Министар грађевине и урбанизма Велимир Илић најавио је градњу нових социјалних станова широм Србије, иако држава још није завршила ни започете, нити нови квадрати имају довољно купаца.
Министар каже да би будући социјални станови стајали 500 евра по квадратном метру, што се причало и пре неколико година, али идеја никада није заживела.
Квадрати које данас гради држава на местима бивших београдских касарни по око 1.300 евра су се показали прескупи за грађане без стана па продаја коју води Грађевинска дирекција Србије иде спорије од очекивања. Мале плате и, што је још горе, несигурност радног места, слабо су охрабрење за дугорочни стамбени кредит бескућника, па још ако се извиси од државних субвенција, комерцијални зајмови су омча које се мало ко усуди прихватити.
По најави министра Илића, замишљено је да програм социјалне станоградње обухвати све веће градове у Србији, од Новог Сада до Ниша, Крагујевца, Краљева, Ужица и Чачка, али социјално угрожени не треба да се надају пре него што се држава договори с локалним властима о својим плановима. Наиме, сећамо се када је пролетос потписан уговор с Развојном банком Савета Европе о обезбеђивању новца за изградњу око 1.700 станова за социјално становање у 12 градова Србије по 499 евра за квадрат, којим је предвиђено да у пројекту вредном 58 милиона евра кредит поменуте банке износи 32 милиона, а остатак да обезбеде Влада Србије и локалне самоуправе. Али, Србија је пролетос била заокупљена изборима, а данас минусом у буџету.
Тадашњи министар за просторно планирање и животну средину Оливер Дулић обећао је да ће у првој фази ове и следеће године у Србији бити изграђено 789 социјалних станова, и то 237 у Нишу, 77 у Панчеву, 60 у Кикинди, по 100 у Зрењанину и Краљеву, 150 у Смедереву и 65 у Пироту.
Још 2006. године тадашњи министар финансија Млађан Динкић најавио је да Влада Србије планира да 150 милиона евра инвестира у изградњу станова у 23 града у Србији, који ће, под условима повољнијим од тржишних, бити понуђени на продају запосленима у државној управи и јавним службама. Тада је за почетак панирана изградња око 4.000 станова који би се продавали по 300 евра по квадрату у Медвеђи до максимално 850 евра у Београду. Али, до данас ништа од јефтиних квадрата.
Р. Даутовић
Притисак на локал
Министар Илић каже да повољну цену социјалних станова условљавају бесплатне локације које би требало да обезбеде локалне самоуправе, међутим, оне не да су тврд орах када се ради о локацијама, него, уопште, боре се да уновче где год шта могу да би повећали своје мале буџете. На локалу нам кажу да се на њих врши притисак да се одрекну бројних прихода – као што је, на пример, и накнада за уређење грађевинског земљишта за објекте изграђене без грађевинске дозволе, а с друге стране, расходи се повећавају, јер, као што је познато, одржавање више хиљада путева, о којима је до сада бринула држава пребачено је пролетос на њихов терет. Питају одакле им паре за све.
Дневник
