ИНФЕКЦИЈЕ узроковане клостридијом, која је у Општој болници у Ужицу, од 24. априла, када је пријављена епидемија, дијагностикована код 12 пацијената, у целом свету су у порасту. Стручњаци тврде да је разлог то што је бактерија, која у здравственим установама прави озбиљне проблеме, нарочито од 2000, у међувремену мутирала, и постала заразнија.

Клостридија је свуда у свету један од најчешћих изазивача болничких инфекција. У Општој болници у Ужицу, према речима директора др Јелене Радовић Радивојевић, проблем са овом бактеријом постоји већ седам-осам година. Непоштовање противепидемијских мера, због којег је Министарство здравља против ове установе покренуло две прекршајне пријаве, не доводи се у везу са смрћу два пацијента на одељењу ортопедије. Тренутно се испитује да ли је било пропуста у раду ове установе.

Клостридија је и у болницама у Србији све већи проблем, али ни издалека толики као у САД, где годишње од последица инфекције овом бактеријом умре 14.000 људи!

– Инфекције бактеријом клостридија прошле године у Србији су имале 1.063 особе, од којих је 29 умрло – каже др Јелена Обреновић, шеф Одељења за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
КРУШЕВАЦ: ПООШТРЕНЕ МЕРЕ Након што су у Општој болници у Ужицу преминула два пацијента, заражена бактеријом клостридијом, у крушевачкој болници су пооштрене мере против болничких инфекција, казао је епидемиолог др Предраг Павловић. “У нашој болници се иначе редовно предузимају мере против болничких инфекција, али су сада пооштрене мере хигијене, дезинфекција просторија, а пацијенти који су дуго били на антибиотској терапији и за које се посумња да су добили пролив узрокован овом бактеријом, одвајају се у засебне просторије”, објаснио је Павловић.

Инфектолози кажу да се инфекција овом бактеријом, која је, иначе, нормалан део цревне флоре људи и животиња, најчешће појављује услед дуготрајне употебе антибиотика после операције, нарочито код старијих пацијената. Иако се у свим болницама стално унапређују мере заштите, само 30 одсто болничких инфекција може да се превенира.

– Болничке инфекције повећавају смртност и продужавају боравак у болници, али се не може уопштено говорити за колико, јер то зависи од врсте инфекције и стања пацијента – каже, за „Новости“, др Слободан Јанковић, професор Медицинског факултета у Крагујевцу.

– На њихово смањивање, пре свега, утиче се рационалном употребом антибиотика.
ПОСЛЕДИЦЕ ИНФЕКЦИЈА

У земљама Европске уније сваке године око три милиона људи добије неку болничку инфекцију, а 50.000 умре од последица тих инфекција. Званична статистика у Србији показује да, на сваких 100 пацијената који леже у болници, троје „заради“ такву инфекцију.

Новости