Јавни дуг Србије и „мале лажи“

Већ је постала традиција да сваког првог у месецу Министарство финансија Србије објављује податке о висини јавног дуга, његовом учешћу у БДП-у.
Тако је било и 1. јуна, дневни листови су крупним словима пренели вест :
ЈАВНИ ДУГ СРБИЈЕ ПАО НА 67,7 одсто БДП-а!

Ко се не би обрадовао оваквом податку, поготово што знамо да је до недавно задужење било преко 70 %.

А како се кретао, како се значајно смањивао, више од речи говоре подаци из следеће табеле:

На крају 2015.г. године БДП је износио 33,23 млрд.евра, задуженост је била 74,7%.
Годину дана касније, реформа је дала резултате, јавни дуг је смањен на 72,9 %. Тачније, у еврима је остао исти, 24,82 млрд.евра, али је због огромног повећања БДП-а (у Европи, скоро незабележен раст у свету) у висини 2,47%, учешће дуга смањено.

Мислили смо да фантастични резултати из претходне године не могу бити надмашени, преварили смо се.

За само 4 месеца ове године захваљујући уштедама на пензијама и платама радника у државним службама дуг је смањен за невероватних 660 милиона евра ( 5,2%) и сада износи САМО 67,7%. Морамо напоменути, да постигнути резултати никада не би били овако добри, да није остварен значајан раст БПД-а, приказани подаци у последњем реду то показују – 4,82%!!!

Уколико се овакав тренд настави, до краја године, са истом стопом раста, БДП у 2017.г. у односу на 2016.г. би могао бити већи за НЕВЕРОВАТНИХ 14,46%!!!

Овако динамичан раст привреде у једној години није забележен у новијој светској историји. Разлога за славље имамо још више када знамо да је у првом кварталу био успорен раст, само 1%, због лоших резултата у производњи струје.

Како се само наслађивао Владимир Глигоров када је агенцији БЕТА дао изјаву о успореном расту БДП-а на почетку године:

„Економиста Владимир Глигоров оценио је да је разочаравајући податак да је раст бруто домаћег производа (БДП) Србије у првом кварталу ове године износио један одсто, а у буџету је планирано да годишњи раст буде три одсто.“

Да ће раст БДП-а бити 3% проценили су и стручњаци ММФ-а?!?!

Ма чекајте, шта се овде дешава: како је могуће да ММФ прогнозира раст од 3% за целу годину када процењујући по оствареним резултатима за период јануар – април 2017.г раст до краја године ће бити преко 10%, можа и читавих 15% обзиром да сваки дан пада киша, реално се очекује да и пољопривреда да свој допринос реформама.

И још једно питање се намеће: зашто је Влада толико скромна, крије своје енормне резултате у повећању БДП-а, дозвољава тамо неким (сумњивим) стручњацима са Запада да износе разне неистине.
Или можда ММФ износи истину, можда ће раст бити 3%!!!

Доста је било шале, да није смешно било би жалосно, какве све податке Министарство финансија објављује! Да ли је било ко исказане бројке ставио у однос, да ли има бар неко у Влади (макар то била и спремачица) ко ће да поверује да је само за 4 месеца јавни дуг смањен за 5,2% а да је БДП повећан за 4,82%?

Лично, нисам много изненађен, већ је постала традиција да министри реформаторске Владе износе нетачне податке. Недавно је на конференцији о сивој економији министар привреде Кнежевић изговорио да је у Србији промет робе и услуга ван легалних токова достигао 300 милиона евра – чињенично је преко десет милијарди, министар је изнео само 3% реалне вредности. На неком сличном месту министарка Ана Брнабић је тврдила да имамо 550 хиљада пореских обвезника привредника иако их је скоро упола мање. Министар Вулин је само у једној години „запослио“ преко 200 хиљада нових радника. О највећим платама и пензијама у региону не треба причати, Вођа, РТС и ПИНК, даноноћно обавештавају наше грађане да су богатији од других у окружењу.

И генерал Делић недавно на скупштинсом заседању у дискусији изнео је податак да је нестанак струје из ЕПС-ове достигао 26,6% годишње произиводње!

Пардон, генерал није члан Владе. То је био довољан разлог да његов, потпуно ИСТИНИТ податак, није био занимљив већ поменутим телевизијама, па и другим средствима јавног информисања, за објављивање. Сви су ћутали!

Као да истина није занимљива народу!

Куда идеш Србијо!

Драган Радовић

ИЗВОР: Центар академске речи