Извршитељи у Србији: Дојадили и Богу и народу!

Радна група министарства правде припремила је предлог измена Закона о извршењу и обезбеђењу којима би требало да се обуздају приватни извршитељи. Тиме би требало да се заврши и две и по године дуга драма у којој је имовина дужника, често сиротиње, болесних и немоћних продавана испод цене, па се у јавности појавило уверење да је реч о мафијашкој спрези извршитеља, порезника и судова.

Ипак, предложене измене тек половином децембра требало би да уђу у редовну процедуру, а потом следи доношење подзаконских аката и нејасно је докле све може да се отегне. Главна измена је да извршитељи више неће моћи да имовину дужника продају испод цене, већ на јавним лицитацијама објављеним на интернету. Тиме би требало да поступак буде јаван, продаја правичнија, а могућност злоупотребе смањена.

Све на интернету
Електронски облик добиће и судска огласна табла. Подаци о дужницима и адресе биће у централном регистру. Тако извршитељи више неће моћи да се жале да не могу да нађу дужнике, а да дуг временом расте због затезне камате. Осим тога, извршитељи ће морати да подносе свакодневно извештаје Министарству правде, а њихови трошкови и тарифе биће смањени.

Изменама је предвиђено и да примања дужника због принудне наплате могу да се оптерећују само до половине. Тренутно је опција да извршитељ може да оптерети рачун дужника тако што ће му с рачуна скидати до две трећине прихода.

Такође, ствари укућана или станодавца дужника неће моћи да се плене пре него што им се остави могућност да докажу да је то њихова имовина.

Откуп дугова
Једна од измена предвиђа и строгу контролу сукоба интереса код извршитеља. Уз продају имовине дужника по багателној цени ово је најболнија тачка, пошто су медији објављивали да поједини од њих откупљују дуговања од поверилаца. По тој шеми извршитељ оснива агенцију за наплату дугова. Потом од повериоца откупљује дуг у вредности од 50 до 70 одсто.

У следећој етапи наплаћује 100 одсто дуговања, али и затезне камате и астрономски скупе трошкове. На тај начин ојађени су поверилац и дужник, а извршитељ стиче огромну зараду.

Један од извршитеља који је у медијима био прозван за такве поступке у писму Kомори изјаснио се да “не откупљује потраживања да би их спроводио”, али и да “не завлачи руку у џепове колега”, “не подмићује никога за предмете”, и “не даје проценте повериоцима”. Такође и да “не поставља своје људе на територије других судова (сваки извршитељ ради у оквиру одређеног суда), не уцењује колеге нити говори лоше о њима и труди се да професију заштити од непримерених коментара”.

Богатство на туђој муци
Медији су забележили случај приватног извршитеља из Ниша који је за 20 месеци на име прихода уплатио држави порез у вредности од око 420.000 евра. Што значи да је задржао четири пута толико – око 1,68 милиона евра.

Без лека за старе неправде
Иако предлози Радне групе звуче као потврда да злоупотреба код извршитеља има, постојећи поступци тећи ће и по актуелним прописима док не почне њихова примена нових, уколико буду усвојени. Нови закон неће решити проблеме оних који су већ ојађени.
Извршитељ Марина Смиљанић Личина саветује дужнике да би у наредном периоду било најцелисходније да се обрате извршитељу по пријему писма од њега.

– Често се обавеза може измирити на рате или се сачека да странка подигне кредит ради измирења дуга. Ако је реч о дуговању за струју или слично, за дужнике би било најбоље да се обрате јавним предузећима пре него што та потраживања пређу у нашу надлежност – каже Личина.

Избацивали породице, пленили и крпе
Посебан проблем ког предложене измене не дотичу је што жалба на судско решење не одлаже извршење. Притом, на мети извршитеља нису само нередовне платише, већ и они који су постали жртве дугова претходних власника некретнина или преваре инвеститора, о чему сведоче бројни примери у којима су људима пленили чак и кухињске крпе.

– Снежана Стојилковић је пре неколико месеци због туђег дуга са сином избачена из свог стана у Нишу. Иако је у бракоразводној парници пре 15 година стан припао њој, извршитељ је због дугова бившег супруга од око 33.000 евра несрећну жену избацио на улицу. Стан је и у катастру заведен на Снежанино име, па је нејасно како је постао предмет извршења.

– У марту је породица Маурер из Београда избачена из свог стана, јер је подстанар фалсификујући документацију у Еуробанци подигао кредит и ставио хипотеку на ову некретнину. Иако је породица Маурер од полиције добила потврду да је стан незаконито стављен под хипотеку, извршитељи су их оставили без стана, док се судски поступак не заврши.

– Прошле године су Бранка Хаватми и њен тешко болесни син остали без стана у центру Београда због дуга од 6.000 евра. Стан вредан 70.000 евра на лицитацији је продат за свега 26.000 евра.

Самохрана мајка Татјана Аничић из Београда нашла се на Танталовим мукама са петогодишњим сином. Она је од инвеститора без хипотеке, кредита или дуговања купила стан који је постао предмет судског спора претходних власника за који није знала док на врата нису покуцали извршитељи.

– Славица Цветковић, самохрана мајка двоје деце из Врања, стан је купила 2006. године. Син претходног власника дуговао је банци, а остао је пријављен на истој адреси и пошто се иселио, па су Славици узели ТВ, телефон и део намештаја. Речено јој је да је била дужна да га ођави, а није јој помогло ни што су претходни власници потврдили да је то дуг њиховог сина.

У опасности милион људи
Због разних дугова, како објављује Девизни журнал, у опасности од извршитеља је сваки седми становник Србије. Наиме, Kомора јавних извршитеља објавила је да неизмирене дугове има чак милион грађана. Kада извршитељ дође на врата има право да однесе све из куће осим хране, одеће, огрева, шпорета и фрижидера, а дужник је обавезан да плати и камате и трошкове извршења који износе минимално 4.000 динара (око 33 евра).

Наплате и застарело
Чест проблем је да извршитељи дођу са решењем о пленидби дела зараде на основу потраживања која застаре за годину дана, попут дуга за комуналије или Паркинг сервису. У таквим случајевима, извршитељи нису законом обавезни да утврде да је потраживање застарело, већ само суд може да одлучи по приговору дужника, наравно, накнадно.

Хаос уместо Устава
Према речима Владимира Логоса из организације Kров над главом, држава је дала у руке извршитељима превелика и противуставна овлашћења чиме је настао правни хаос у Србији. Грађани, каже он за “Вести”, постају жртве судског система, јер не постоји обавеза да се судски позив уручи грађанима лично.

– Тако човек нема начина да сазна да је доспео на суд. Осим ако не каже себи дај да идем до суда сваког дана да видим има ли ме на огласној табли – појашњава наш саговорник.

Оправдање државе за овакво решење је да су хтели да растерете судове. Међутим, у Београду је у време доношења закона било два милиона извршних поступака и неки предмети су решени, али су стигли нови и та бројка је опет у истом оквиру.

– Последице по грађане су катастрофалне, јер лако остану без имовине. Сада људе избацују из властитог стана по начелу хитности да би наплатили дугове. Тако неко остане на улици за неколико месеци, а онда му треба и по шест година да докаже да није крив – прича Логос и истиче да је постојећи закон на страни оних који их глобе, а неретко и преваре.

Екипа “Вести”