Jелена Маћић: На власти су лудак, гробар и неписмени керамичар!

Стварно мислим да је, ако неко не заустави ово лудило, питање дана кад ће почети да нас убијају!

– У оној Палати су ми рекли “опусти се ти код своје куће” и ја се опустила у својој кући, па завршила на саслушању, јеб*га!

Овом реченицом шминкерка Јелена Маћић започела је интервју за Еспресо, а хумором је очигледно покушала да заборави на тортуру која јој се већ недељама “сервира”. Акција полицијског претреса уследила је само два дана након Јеленине расправе с једном особом на Твитеру, током које је написала: “Тог скота треба убити”. Претпоставља се да је мислила на премијера Србије Александра Вучића, због чега је вероватно полиција и реаговала.

За Еспресо открива да ли су је физички злостављали, због чега је толико кивна на премијера и да ли се плаши за свој живот.

У шта се претворио твој живот након што си објавила онај твит о Вучићу?

– Е то је невероватна ствар, претворио се у ријалити. Ја и даље нисам сигурна да сам ја то написала. Не одговарам на будаласте констатације какав је био тај твит и онда одједном иде мој одговор “скота треба убити”. То није моја терминологија. Тотално намештено и вештачки изгледа.

Да ли ти је ово прво лоше искуство са ботовима?

– Не, ја сам овакву ситуацију имала и на Фејбуку, али Фејсбук је нешто друго. Знам како функционише и у једном тренутку сам имала преко 30 лажних профила који пишу неке глупости. Оно што људи морају да знају је да ово чудо траје око годину дана. У последњих неколико месеци трпим озбиљне притиске са њихове стране и то уопште више није смешно. Лако је искључити интернет, али врло је незгодно кад они са вашег лажног профила шаљу гадости људима. Знате, неко поверује у такве ствари. Они заправо свакодневно подривају вас као особу. Ја сам сто пута рекла да сам ретард за технологију, али ја нисам глупа жена. На Твитеру сам сазнала за драму тек кад ме је таговао Драган Ј. Вучићевић. Ко је тај човек уопште?!

Је л’ знаш ко је тај човек?

– Па знам ко је, али знаш како, једна ствар је кад ти на нету погледаш да неки лудак у сред бела дана прича о некаквим “државним ударима” и запитам се да ли ће неко више затворити тог човека. Такав се устремио на мене и онда ме зову пријатељи и кажу ми да ћу бити ухапшена. Значи, ја сад треба да се потресам због неког ко је родбину оптужио да га трује и који онакве ствари себи дозвољава у информативној емисији, па ја то не могу озбиљно да схватим. Али могу довољно озбиљно да схватим да ћу их тужити, а биће тужени обојица и то ће бити лична тужба против Жељка Митровића и против Драгана Ј. Вучићевића!

Да ли спаваш мирно?

– Не спавам ти ја нешто пуно ноћу. Раније сам била будна из задовољства, а сад малкице због стреса, али мислим да је то потпуно природно и нормално, нарочито јер нисам знала коме да се обратим у том тренутку. Ово изгледа као неки “Кафкин процес”, мало упадам у параноју.

Али, да ли спаваш мирно?

– О да, бромазепан је кева ја да ти кажем! Открила сам бромазепан, ја тек сад капирам зашто је две трећине ове нације на лековима. То је сад само тренутно али за пар дана и то ће да прође. Кад попусти први шок, можете да урадите две ствари: да се смејете као луди или да плачете, што је људски. Имам неколико питања за правосуђе, заправо за Н.Н. лице које ми ради све ово.

Да ли сумњаш на некога?

– Сви ми знамо ко ово ради и зашто то ради. Није ствар у томе шта сам ја написала него је проблем у броју људи који је то прочитао. Они су се дохватили једног твита који буквално гласи овако “тог скота треба убити”. Ни на једном суду то не стоји због тога што никога нисам именовала.

Реци ми име и презиме те особе, на кога мислиш?

– Сви знају да не волим Александра Вучића. То није ништа лично. С обзиром на то да причају да сам луда особа, потпуно се слажем с тим. Али видите, овај лудак овде има нешто што се зове савест и оно мало здравог разума, па као такав лудило не шири нигде него га демонстрира у своја четири зида и кроз свој посао. Ја од свог лудила успешно живим 25 година на сопствени рачун, никако на терет грађана. Због тога сам против! Не може неко ко је очигледно луд да живи на мој рачун. Наравно да ћу бити против, ја то нећу да плаћам. Нећу да плаћам неписменог керамичара, гробара. Кад дотле дође, моји ће ми платити гробара, али не мора баш да ми буде председник. То није ништа лично, али они морају да се помире са тим да демократија значи бити за и бити против.

Режимски медији су те представили као “лудачу” и “алкохоличарку”, а нико те не зове да чује твоју страну приче. Због чега, и како те околина након тога посматра?

– Евидентно имам проблем и са пријатељима и са породицом, али о томе бих други пут. Мени све ово личи на врхунац стаљинизма. То је то. Прво удараш на личност, дискредитујеш, а онда те особе мало нестану. Ја стварно мислим да, ако неко не заустави ово лудило, да је питање дана кад ће почети да нас убијају. Јер ја не видим шта је следећи корак.

На данашњи дан, колико пријатеља можеш да кажеш да имаш?

– На данашњи дан имам их више него што сам мислила и изненађујуће је да су то неки људи које сам упознала преко друштвених мрежа, а ако ћемо да причамо о површном свету у којем сам ја живела 20 година…Кад дођете у одређене године, ви не можете више да се правите глупи. Имам дете, хоћу да мом детету буде боље, али неће му бити боље на овај начин.

Због чега си највише кивна на Александра Вучића и који његов поступак те је највише разочарао?

– Највише ме нервира тај радикал у њему који искаче свако мало. Сваки пут кад прича о Европској унији. Ако ћемо тако, ако идемо ка Европи, онда би он први морао да се понаша као Европљанин! То значи да његово окружење морају да чине адекватни људи. Како да се не нервирам кад један Бабић не може да “убоде” ниједну једину реч? Погубан је по ово друштво. Вук Караџић у најави. Промениће нам језик. Не може бре да се врше молерски радови у државној лутрији, не може брат да губи личну карту, а да неко буде уредни корисник и да плаћа доприносе. Не може! Па није ова држава његова! Овде се он, са пар људи, понаша као да је апсолутни власник наших живота.

Због чега мислиш да има толику подршку?

– О којој подршци ми овде причамо? Бојим се да овај пут белих листића неће бити јер ми још четири године Вучићеве владавине преживети нећемо. Они хоће, али ми нећемо.

У твој стан упала је полиција, два дана након што си написала твит. Да ли су те малтретирали, шта су те питали и да ли су изнуђивали од тебе неко признање?

– Не можете упасти некоме у стан са налогом за претрес, а без основане сумње. То не може. Ако они мене нису повезали са оружјем, ако ме нису повезали са неком милитантном групом, ако ме нису повезали са неким трговцем оружја, овде имамо апсолутну приватизацију правосуђа и државе. Данас су упали код мене, сутра ће код тебе! Не сме да им прође јер је то фашизам на делу. Људи могу о мени да мисле шта год хоће, али мени нико неће изговорити “што волим ове шминкерке које тако лако клекну”. То спада у домен научне фантастике. Не могу да се жалим на полицајце, они људи раде свој посао.

Шта су ти све одузели?

– Мени немају шта да одузму. Људи мисле да се ја шалим, али не гледам телевизију.

Колико дуго?

– Откад су ови дошли на власт. Ма, није ми била боља ни претходна власт, само што тад нисам била активна на друштвеним мрежама.

Мислиш да је могуће уредити ову државу?

– Држава, то су људи. Истина је да је власт увек онаква какву народ заслужује.

Ботови су те агресивно нападали, морала си да деактивираш профиле на друштвеним мрежама. Да ли ти је неко и физички претио?

– Знаш како, кад ти закуцају на врата…Било је и тога…То је све последица свађе с ботовима, кад се маса устреми на тебе. Месецима ја њих трпим. Називају ме курвом, проститутком, претили су да ће објаве неки мој порно снимак са неким малолетницима.

Политичари у Србији редовно покушавају да буду као Тито. Шта мислиш о томе?

– Нема од тог посла ништа. Мислим, мораш да будеш шмекер и да си озбиљно образован, бар да знаш да свираш клавир и да си притом металостругар.

Петар Луковић те је у е-новинама назвао лажљивицом, написао да си ружна и да ти је шминка појела мозак. Како то коментаришеш?

– Петар Луковић прво мора да зна да се ја не шминкам, кармин је мој врхунац. Ја тог човека никад у животу нисам видела.

Како се осећаш кад те декларишу као “десничарску луду”?

– Овде се олако користи термин “десничар”. Ако сам ја десничар, шта је онда Томислав Николић? Еугеничар? Гебелс да је жив, било би “баци коску царе”. Очигледно патимо од тога да људе убацујемо у неке шаблоне. Овај вам је “жути”, овај вам је десничар, овај вам је ултранационалиста, овај вам је ово, овај вам је оно…То у реалном животу не постоји.

За кога си ти заправо?

– Ни за кога, али да ли сте ви људи свесни да је Александар Вучић преузео програм Чедомира Јовановића? Може он да се зове напредан колико хоће, што се мене тиче, он је чист ЛДП.

Да ли је то што радиш лудо, храбро или “лудо храбро”?

– Најбоље је бити луд, али ја кад бих рекла да сам луда, увредила бих све оне часне људе који су на привременом боравку у институцији званој “Лаза Лазаревић”. За мене је “левел” лудила Драган Ј. Вучићевић. Свакако да нисам луда особа, нисам ни храбра, ја сам… Случајно сам улетела у нешто из нечије личне несигурности. Није моја храброст у питању, већ нечији страх, али мало да не бркамо те тезе.

Шта твоја породица мисли о свему овоме?

– Па како не би било непријатно? Ајде да неко вашој мајци од 70 година уђе у стан и да је пита да ли има оружје. А притом сте и немоћни, то је класично застрашивање, иде се на фактор срамоте, али како бих вам рекла, ми живимо у земљи где уопште није срамота бити у затвору.

Плашиш ли се некога у овој земљи?

– Не! Никога у овој земљи се не плашим. Само глуп човек би се плашио. Треба се плашити неких ствари али свакако не овога. Тај колективни страх који влада почиње озбиљно да ми иде на нерве. Мене занима само једна ствар, како се људи не плаше своје деце? Да гледаш своје дете, кажеш да га волиш, а да знаш да си га увалио у дугове које неће моћи да врате ни његови унуци, ни праунуци, ни чукунунуци.

Како изгледа идеална Србија за тебе?

– Идеална Србија…Пошто су најбољи део већ продали, не знам заиста. Људи морају да схвате да ми овде живимо један ријалити. Цела Србија је постала ријалити, укључујући и ону Скупштину. Пази, напустили Скупштину због једног твита?! Па њих бре све треба тужити, поднети кривичну пријаву против њих! То што смо ми на друштвеним мрежама, то је зато што су нам одузели право на рад, право на достојанство и имамо вишка времена. Не зато што смо сами изабрали, него зато што су нам они наметнули. То је њихово оправдање. Ми их плаћамо, а они твитују у Скупштини и још је напусте.

Шта покушаваш јавности да докажеш и каква те будућност после ове тортуре чека?

– Па нема шта да доказујем, нисам крива.

Да ли можеш слободно да шеташ улицом, а да се не осврћеш?

– Па, овде сам дошла пешке.

Марија Р. Илић, Еспресо.рс

фото: Филип Плавчић