Јавни дуг Србије је на крају јула ове године износио 23,84 милијарди евра, односно 51,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија.
У односу на јун јавни дуг је увећан за око 300 милиона динара.
Јавни дуг је на крају 2018. године износио око 23 милијарде евра, што је било 53,8 одсто БДП-а, а на крају 2017. био је 23,2 милијарде евра, што је износило 61,5 одсто БДП-а.
У децембру 2016. године јавни дуг био је око 24,8 милијарди евра, односно 71,9 одсто БДП-а. На крају 2015. године јавни дуг је такође износио око 24,8 милијарде евра, односно 74,7 одсто БДП-а у тој години.
Јавни дуг Србије је на крају 2014. године износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.
Kрајем 2000. године јавни дуг Србије је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП-а.
Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.
Бета
eee, Srbi dozvolili ste genocidnom tudjinu, ljudozderu i teskom psihickom bolesniku, mimo zakona i ustava, da vam vodi zemlju i ekonomiju, sa ratnim zlocincima i bosanskim ustasama, uz lavez serva, uvek robova tudjina. — samo vi slusajte ludog milojka pantica; taj idiot koji osta bez posla, pa sada napada ludog cara i ako izmedju njih neke velike razlike nema, jer su oba ratnici novog svetskog poretka. — i ono pasce gurbetsko i hijena cupava, krvi umazana i usmrdela, sa nozem u zubima, i njegova prozdrvljiva zena iz istog su copora.
— mi koji svoju Svetu Srbsku Zemlju volimo, svoje ne damo a tudje necemo, treba svim raspolozivim sredstvima da im se suprotstavimo inace ostacemo rasuti po svetu bez svoje zemlje a nase kuce, za koje citav zivot radismo, naselice dovucarale divlje zveri koje ce u jednoj sobi srati a u drugoj spavati i parketom vatru loziti i u zurle i na bubnjeve svirati a oko sebe ljudske kosti bacati.
ma poco sam da razmisljam kako da prodam svoje rodoljublje, jedino sto imam, i prikljucim se bugojanskim okrutnim i upornim pljackasima i izelicama i sve prozdrvljivcima, uvek gladnima i nezasitima, indijancima gurbetima, bez vere i morala.
— izgnase me u evropu ovih komsija iz kumrovca, gurbet, kovac, bravar, kljucar agram katedrale, borac i virtuoz na klaviru, et cetera; pa ako vako ostane nisam bolji ni ja; a valja paru imati, leba jesti, lekare placati, zeljenu tamburicu il crni dzip kupiti, na svalerke imati a i avijonom putovati, na prasak imati, rim, pariz, london, kuala lumpur il berkli posetiti. — ustvari ko i oni cergar biti, sto je bolje nego sedeti, knjige zlatoustog citati i pisati i na picoustog lajati, leb iz kontejnera jesti il iz istog antikvitete na internetu prodavati. — dzaba bi zlatoustom Ovidiju knjige pisati kad u izgnanstvu zavrsi, negde u mocvarama danubija, tugujuci za rimom i svojima.
— i gore pominjani tumarase ko gluve kucke, a tamo a vamo, dja gore, dja dole, preko gora i dolina, svuda i nikuda, pa dje stignu leba otese. pored dzade, preko tudji njiva i tudji avlija, pa jedne noci pred zoru stigose do prestona grada beograda, /a, ko li mu imena dade, e barabe, prljav je da prljaviji ne moze biti/, pa mesto da ih povataju ko skitnice oni za ranom po budzacima i u javne klozete, gde se ugledno drustvo okuplja, pa se nadjose s kim treba i skrasise se; jerbo sorta kereca voli sa sebi slicnima, nista ne raditi, na zvezde i na prolaznike oko kuce prolazece lajati. — a kad si na takvom mestu lako i ministar mozes postati a ako umes i ujedati brzo ces i do visokog zvanja vodje copora dogurati, pa jasiti koga stignes, samo lovca zaobidji, njemu moras poslusan biti i ticu pogodjenu doneti.
— ako ima kupca izvolite se javiti.