* Од почетка године динар је према евру ојачао скоро пет одсто, а према долару 15 одсто што је утицало на смањење износа јавног дуга у еврима
* Врло је могуће да долар ојача и у односу на евро и у односу на динар. Тренутно су ствари изгледају повољније него што је то стварно случај, каже Милојко Арсић
За првих седам месеци ове године јавни дуг је смањен за милијарду евра, са 24,8 на 23,8 милијарди евра. У односу на БДП, дуг државе је смањен са 73 на 65,2 одсто БДП-а.
Ово је добра вест, али треба знати да је узрок целокупног смањења јавног дуга обрачунске природе и последица јачања динара према евру и долару. Према речима Саше Ранђеловића, сарадника Фонда за развој економске науке, од почетка године динар је ојачао према евру за око пет одсто, а према долару за чак 15 одсто што се прерачунато у евре одразило на смањење дуга за нешто више од милијарде.
“Крајем прошле године имали смо јачање долара због чега је дошло до повећања јавног дуга за 700 милиона евра, а сада имамо обрнуту ситуацију и смањење јавног дуга. Даље кретање девизног курса ће зависити пре свега од монетарне политике америчког ФЕД-а и Европске централне банке, али делимично и од наше монетарне политике. У средњем року била би пожељна блага реална депресијација како би се подстакао раст извоза”, сматра Ранђеловић.
С обзиром да је највећи део јавног дуга у страним валутама – 41,2 одсто у еврима и 31,5 одсто у доларима – промене девизног курса носе велике ризике у будућности. Милојко Арсић професор на Економском факултету у Београду истиче да је у будућности реалан ризик промене курса на горе.
“Врло је могуће да долар ојача и у односу на евро и у односу на динар. Тренутно ствари изгледају повољније него што је то стварно случај”, напомиње Арсић.
Занимљиво је да се притисак на јачање динара дешава у ситуацији када имамо успоравање привредног раста у односу на прошлу годину (ММФ кориговао процену на 2,3 одсто) и раст дефицита платног биланса.
Дефицит текућег рачуна платног биланса у првој половини године износио је милијарду евра, што је за 48,3 одсто (или за 332 милиона евра) више у односу на исти период прошле године. Дефицит је и у трећем кварталу наставио да расте с обзиром да је извоз успорио, а увоз убрзао, па су се на годишњем нивоу скоро изједначили.
Иван Николић, сарадник билтена Макроекономске анализе и трендови објашњава ово кретање девизног курса променама у понуди новца. Он је утврдио да иако се повећава новчана маса, оптицај новца је успорен.
– На тај начин је могуће објаснити несклад лошијих спољнотрговинских показатеља и текућег рачуна платног биланса у целини, а с друге стране знатно мању тражњу за девизама за чак 648 милиона евра – каже Николић уз коментар да је НБС на међубанкарском девизном тржишту од априла до краја августа ове године купила 960 милиона евра, док је лане у истом периоду тај износ био 485 милиона евра.
Николић истиче да разлози за успоравање оптицаја новца могу бити различити, од стабилизације привреде и политичког окружења, због чега се дуже задржава новац и не мења за страну валуту до аверзије према ризику због чега се уздржавају од инвестиција.
Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду и некадашњи гувернер НБС, истиче да се ово јачање динара према евру није смело дозволити јер је последица прилива шпекулативног капитала у државне динарске обвезнице.
“Апрецијација динара је штетна за домаћу привреду и то за њен најздравији део, нето извознике. Такође штети и страним инвеститорима који производе за извоз и који су мање конкурентни на светском тржишту. Верујем да је НБС то увидела са закашњењем и смањила је референтну каматну стопу”, оцењује Шошкић.
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
