Украјински појас црне земље је вероватно најплодније тле на нашој планети. Ову земљу су већ одавно назвали „житницом Европе“, тако да међународни агробизнис „слини“ над приликом да је се дочепа.

Комбинација економске катастрофе и корупције режима у Кијеву чини изузетну прилику за Монсанто да прибави велику површину земље за гајење ГМО.

Између осталог, конфликт у Украјини је повезан са експлоатацијом природних ресурса. Ово укључује уранијум и друге минерале, а нарочито украјинско плодно тле. Ова земља је на трећем месту у свету у извозу кукуруза и пети највећи извозник пшенице. Украјинска „црница“ формира дебео слој богат хранљивим састојцима. Тешко је наћи земљу која је лакша за обрађивање, па глобалне корпорације траже начин да је контролишу.

Ова борба није ништа ново. Више од 1,6 милиона хектара (скоро као површина америчке државе Њу Џерси) је већ продато странцима. Највећи купци су компаније из Луксембурга, Кипра (можда као покриће за руске или украјинске олигархе) и Француске.

Кина је 2013. године потписала уговор о куповини више од 3 милиона хектара (30.000 квадратних километара) што је, отприлике, величина Белгије и око 5% укупног плодног земљишта у Украјини, али сада постоје сумње у коначну реализацију овог посла.
Олигарси виде пољопривредни сектор као још један извор профита, и то су људи који су преузели контролу над већином ресурса. Најбогатији човек у Украјини, Ринат Ахметов, власник је огромних поседа земље. Исто важи и за Олега Бакматјука, једног од највећих произвођача јаја на свету. Његова компанија је регистрована на Кипру. Неки од највећих страних велепоседника су УС НЦХ Цапитал (400.000 хектара) и Руссиан Украиниан Аграриан Инвестментс (260.000 хектара).

Са режимом у Кијеву који гравитира према САД, отворен је пут за међународни агробизнис. До сада, закони и прописи су били препрека за компаније као што је Монсанто, али под великим притиском Светске банке, Међународног монетарног фонда и „саветника“ из Вашингтона, екстремно десно крило режима у Кијеву ће их убрзо променити.

Суштина је у томе да украјински закон није дозвољавао употребу генетски модификованих организама (ГМО), али у Споразуму о придруживању са Европском унијом сада стоји члан који каже да „обе стране треба да сарађују у проширењу примене биотехнологије“.