ЈАД СРБИЈЕ! Држава продала фабрику за војне хеликоптере КОЗМЕТИЧАРИМА

У фабрици 21. мај у београдском насељу Раковица налазе се опрема и алати за производњу механичких компоненти и резервних делова за војне хеликоптере газеле, али Војска Србије не може да их користи откако је држава фабрику продала ланцу дрогерија Лиллy.

Продаја се догодила у јулу 2012, а Министарство одбране и Лиллy су од октобра те године без успеха покушавали да се договоре како да реше статус спорне војне имовине.

У Министарству наводе да би употребом ове опреме и алата, односно, ремонтом газела у земљи уместо код иностраних понуђача, могло значајно да се уштеди.

О проблему са резервним деловима за борбене хеликоптере, међу којима су и газеле, говорио је половином 2016. године и садашњи председник Србије, тада премијер, Александар Вучић.

Министарство одбране је више пута указивало Агенцији да је приватизација у односу на војну имовину спорна, „односно да до промене статуса тих средстава, као и њиховог отуђења није могло да дође“ без сагласности Министарства. Агенцији су новембра 2015. године предложили да раскине приватизацију.

То се ипак није десило, упркос контролама Министарства привреде и Савета за борбу против корупције, као и полицијској истрази.

У међувремену је 21. мај прешао у власништво фирме Трећа петолетка, чија је делатност изнајмљивање и управљање некретнинама. Њен власник је Младен Грујић, који је уједно и један од сувласника дрогерије Лиллy. Грујић је самостални посланик у Скупштини Србије, а у сазиву од априла 2014. године био је посланик Нове Србије Велимира Илића.

Грујић није пристао на разговор нити је одговорио на већину питања која му је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) послао, уз објашњење да је Министарство одбране највећи број докумената који се односе на приватизацију означило тајним, због чега је његов став да се цео поступак преговора третира као такав. Додао је да би пристао на разговор уколико Министарство одбране уклони ознаке “службена тајна” и “поверљиво”.

Судски спор који је Грујићева компанија Лиллy покренула против Агенције за приватизацију, због одбијања Агенције да им изда потврду о испуњености уговорних обавеза после приватизације, окончан је 20. јула 2017. године. Грујић је повукао тужбу у октобру 2016, а Привредни апелациони суд је прекоредно решавање спора покренуо након што је добио ЦИНС-ов захтев за приступ информацијама о овом случају.

Министарство одбране није одговорило на највећи број питања ЦИНС-а послатих марта ове године, уз објашњење да је реч о поверљивим информацијама. У одговору ЦИНС-у ово Министарство наводи да је ступило у контакт са Трећом петолетком, као новим власником 21. маја, како би решили спорна питања, али до објављивања овог текста нису званично потврдили да ли се у међувремену нешто променило.

Упркос захтеву новинара ЦИНС-а, Министарство одбране им није обезбедило ни разговор са тадашњим државним секретаром, а касније и ресорним министром Зораном Ђорђевићем, који је био укључен у преговоре о решавању овог питања.

Опрема можда и скупља од спорне приватизације

Основна делатност Фабрике турбомотора и трансмисија 21. мај, према подацима Агенције за привредне регистре, јесте производња осталих делова и додатне опреме за моторна возила. Предузеће је основано 1948. године и налази се у београдском насељу Раковица.

Фабрика је правила моторе за авионе и хеликоптере, а средином осамдесетих почињу да производе и ремонтују моторе, квачила и трансмисије за хеликоптере газеле за Југословенску народну армију, по лиценци француског произвођача Аероспатиале. За те потребе инсталирани су опрема и специјални алати које се и данас налазе у фабрици.

Фабрика је све до приватизације била задужена за ремонтовање газела Војске Србије.

Након неколико неуспелих аукција предузеће 21. мај продато је ланцу дрогерија Лиллy 2012. године, за 1,4 милиона евра, иако је процењена вредност према купопродајном уговору била скоро шест пута већа – око 8,26 милиона евра.

Куповином фабрике 21. мај, Лиллy је дошао у посед опреме и специјалних алата за ремонт квачила и трансмисије хеликоптера газела.

Мешовита комисија из Министарства одбране и Војске Србије је током 2014. и 2015. године извршила увид у спискове делова и опреме у складиштима фабрике и „идентификовала коначан списак машина, алата, опреме и резервних делова, након чега је утврђено да опрема након приватизације није коришћена ни отуђена од стране новог власника“.

Колика је вредност опреме која се налази у фабрици новинари ЦИНС-а нису успели да утврде. На питања о томе из Министарства су одбили да одговоре, рекавши да су ти подаци „поверљиви“. Са истим образложењем је и власник дрогерије Лиллy, Младен Грујић, одбио да одговори на питање о вредности опреме. Ипак, податак о томе је изнео на једном од састанака са тадашњим државним секретаром, а касније министром одбране, Зораном Ђорђевићем, средином 2013. године.

Грујић је тада рекао да резервни делови по књигама вреде 7,2 милиона евра као и да ће свим законским средствима покушати да спречи поништење приватизације.

Министарство одбране и Лиллy су од 2012. године у више наврата преговарали о решавању статуса ове имовине, али нису постигли никакав договор.

У јуну 2014. године Војска и ваздухопловни завод Мома Станојловић, који је такође ремонтовао газеле, пре и после приватизације, од 21. маја су купили део резервних делова, по цени од нешто више од 50 хиљада евра. После нешто више од месец дана, Лиллy је Министарству одбране понудио да имовину из 21. маја за коју је Министарство заинтересовано откупи по цени старог гвожђа, за 10 хиљада евра. Министарство је ову понуду одбило уз објашњење да би то значило да откупљује сопствену имовину.

Никада није реализован ни покушај договора из марта 2015. године, када је Министарство одбране предложило да изврши увид у документацију своје имовине након чега би закључило списак резервних делова, опреме, алата и резервних делова. Та имовина би без накнаде била уступљена Министарству, а оно би заузврат издало потврду да нема других потраживања од предузећа 21 мај.

Услови из уговора испуњени – преговори у току

Наводећи да је опрема у фабрици 21. мај од посебне важности за систем одбране, Министарство одбране се у допису Агенцији за приватизацију позива на одредбе Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме по којима предузеће које се бави том производњом треба континуирано да ради, а промена делатности може да се изврши само уз сагласност Министарства. У случају 21. маја, Министарство није дало било какву сагласност, нити им је она тражена.

Министарство је 2014. године тражило од Агенције за приватизацију да јој се опрема и специјални алати за ремонт трансмисија и квачила што хитније врате. Такође, под ознаком хитно, навели су да ће предложити чак и поништење приватизације, а пре тога и да сумњају да је фабрика приватизована противзаконито, за шта су тврдили да имају доказе. У једном од дописа Агенцији као решење помињу и раскид уговора, а разлог за то су видели у употребној вредности војне имовине, заштити државног интереса и уштеди новца коју би омогућио ремонт газела у земљи уместо у иностранству.

Уговор о продаји 21. маја предвиђао је да Лиллy мора да отпочне преговоре са Министарством одбране о решавању питања спорне имовине, али нигде се не наводи да је за окончавање приватизације нужно да до договора и дође.

Упркос томе што су преговори отпочели у року, Агенција је одбила да компанији Лиллy изда потврду да су испуњени сви услови из уговора, укључујући и тај око кога је спор настао.

У априлу 2015. године, Лиллy је због тога тужио Агенцију Привредном суду. Суд је одбацио тужбу у септембру исте године, а случај се након жалбе нашао пред Привредним апелационим судом. У фебруару прошле године поступак по жалби је прекинут јер се у међувремену Агенција за приватизацију угасила.

Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, предложила је наставак поступка средином октобра 2016. године, али је две недеље након тога Лиллy повукао тужбу. У одговору Министарства привреде ЦИНС-у стоји да је Комисија за контролу извршења уговорних обавеза купаца усвојила мишљење ревизорске куће КПМГ из 2014. године, које Агенција за приватизацију није желела да усвоји у целости, а којим је закључено да је Лиллy испунио и ту уговорну обавезу. Од тада Министарство привреде не контролише поштовање уговора у случају ове приватизације.

Истраге о приватизацији без резултата

Према речима некадашњег министра привреде Саше Радуловића, због сумње да је дошло до корупције, истрагу над радом Агенције за приватизацију покренуло је и Министарство привреде у јануару 2014. године, на основу дописа Министарства одбране.

„Ја нисам учествовао у преговорима, али мислим да је становиште Министарства одбране, које је подржало Министарство привреде, било да та опрема није ни била предмет приватизације јер није била процењена, дакле није била део проспекта него је отишла као старо гвожђе, те да купац нема право на ту опрему“, каже Радуловић.

Надзор је обустављен почетком августа 2016. јер је пре тога донет закон којим је Агенција угашена. Приватизацијом се једно време бавио и Савет за борбу против корупције, који новинарима није обезбедио саговорника на ову тему, иако им је тражен интервју.

Истрагу о случају приватизације 21. маја водила је и полиција. Они су априла 2015. године сву документацију коју су прикупили током истраге доставили Првом основном јавном тужилаштву у Београду на даље поступање.

Из овог тужилаштва наводе да је на основу предатих списа формиран предмет о евентуалним неправилностима у пословању предузећа Лиллy Дрогерие, Фап Фамос и 21. мај, као и да је, у вези са њим, у току предистражни поступак.

ЦИНС.РС (Ђорђевић Д.)