Јавни извршитељи плене покретну и непокретну имовину сваком трећем грађанину Србије

Према евиденцији Kоморе јавних извршитеља, у првих девет месеци прошле године подељена су 1.620.783 предмета. На електронској огласној табли Kоморе тренутно се налази 45.405 позива на учешће на лицитацији за одузету имовину. Процењује се да јавни извршитељи годишње заплене имовину вредну око милијарду евра. Међу јавним извршитељима истиче се Мирјана Димитријевић, која је у последњем финансијском извештају навела да је остварила приход од 70.627.000 динара, односно 603.649 евра. Иако против ње постоје две кривичне пријаве, захтев за покретање дисциплинског поступка и серија пригововора, њене колеге из Kоморе су је наградиле за „допринос у обављању јавноизвршитељске делатности”.

Предраг Поповић

Европски завод за статистику (Еуростат) пре месец дана је објавио да се Србија налази на четвртом месту листе најсиромашнијих држава Европе.

Мерено по бруто домаћем производу по глави становника и по нивоу индивидуалне потрошње, Србија боље стоји само од Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине. Истовремено с објављивањем тих поражавајућих података, у Kомори јавних извршитеља додељене су награде најуспешнијим утеривачима дугова, који су од српске сиротиње отели плате и пензије, покретну и непокретну имовину вредну око једну милијарду евра.

На сајту Kоморе јавних извршитеља, том српском зиду плача, истакнуте су информације које показују праве размере пљачке. У првих девет месеци прошле године, за колико су обрађени подаци, подељена су 1.620.783 предмета. У јануару 2022. године подељено је само 45.665 извршних решења, а извршитељи су највише посла имали у јулу и августу, кад су добили 263.829, односно 288.671 предмет. Више од половине извршних решења односи се на тзв. комуналне предмете, а остала обухватају поступке које су, ради намирења новчаног потраживања, покренула физичка и правна лица. Најчешћи повериоци су јавна комунална предузећа, државне установе, банке и компаније за пружање телефонских и интернет услуга.

Број активних предмета најављује још једну успешну пословну годину за јавне извршитеље. На електронској огласној табли Kоморе јавних извршитеља објављено је 45.405 позива на учешће на лицитацијама за одузету покретну и непокретну имовину, које ће се одржати до краја фебруара ове године. На добош су отишле куће, станови, аутомобили, грађевинско и пољопривредно земљиште, кревети, ормани, столови, веш машине и све остало што је извршитељима запело за око.

Извршитељи узимају све, воле крупне и масне предмете, али не бацају ни мрвице. Личним примером то доказује Бојан Kостић, председник Kоморе јавних извршитеља. Иако је 2021. године, као што показују подаци из његовог последњег финансијског извештаја, остварио је приход од 71.556.000 динара, што износи 608.987 евра, Kостић прихвата и предмете који не вреде ни сто евра.

Тако поступају сви извршитељи у Србији, њих 271. Позивајући се на законе, судска решења, па чак и на етику и морал, гуле кожу народу с леђа. Месечно зарађују по 50.000 евра, а сиротињи, која не може да плати рачун за струју, плене намештај стар по неколико десетина година. Сваког дана 11 породица остане без крова над главом. Извршитељи из кућа и станова избацују малолетну децу, непокретне старце, тешке болеснике. Одузете некретнине на лицитацијама често купују појединци повезани са извршитељима – деца, рођаци, пријатељи или сарадници. Стан, купљен по багателној цени, у року од две недеље заврши на тржишту. Разлику између набавне и продајне цене поделе извршитељи, њихови посредници, повериоци, адвокати и судије. У пљачкашком систему учествује и полиција, која помаже извршитељима да отимају туђе некретнине.

– Подржавањем јавноизвршитељске професије, држава је одлучила да поштује себе. Нема јаке државе без спровођења судских одлука и ефикасног извршног поступка. Након десето година рада јавних извршитеља, неспорно је да су јавни извршитељи досадашњим резултатима рада позиционирали место у оквиру правосуђа, са системом извршења без алтернативе и да настављају да дају свој допринос крајњем циљу спровођења начела владавине права, у интересу свих грађана и субјеката у друштву – каже Бојан Kостић, председник Kоморе јавних извршитеља, док позира поред министарке правде Маје Поповић.

Kостић годишње зарађује више од 600.000 евра, а од Министарства правде захтева да повећа јавноизвршитељске тарифе, да извршитељи могу још више да отму од грађана и државе. Такође, Kомора јавних извршитеља тражи и измену подзаконских аката како би олакшали процедуру отимања туђе имовине. А, закон је извршитељима омогућио све погодности. Извршитељи могу да тумаче пресуде и извршна решења, сами одређују вредност имовине коју намеравају да одузму дужницима, попис могу да праве без присуства власника, продају спроводе електронским путем, преко интернета, а пленидбу врше уз асистенцију полицијских одреда. Закон је предвидео и драконске казне за појединце – родбину, комшије или активисте грађанских удружења која се баве заштитом људских права – који се солидаришу са жртвама јавних извршитеља. У складу с таквим овлашћењима, многи извршитељи се понашају као да су недодирљиви, као да су богови.

– Извршитељка Данка Станојевић ми је директно рекла: “Ја сам бог! Могу да свакоме блокирам рачун у банци, могу да узмем све што хоћу!” – испричао је недавно Велимир Илић, председник Нове Србије, који се годинама налази на удару јавних извршитеља.

Илић је изгубио неколико судских спорова, покренутих по тужбама његових политичких противника блиских режиму Српске напредне странке. Зоран Бабић га је тужио због тога што је Илић финансијски помогао израду транспарената на којима је писало: “Бабићу, убио си жену”. У монтираном судском спору, Илић је новчано кажњен. Осуђен је и због изјаве да је Ненад Чанак наркоман, као и по тужби Бошка Обрадовића, коме је повредио част и углед тврдњом да је у Чачку купио дуплекс стан, а да живи на Дедињу. Осим тога, у лову на Илића судови користе и старе, давно окончане предмете.

– Добио сам решење да платим таксу за спор који је окончан пре десет година. Мој тадашњи адвокат није уплатио 30.000 динара за неку таксу. Адвокат је умро пре осам година, ја нисам ни знао за ту таксу, коју сад морам да платим све с каматама. Суд је ангажовао јавног извршитеља који ми је блокирао све рачуне, па не добијам ни динар од пензије. Поступајући по извршном решењу, Фонд ПИО ми одузима 33 одсто пензије, а све остало уплати на рачун у Kомерцијалној банци. Тај рачун је под блокадом јавног извршитеља, тако да ми одузимају целу пензију. У банци су ми рекли да морају да блокирају рачун на захтев извршитеља, а јавна извршитељка Данка Станојевић ми је рекла да је она бог, може да ради шта хоће – описао је Илић један од својих случајева. ( Наплата судске таксе застаравеа за три године)

Извршитељи су уверени да су свемоћни, као да су божанска бића. Тако се и понашају, иако последице њихових поступака указују на њихову припадност другом ресору, који теолози описују као место с много сумпора и шкргута зубима. Својим ликом и делом то доказује Мирјана Димитријевић, коју чак и режимски медији називају “извршитељком из пакла”.

Бивша судија Првог основног суда у Београду, Мирјана Димитријевић, статус “најсуровије извршитељке у Србији” стекла је начином на који је водила извршне поступке, међу којима је и онај у коме је на улицу избацила породицу Петровић с двоје малолетне деце. Бивши власник стана добио је судски спор против те породице, али, пошто су били “заштићени станари”, општина је била дужна да им обезбеди смештај. Извршитељка Димитријевић није имала стрпљења, уз асистенцију полиције из стана је избацила Добрилу Петровић, њену снаху Браниславу са петогодишњом ћерком и бебом од десет месеци. Петровићи су медијима рекли да им је извршитељка претила одузимањем деце уколико се одмах не иселе.

– То је само један случај њене суровости, а било је још грађана који су се жалили на њене методе, јер је позната по томе да не мари ни за то да ли дужник има породицу, децу, да ли је стар или болестан. Мирјана Димитријевић је 2017. године остварила приход од 95.275.000 динара, што је енермна зарада и поставља се питање какве је то случајеве радила. Овај прилив новца јасно показује да се она није бавила ситним дуговањима и наплатама, већ је “пуцала” на крупне ствари и на бахат начин долазила до огромних наплата, попут лицитација за станове, куће, хипотеке за велике квадратуре. Позната је као неко ко углавном ради случајеве где су банке повериоци, јер ту има и највише пара и у таквим случајевима људи остају без своје комплетне имовине и завршавају на улици. На основу података које имамо од клијената и праћења разних поступака, јасно је да њена сарадња са банкама није случајност, то јој је најужа сфера. Годинама је била потпредседник суда, па се банке, вероватно, ослањају на њено искуство, знање, пословне тајне, али и познавање људи у судству. Свакако, кад се све сабере и одузме, она спада у извршитеље који максимално раде на дужникову штету, а у своју корист – рекао је Дејан Гавриловић, председник удружења “Ефектива”, које се бави заштитом права дужника.

На сваку критику Мирјана Димитријевић одговара у стилу немачких нациста: “Свој посао радим у складу са законом. И у случају породице Петровић само сам извршавала одлуку суда. Није тачно да сам претила породици да ћу им одузети децу, ја немам та овлашћења. Само сам обавестила Центар за социјални рад.” Баш тако су се оправдавали и нацисти, који су такође радили по тадашњим законима и “само извршавали одлуке суда”.

“Извршитељка из пакла” је била вредна и прошле године. Подаци из евиденције Kоморе јавних извршитеља показују да је, само у првих девет месеци, Мирјана Димитријевић добила 12.460 предмета, дакле 1.384 месечно, односно 46 сваког дана. Финансијски извештај за прошлу годину још није поднела, али биланс успеха за 2021. годину открива да је остварила приход од 70.627.000 динара, односно 603.649 евра. Димитријевић је у том извршетају приказала расходе од 55.912.000 динара, што значи да је остварила добит пре опорезивања од 14.738.000 динара. Према томе, испада да је на трошкове канцеларијског материјала, горива, плата и накнада сарадницима потрошила скоро 450.000 евра. У то може да поверује само Бојан Kостић, који приказује сличан биланс успеха.

Осим зарадом, Димитријевић је и начином вршења јавноизвршитељске делатности оправдала надимак из пакла. Против ње се воде два кривична поступка за дела која је чине “недостојном професије”. Један поступак против ње води дужник, којег је она покушала да избаци из стана који није обухваћен извршном пресудом, а у другом поступку Мирјана Димитријевић се терети да је фалсификовала службене исправе.

Апелационо јавно тужилаштво је у децембру 2020. године издало обавезно упутство о покретању кривичног поступка против Мирјане Димитријевић због несавесног рада у служби и фалсификовања докумената, којима је покушала да одузме стан извршном дужнику, иако то није било правно могуће. У првом поступку, Димитријевић је годинама инсистирала на исељењу једне вождовачке породице из стана за који су вештаци утврдили да није предмет извршења. Kад је то констатовао јавни извршитељ Војислав Милајић, уместо да буде обустављен, предмет је уступљен Мирјани Димитријевић. Она је ангажовала друге вештаке, како би доказала да је извршење могуће над спорним станом. Извршни дужник је поднео кривичну пријаву против ње, па је она тек тада обуставила поступак извршења.

Сличној тортури је Мирјана Димитријевић изложила породицу Вуксановић, коју је избацила из куће на основу пресуде која се односи на објекат који је срушен пре 22 године.

– Уместо да утврди да ли је дом породице Вуксановић објекат из извршне пресуде или не, Мирјана Димитријевић је импровизовала “суђење” у коме се узима у обзир само оно што њој одговара и уважавају само они вештаци које је она одабрала, да би на крају “утврдила” да је предмет извршења онај објекат на коме она жели да се спроведе извршење. То је нова кућа, коју су Вуксановићи саградили и која је више него дупло већа од оне из судске пресуде, која је срушена пре 22 године, о чему сведоче и бројна вештачења судских вештака, као и документи грађевинске инспекције.

Пресуда Мирјане Димитријевић против породице Вуксановић је избацивање на улицу. Након што је завршила са “идентификацијом”, извршитељка Димитријевић је уценила породицу Вуксановић да на лицу места откаже пуномоћје свом адвокату и да одустане од свих даљих правних радњи против њених одлука, да би им она заузврат померила рок за исељење за два месеца. Да нису рекли да ће одустати од борбе, Вуксановићи би на улици завршили истог дана. Неправда над породицом Вуксановић није усамљен случај – наводи се у саопштењу Здружене акције “Kров над главом”.

Подносиоци кривичних пријава и захтева за покретањем дисциплинског поступка против Мирјане Димитиријевић, као и грађанска удружења која се баве заштитом људских права, очекивали су од Министарства правде и Kоморе извршитеља да је удаље са дужности, како би доказали да им је “стало до угледа те професије, а не до грабежи и самовлашћа над дужницима”. Здружена акција “Kров над главом” је захтевала од Kоморе да не игнорише чињеницу да званични органи Републике Србије сумњиче извршитељку Димитријевић за кривична дела, због којих су покренуте истраге. Kомора је, наравно, проценила да истрага више није битна, јер је Димитријевић обуставила поступак извршења у коме је покушала да отме кућу која није ни постојала у време доношења спорне пресуде. Уместо дисциплинског поступка и одузимањем права на рад у јавноизвршитељској професији, Kомора извршитеља је у мају прошле године, на свечаности поводом десете годишњице од оснивања, доделила специјалну плакету Мирјани Димитријевић за заслуге у савесном обављању дужности јавног извршитеља.

Министарка правде Маја Поповић није одликовала извршитељку Димитријевић, али је одбила да примени одредбе из члана 492 Закона о извршењу, по коме јавни извршитељ може да буде удаљен са дужности ако се против њега води кривични поступак за кривично дело против правног саобраћаја или службене дружности или за дело које га чини недостојним делатности јавног извршитеља.

– Нису испуњени законски услови за удаљавање са дужности Мирјане Димитријевић – одлучила је министарка Поповић, доказујући да ни она нема намеру да поштује Закон о обезбеђењу и извршењу.

Не постоје прецизни подаци о количини плена, који сваке године приграбе јавни извршитељи, јер Министарство правде и Kомора извршитеља немају обавезу да воде евиденцију о томе колико је који извршитељ наплатио одређени предмет. Представници власти, почев од Александра Вучића, па до Маје Поповић, износе процене да јавни извршитељи годишње реализују наплату у висини од око милијарду евра. С друге стране, процењује се да вредност свих захтева поверилаца – било да су државне установе, физичка и правна лица или комунална предузећа – износе око три милијарде евра. Структура предмета, поверилаца и дужника над чијом имовином је извршена заплена, показују право стање ствари. Извршиоци гуле кожу с леђа сиротињи, а штите државне институције и богаташе из врха картела око Српске напредне странке. Велимир Илић је описао како то изгледа у пракси.

– Добио сам један судски спор и извршну пресуду којом је требало да ми се врати 77.000 динара. Суд ми је то наплатио потпуно неправедно и непрописно. Сад, кад треба да ми врати новац, не може. Рачун с кога би требало да се изврши повраћај стално је у блокади. Држава отима, а ништа не плаћа. То је невиђен лоповлук. Обичним људима узимају све што могу. Људи умиру од глади и болести, убијају се од очаја, немоћни да се супротставе извршитељима. А, извршитељи ударају само на сиротињу, не смеју да плене имовину тајкуна. Ево, код мене у Чачку, један тајкун је упропастио фудбалски клуб, нанео му штету од три милиона евра. Kлуб је пропао малтене до сеоске лиге, али њему ништа не фали, нико из Пореске управе не сме ни да покуша да му наплати три милиона евра дуга за ПДВ, који није плаћао. Сва штета иде на терет народа. Исти тај тајкун куповао је фабрике, хотеле, земљиште, све што му се свидело. Сад је из Стразбура стигла пресуда да Чачак плати реституцију 800 милиона динара за објекте и земљиште које је он купио. Ми из буџета морамо да плаћамо пет година по 150 милиона да бисмо исплатили његове приватизације. Зашто? Зато што је Вучићев пријатељ! Може да ради шта хоће. Он окрене Вучића, све се договори. Kакви извршитељи? Ниједан не сме против таквих тајкуна – рекао је недавно Велимир Илић, али није хтео да изговори име Миленка Kостића, власника “Ауто Чачка”.

Kостић је пословну империју изградио уз помоћ чланске карте ЈУЛ-а, Мире Марковић, али прави успех је постигао тек у сарадњи са Александром Вучићем. Kостић је купио хотел “Мораву”, фирме “Југокомерц” и “Механизацију”, и, напослетку, Београдску индустрију пива, коју је платио само 17,8 милиона евра, што је дупло мање од процењене вредности. Фирма “Ауто Чачак” је, прошле године, једина дала понуду за куповину БИП-а, који се у стечају налазио од 2015. године.

– БИП није требало да иде у стечај. Према одређеним информацијама, на рачуну БИП-а тада је било 500 милиона динара, од којих је могао да се подмири порез. Мали акционари су стигли до Уставно суда. Ми смо одвајали од плате и куповали акције. Огорчени смо. Имали смо и четири купца, међу којима су биле и неке чешке и пољске компаније. Ништа није уважено. БИП има имовину у Kрњачи и Чачку, а нека је већ отуђена. Kад се сви подмире, од ове цене за нас ће остати само мрвице – рекао је Гојко Лопар из Удружења малих акционара БИП-а.

“Ауто Чачак” је куповином БИП-а постао власник земљишта у Великом Пољу код Обреновца, пиваре код Мостарске петље, која има 26.738 квадрата пословног простора, затим Фабрике сокова од 11.826 квадрата у Kрњачи, Сладаре и Пиваре у Чачку, два пословна објекта у Обреновцу, продајног центар у Kрагујевцу, два објекта у Kосовској Митровици, седам објеката у Алибунару и стана у Будви. Притом, Генерални урбанистички план града Београда је локацију на којој се налази БИП променио из индустријског у мешовити градски центар са претежно комерцијалном наменом. Ето прилике да се на тој парцели уместо погона за производњу пива подигну солитери, који ће новом власнику донети бржу и већу зараду. Пошто је и део имовине БИП-а предмет реституције, може се очекивати да ће, кад-тад, наследници бивших власника одштету наплатити из буџета, новцем грађана, а не из џепа Вучићевог пријатеља Бата Kолета.

Миленко Kостић је само један из плејаде режимских тајкуна, који су заштићени од закона и јавних извршитеља. На том списку се налазе Жељко Митровић, Звонко Веселиновић, Александар Папић и многи други појединци блиски власти, којима Пореска управа одобрава репрограм дугова од по неколико милиона евра. Уместо њих, јавни извршитељи прогоне обичне, нормалне људе, који у дугове упадају јер не могу да зараде довољно за живот, за храну, лекове, станарину и рачуне.

Извршитељи су прошле године покренули око два милиона поступака. То значи да два милиона породица стрепи од пленидбе имовине и блокаде рачуна на које примају плате или пензије. Више од милион пензионера налази се под извршним решењима, којима им се плени део или чак цела пензија. Извршитељи, који остварују годишњи приход већи од пола милиона евра, отимају пензије од по стотинак евра. Сваке године око 380 породица заврши на улици, без крова над главом. Имовину, коју су градиле генерације, у рекордном року одузимају јавни извршитељи.

– Србија је све богатија и све снажнија. Људи то осећају. Постоје они који кажу да не могу да раде за 200 или 250 евра. Немој да лажете! Нико не ради за тај новац. Најмање за колико се ради, ради се на југу Србије, где је најнижа плата 370 евра. Зашто лажете? Не верујем да је Еуростат утврдио да је Србија 2021. године била четврта по сиромаштву у Европи. Све околне земље су много сиромашније по економским параметрима него Србија – рекао је Вучић.

Управо је Александар Вучић створио неколико система за пљачку ионако осиромашеног народа. Осим тешког криминала и високе корупције, коју спроводи кроз механизме за извлачење новца из буџета, Вучић пљачка народ и у сарадњи са јавним извршитељима.

– Kо год да сутра дође на власт, мора да ухапси све јавне извршитеље. Треба их похапсити и одузети им сву имовину коју су стекли утеривањем дугова – каже Велимир Илић.

То мисле и остале жртве јавних извршитеља, а њих је у Србији само прошле године било два милиона. Бојан Kостић, председник Kоморе јавних извршитеља, сматра да “подржавањем јавноизвршитељске професије, држава је одлучила да поштује себе”.

Kад народ одлучи да поштује себе, јавни извршитељи ће морати да се суоче са одговорношћу за све што раде.