Из Египта, Израела и Америке увозимо кромпир, из Марока смо ове године купили 14.000 тона парадајза, из Кеније 2.000 тона влашца, љуту паприку набављамо из Мозамбика…
У првој половини ове године увоз паприке, парадајза, црног и белог лука, краставца, кромпира, пасуља и грашка достигао је око 29 милиона евра, па би прошлогодишњи резултат могао да буде премашен.
Јефтиније из иностранства
Веома често је страно поврће јефтиније од домаћег. Тако се парадајз из Албаније и Македоније продаје на пијацама и у маркетима и по 80 динара, а домаћи за 120. И паприка из Грчке и Албаније је јефтинија, до 20 динара по килограму.
Иако има непрегледне баште, Србија парадајз купује у Албанији, Македонији, Турској. Црни лук набавља из Холандије и Македоније, а паприку из Грчке и Албаније. Краставац нам долази опет из Албаније, али и Шпаније и Македоније. Иако би разлог за увоз могао да се нађе у близини ових тржишта, постоје и примери да нам поврће стиже из земаља удаљеним хиљадама километара.
Из Египта, Израела и Америке увозимо кромпир. Из Марока смо ове године купили 14.000 тона парадајза, а из Кеније 2.000 тона влашца, љуту паприку из Мозамбика, Сенегала и Танзаније. Сушени црни лук стигао је из Индије и Америке.
Али вероватно је највеће откриће то што смо увезли грашак из Новог Зеланда за 2.000 евра! Да би дошло у наше тањире, ово поврће прелетело је скоро 18.000 километара. Каква је пословна математика увозника, није баш најјасније, с обзиром на трошкове транспорта и чињеницу да ова земља није неки велики извозник овог поврћа. Међутим, знајући наше привреднике, не треба сумњати да су и у овој прилици нашли начин да зараде.
Куповати домаће
Агроекономиста Милан Простран каже за Курир да је Србија морала бити свесна да ће се све ово дешавати када смо потписали споразуме о слободној трговини са ЕУ и земљама из региона. Највише поврћа, додаје, долази из Македоније, Грчке, Албаније, Турске, које имају боље организовану производњу и продају, али и повољније климатске услове, па поврће стиже раније, а ту је и тржишни моменат, пошто је та роба јефтинија од наше.
– Мислим да ће увоз бити све већи јер домаћи произвођачи нису конкурентни. Ни током деведесетих ни после 2000. нисмо се спремили за слободну трговину. Ипак, ја увек верујем више домаћој производњи, иако се сав увоз детаљно контролише. Куповина домаћег поврћа је и подршка домаћим произвођачима да постану способнији за тржишну борбу. Куповину домаћег промовишу и много јаче европске државе, па и ми не треба тога да се стидимо – истиче Простран.
Курир / Владимир Спасић
Фото: Милан Рафаиловић, Профимедиа
Da li neko moze da mi objasni prostim recima, kako je njihovo povrce jeftinije?
Da li to znaci da nasi seljaci precenjuju svoje proizvode?
Једноставно, јефтинији су им ИНПУТИ (почетни трошкови), као семе, ђубриво и гориво, имају пореске олакшице, држава даје бесповратна средства за подстицај пољопривреде итд, а онда унапред знају откупне цене, па планирају шта им се највише исплати да сеју… А овде пољопривредника називају ПАОРМ, деру га од пореза, цена горива, семена и ђубрива, искоришћавају га и уцењују и држава и откупљивачи и хладњачари, па како онда да му се било шта исплати и још да буде конкурентан?!?
To je samo jedna strana, odkogor na to pitanje prelazi u teoriju zavere..
Uvoznicki “lobi” iliti carinska mafija stacionirana u BeGeju se odavno usemila i uzima OGROMNE pare na uvozu svega i svacega, dok se marketi ne bune mnogo posto vecina i nisu nasi i zanima ih samo jeftinija roba. Druga strana mafije koja se bavi izvozom, radi samo ono osnovno(psenica kukuruz) i takodje ih zabole dupe da prodaju to u srbiji kad mogu da uzmu instant kes u ruke na granici, tako da placamo duplu taksu uvoz izvoz i i naravno srbija nam propada.