Јачање динара утиче на смањење инфлације и пад трошкова кредита, али смањује конкурентност привреде, односно извоз и запосленост, указује Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН). Непримерено је јачање динара када производња и продуктивност у Србији расту спорије него у ЕУ, додаје. – Домаћој привреди више одговара кад је курс динара за два-три процента испод његове реалне вредности, јер подстиче извоз, раст и запошљавање, а уз умерене капиталне губитке.
Јачање валуте, која слаби конкурентност привреде, као крајњу последицу има губљење радних места – каже Арсић.
Напомиње и то да је невоља у томе што су краткорочне користи од јачања динара видљивије, јер се одмах примети пад трошкова кредита и инфлације, док су дугорочне штете – пад извоза и запослености, мање уочљиве.
Зато би, каже Арсић, Народна банка требало подједнако одлучно да спречава веће јачање динара, као што спречава његово нагло слабљење. Он подсећа да државе често једна другу оптужују да слабљењем своје валуте покушавају да стекну конкурентску предност у односу на друге земље. Економску предност државе стичу слабљењем своје валуте, а не њеним јачањем.
Динар је од почетка године имао рекордну вредност према евру 3. и 4. јула, кад је званичан средњи курс износио 120,51 за евро. Била је то највиша вредност домаће валуте према монети еврозоне у овој години, а најнижа је забележена 3. и 13. фебруара, када је један евро коштао 124,01 динар. Од почетка 2017. динар је према евру ојачао за 2,3 одсто. После вишенедељног јачања, наша валута је јуче ослабила према валути еврозоне 0,2 одсто, тако да званични средњи курс износи 120,72 динара за евро, објавила је Народна банка Србије. Динар је јуче био јачи према евру 1,3 одсто него пре месец дана, а у односу на 5. јул 2016. 2,1 проценат.
Према америчком долару, динар је јуче био јачи 2,1 одсто него пре месец дана, а на годишњем нивоу 4,1 проценат. Динар је према долару ојачао од почетка године 10,1 посто.
НБС је од почетка године купила 505 милиона евра и продала 345 милиона евра, како би ублажила прекомерне дневне осцилације курса.
Аутори „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН) израчунали су да је у првом тромесечју динар номинално ослабио само 0,4, али је у другом тромесечју ојачао близу два одсто. Због више инфлације у Србији, домаћа валута је у првих пет месеци реално ојачала према евру 2,3, а према корпи валута 3,1 одсто.
Узроке јачања српске валуте у последњих месец дана гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић објаснила је повећањем поверења страних инвеститора и појачаном куповином динарских хартија од вредности и признала да је интензитет тих позитивних утицаја на јачање вредности динара помало неочекиван.
Табаковићева је у недавној изјави Радио Београду истакла да ће тренд јачања динара трајати до трећег квартала, док ће у четвртом уследити уобичајене сезонске промене, када долази до плаћања свих девизних обавеза.
Према њеним речима, Србија је у приличној мери уравнотежила своје платно-билансне позиције, односно трошење са приходима и примањима, нагласила је Табаковићева, а НБС ће „филигранском прецизношћу реаговати”, како се постигнута стабилност не би угрозила.
Аутор: Александар Микавица, Политика.рс
илустрација: Новица Коцић
