Основне животне намирнице у Србији скупље су него у Македонији и Црној Гори, а јефтиније од оних које плаћају грађани Хрватске , Словеније и Босне и Херцеговине, показало је истраживање „Политике”. Реч је о ценама петнаестак основних производа које наша редакција прати већ неколико година и које се обично користе у свакодневној потрошњи у домаћинству. И у овом истраживању упоредили смо стандардне цене истих производа у трговинама истог формата. Међутим, када се ова корпа упореди са просечним зарадама у региону долази се до закључка да је наш стандард најнижи, јер се за просечну зараду у Србији која износи 379 евра може купити 10,5 оваквих корпи. Следи Македонија која са зарадом од 363 евра има новца за 11,4 овакве набавке, Босна и Херцеговина 11,5, док је према овој нашој рачуници стандард најбољи у Словенији чији грађани са 1.020 евра просечне плате могу да оду месечно 19,3 пута у набавку ових намирница. У Хрватској је просечна зарада од 749 евра довољна за 14,3 овакве куповине.
– Када се погледа структура ове корпе, забрињава и то што она није доступна свим грађанима Србије, будући да се поједини потрошачи одричу намирница које не могу да плате. Када погледате структуру потрошње прехрамбених производа види се да је код нас ниска потрошња млека и производа од млека, меса и прерађевина, а доминира хлеб и у сезони, поврће. У руралним подручјима и данас имате средине у којима деца одрастају без млека јер им није доступно. Слабом потрошњом овог производа, који је најјефтинији извор протеина анималног порекла, најугроженији су деца и најстарији део популације – каже за „Политику” агроекономски аналитичар Војислав Станковић.
Према званичним подацима, у Србији је потрошња пољопривредних производа по становнику најнижа у Европи. Трошимо годишње нешто више од четири килограма јунећег меса, а становници ЕУ 14 килограма. Потрошња свињског меса је 14 килограма, док у Европској унији прелази 30 килограма по становнику.
– Потрошња млека у Србији је 33 литре, а у Европи достиже и 100 литара по становнику. Код нас сваки грађанин годишње конзумира 200 грама путера, а грађани европских земаља чак килограм. Одраз сиромаштва је потрошња хлеба и ту предњачимо – више од 100 килограма по становнику, а потрошачи у Европи упола мање – објашњава Станковић.
Више од четвртине грађана Србије (25,5 одсто) живи у зони сиромаштва, док још четрдесетак одсто њих живи незнатно боље, показују последњи подаци званичне статистике. У укупној личној потрошњи у нашој земљи се само за храну и безалкохолна пића месечно издваја 35,4 одсто новца, што је далеко изнад европског просека.
Станковић каже да рачуница показује да просечан члан домаћинства у Србији за храну и безалкохолна пића има на располагању дневно 2,13 евра. Занимљиво је да је у Београду, по члану домаћинства, за храну расположиво 2,35 евра, у Војводини 1,91, а на југу Србије 1,93 евра.
– Многе ће изненадити ови подаци, али они показују да су у руралним подручјима натурални приходни и потрошња много већи у односу на градове (имају своју производњу и нису много везани за набавку тих производа у трговини) – додаје он и каже да су укупни приходи домаћинства у Србији у овом тренутку 57.986 динара, а расположива лична потрошња по домаћинству је око 26.000 динара.
То је новац којим би требало прехранити породицу, платити комуналне услуге, а ту су и одећа, обућа, здравствене услуге, трошкови за школовање, култура.
Аутор: Јелица Антељ, Политика.рс
Фото А. Васиљевић
Статистички гледано, према односу просечне плате и потрошачке корпе, ми живимо најгоре у Европи, а такав нам је и стандард. Да је то тако показује, одраз сиромаштва, јединична потрошња хлеба. Ми смо највећи потрошачи у Европи – више од 100 килограма по становнику, дупло више него у Европи. Политичари у овој статистици не верују, далеко су од ње, а “боранији” биће још горе када, не дај Боже, понестане и хлеба, а за воду, некако, ћемо се снаћи. Где се дену највећи економски раст у Европи, којим се пунише ступци штампе?