У последњие четири године влада нас задужила за скоро шест милијарди евра, а да ништа није направила са тим парама
Српске власти су донедавно тврдиле како је банкарски сектор најстабилнији у окружењу, а данас морају да спашавају неколико домаћих банака. Тврдили су и да је Србија далеко од презадужене и да има још простора за “емитовање” обвезница, другим речима ново задуживање. Последњи подаци говоре да је вода дошла скоро до носа, а колико ћемо моћи да дишемо под теретом дугова – видећемо.
Влада Републике Србије прекршила је Закон о буџетском систему, званично је потврдио Фискални савет, јер је на крају 2011. године јавни дуг износио око 46,4 одсто БДП-а док је законом и фискалним правилима постављен лимит од 45 одсто бруто домаћег производа. И Министарство финансија је објавило податке о јавном дугу за прошлу годину према којима је јавни дуг износио 45,1 одсто БДП-а. Они су ипак пропустили да урачунају и дуг локалне самоуправе од 1,4 одсто БДП-а који такође представља дуг државе. Према анализи Фискалног савета ни ово није коначан износ дуга, јер постоје и нагомилани дугови неких буџетских корисника због којих дуг достиже и целих 47 одсто БДП-а.
Јавни дуг је на крају децембра прошле године износио 14,66 милијарди евра, а на крају јануара 14,7 милијарди евра. У односу на почетак прошле године повећан је за чак 2,3 милијарде евра. Оно што је најгоре је што ће, према проценама, дуг наставити да расте, па би до краја ове године достигао 51 одсто БДП-а и то према оптимистичним проценама Фискалног савета. Много је вероватније да ће се попети на чак 55 одсто БДП-а а, према свему судећи, тешка времена тек долазе.
Иако држава и даље барата са растом БДП-а од 1,5 одсто у овој години, ММФ је своју прогнозу раста смањио на 0,5 одсто, што је учинила и Народна банка Србије, а према проценама економиста биће добро ако српска привреда ове године не забележи пад.
“Већу опасност од кршења законских ограничења представља забрињавајући тренд брзог раста јавног дуга у претходним годинама – само у претходне три године повећан је за 5,7 милијарди евра, а његово учешће у БДП-у је повећано са 29 на 46 одсто. Уколико се овај тренд у кратком року не преокрене, постоји опасност да инвеститори врло брзо изгубе поверење у одрживост јавних финансија у Србији”, закључује Фискални савет.
Осим што је тешко поверовати да ће буџетски дефицит ове године остати на 4,25 одсто колико је договорено са ММФ-ом (стручњаци упозоравају да се већ сада види мањак прихода од око један одсто БДП-а), проблем представљају и гаранције јавним предузећима због чега је и дошло до одлагања споразума са Фондом, а поред тога држава ће се морати задужити и за докапитализацију Комерцијалне банке за 100 милиона евра, као и за спашавање још неких домаћих банака које су већ тражиле помоћ Владе.
С друге стране сваки раст курса евра, као претходних месец дана, повећава удео јавног дуга у БДП-у, јер је највећи део дуга у девизама, док се домаћи бруто производ исказује у динарима.
Без фискалне консолидације јавни дуг ће наставити да расте и у средњем року, што значи да када пристигну исплате по основу реституције, јавни дуг може достићи и 60 одсто БДП-а што је тренутни лимит за земље еврозоне (мада је мало земаља ЕУ који га испуњавају).
Када је граница задуживања пробијена, истиче економиста Иван Николић, то сада више није ни битно.
“Пред крај трећег квартала упозоравао сам да је лимит јавног дуга од 45 одсто БДП-а пробијен, али тада су сви ћутали или говорили да нисам у праву. Да ли ће дефицит доћи до 55 или 60 одсто БДП-а питање је за банке, колико желе да финансирају дефицит државе. Дефицит се прави само ако неко хоће да позајми како бисте живели преко онога што зарађујете. По последњим емисијама обвезница види се благи раст каматне стопе а да ли ће до раста камата доћи и даље – тешко је рећи. Држава сада има на рачуну између једне и 1,5 милијарде евра и уколико би сви престали да финансирају државу, што се неће десити, држава би имала новца да функционише два месеца. Оно што је поражавајуће је да се ова влада задужила 6,5 милијарди евра, а да ништа није направила”, сматра Николић.
“За Србију је много и 28 одсто, а камоли 48 одсто јавног дуга”, оцењује економиста Милоје Кањевац, директор Института за истраживање тржишта.
“Наш народ каже “дужан и ружан”, а нама остаје да сачекамо неку владу која ће државу раздуживати, а не задуживати. Решење је смањење администрације, од месне заједнице до скупштине. Имамо све мању производњу, а све више оних које финансира држава”, упозорава Кањевац.
Балкан Магазин
