Студентски протести против изборне крађе омасовљују се из дана у дан, а младима који су изашли на улице свих већих градова Србије свакодневно се придружују старији суграђани, па ове шетње на десетине хиљада људи “против диктатуре” прерастају у демонстрације свих генерација. Пиштаљке, лупање у шерпе, пароле против диктатуре, унеле су на улице шаренило достојанствене масе из које се чује жамор и по који узвик или песма.
Они који се младима придружују као првенствени разлог истичу жељу за бољом Србијом у коју би се вратила њихова деца расута по свету.
– Дошао сам да помогнем овим младим људима да успеју у захтевима и да ми се из Канаде врате син и унуци – каже старији Београђанин.
Разговору се придружује мама двоје студената која је кренула на улицу за децом. Зна да је узалуд диплома, кад се запошљава по партијској линији.
– Нема седења код куће кад су деца на улици. Сви родитељи треба да изађу и помогну у мирној револуцији младих – позива ова средовечна жена.
Уз једног младића је и његова бака. Страхује да ће и трећи унук када стекне факултетску диплому, као и старија браћа, у бели свет.
– Дошла сам да не би и он отишао и да не морам више остале унуке да гледам само преко Скајпа – прича старица.
Пајтић поднео оставку
После јавног позива радницима крушевачког Трајала да подрже студентске протесте, председник синдиката Слога Владица Томашевић је експресно добио отказ, са образложењем да је технолошки вишак, саопштио је овај синдикат и најавио да се због отпуштања Томашевића, који је освета овом синдикалном вођи, сутра придружује протесту Студентског фронта.
Бивши председник ДС-а Бојан Пајтић саопштио је да је, у знак подршке студентима, поднео неопозиву оставку на место народног посланика, а лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић је најавио да ће, због студентских захтева о распуштању Републичке изборне комисије, данас повући представника у РИК-у.
Вијоре се српске заставе, а на транспарентима је исписано “Нећемо да будемо јефтина радна снага”, “Гладни смо правде, желимо културу, а не сендвич и диктатуру”, “Непоштовање Устава је диктатура”, “Нико не сме бити гладан и без куће”. Има и оних у стиху попут “Дуни, дуни, ветре, најјаче што знаш, носи ову власт, ако Бога знаш” или “Најгори сој људи је у првом плану, 24 сата на малом екрану”.
– На улици сам да бих извојевала сигурну будућност и да не морам да идем из своје земље. Да останем и планирам живот и да својој деци пружим бољи живот. Ту су и моји родитељи и њихови родитељи, цела наша породица се бори за боље сутра – каже студенткиња Уна, која учествује од првог дана.
Неки од Београђана кажу да је на делу час историје започет 5. октобра 2000, који је сада на поправном испиту, док неки од младих објашњавају да не желе да живе у “стварности” коју креира и намеће ова власт.
Устала српска младост
Протести се одржавају свакодневно у свим већим градовима Србије. У Нишу су студенти позвали вршњаке да узму будућност у руке перформансом “О(не)свести се”. У Крагујевцу су младима на протесту од помоћи млади бубњари, а улицама шета и омладина Новог Сада, Крушевца и других градова.
Подршка младима стиже са прозора испод којих шета дуга колона. Старија Београђанка поздравила је студенте лупањем у шерпу, подсетивши на протесте из времена Слободана Милошевића 1996. због крађе гласова на локалним изборима, а друга бака постером убијеног премијера Зорана Ђинђића. Са прозора је поздрављала и жена са псом у рукама.
Млади који шетају изашли су, кажу, да дигну глас против једноумља, партијског запошљавања и лоше ситуације у земљи. Желе да њихова будућност буде Србија и кажу да не желе ништа више, већ да живе у сређеном демократском друштву од свог рада. Насмеју се када их питате да ли су “страни плаћеници” које инструира опозиција и обично кажу да их неће зауставити у протестима трикови које пласира власт.
Смета им што Радио телевизија Србије, “сервис свих грађана Србије” коју плаћају грађани, извештава како их је на улици тек 2.000 до 3.000.
– Видите и сами, има нас 20 пута више и зато треба да буде испуњен и наш захтев о смени генералног директора РТС-а – кажу углас.
Д. Декић – Вести
