мери поверилаца, првенствено банака, али и због нестручности и непрофесионалности јавних извршитеља, многи грађани који немају баш никакав дуг данас лако могу да остану без своје имовине, “ни криви ни дужни”.

Наиме, Закон о извршењу и обезбеђењу омогућава извршитељима да заплене све ствари које нађу на адреси на којој живи дужник, чак и када тај дужник није власник тог стамбеног објекта.

Члан 221. тог закона дозвољава извршитељима да “пописују ствари које су у државини извршног дужника и ствари које су у својини извршног дужника, али у државини извршног повериоца или другог лица. Пописују се и ствари на које је треће лице ставило примедбу да на њима има неко право које спречава извршење”.

Јавни извршитељи тврде да се све ствари које се нађу на адреси дужника основано сматрају имовином дужника. Примера ради, ако неко изгуби кућу због хипотеке и потражи уточиште код сродника или комшије, онај ко му се нашао у невољи и сам може да западне у проблем јер извршитељи могу да му плене ствари из дома под сумњом да је реч о имовини дужника који ту живи. Истина, власник стана има право да уложи приговор извршитељима, а ако није задовољан њиховом одлуком може се жалити и суду, али док траје поступак доказивања, пленидба имовине се одвија несметано.

Адвокат Бранко Павловић каже за Данас да проблем није у рђавом законском решењу већ у нестручности извршитеља.

– У време када сам ја студирао на факултету, нико ко ради у Комори јавних извршитеља не би могао да га успешно заврши ако би заступао ставове какве сада заступа по питањима о којима говоримо. Наиме, извршитељи потпуно накарадно тумаче важећа законска решења. Сасвим непрофесионално. Они првенствено имају обавезу да буду одговорни привредници. То значи да у случају извршења морају основано и одговорно да поступају и без паушалности утврђују да ли је нешто имовина дужника на адреси где је пријављен или не. Уместо тога они сматрају да им закон омогућава да попишу све што нађу у таквом стамбеном простору што апсолутно није тачно нити законито – наводи Павловић.

Он истиче да је проблем не само у нестручности јавних извршитеља већ да та мањкавост постоји и код оних који им дају лиценце за рад.

– Судски извршитељи из незнања сматрају да је актуелно законско решење на основу кога поступају довољно те да им даје право да плене имовину. Уместо да они буду ти који одговорно утврђују шта је чије, на шта су дужни по основу свих постулата облигационог права из кога произилази законско решење на које се позивају, терет доказивања се пребацује на власника некретнине што је потпуно бесмислено. Јасно је да је мотивација извршитеља искључиво вођена жељом да наплате дуговање и на тај начин себи обезбеде уносан хонорар, али је у овом случају далеко већи проблем кршење актуелних законских норми због незнања и површности људи који се баве тим послом – каже Павловић.

Адвокат Владимир Тодорић истиче за Данас да је читав правни систем урађен тако да штити интересе моћних и да се из једне крајности отишло у другу.

– Раније поверилац није био заштићен на било који начин због чега су законска решења и промењена. Међутим, сада смо дошли у ситуацију да су она таква да штите оне који су велики и јаки, а не само да не штите слабе већ их могу довести у веома незавидну ситуацију. Стога се са правом може констатовати да су актуелна законска решења у потпуности подређена комерцијализацији али су истовремено веома опасна и за саме дужнике – наводи наш саговорник.

Он то образлаже тиме да ће, с обзиром да трећа лица долазе у ситуацију да им може бити заплењена имовина ако дужник живи у њиховом стану, долазити до ситуација да се људи неће усуђивати да пруже уточиште својим комшијама које су, рецимо, остале без крова над главом. Тако би се они практично могли наћи на улици.

С друге стране, из Коморе јавних извршитеља за Данас кажу да се “спровођење на покретним стварима извршног дужника одређује на основу Закона и да извршитељ пописује ствари које су у државни извршног дужника

– Извршитељ ће пописати и ствари на које је треће лице ставило примедбу да на њима има неко право које спречава извршење. Пописаним стварима не може се располагати ни правно ни фактички. Власништво на кући или стану у којој се налазе покретне ствари није од значаја за спровођење на покретним стварима, јер непокретна имовина није предмет извршења – истиче Неда Петровић, саветник за односе са јавношћу Коморе јавних извршитеља.

Она додаје да право одређује пребивалиште као центар живота, животних активности једног лица, економских, социјалних, професионалних, где се то лице ту настанило са намером да ту живи. Постоји обавеза пријављивања пребивалишта надлежном органу кад год дође до промене адресе пребивалишта.

– Где више могу да се налазе ствари једног лица ако не на адреси нашег пребивалишта? Треће лице које тврди да на пописаним стварима има неко право које спречава извршење може изјавити приговор којим захтева да се извршење прогласи недозвољеним на тим стварима, а уколико не буде задовољно правоснажном одлуком по приговору, може покренути парницу пред судом – каже Петровићева.

Према њеним речима, извршитељи као носиоци јавних овлашћења дужни су да примењују закон, “а код покретних ствари закон је јасан и нема места субјективној процени извршитеља и само доследна примена закона је одговорно понашање јавних извршитеља”.

Пише: Г. Влаовић, Данас.рс