Србија није чланица НАТО, али блиско сарађује са том организацијом. Пре 11 година постала је чланица Партнерства за мир, да би у међувремену потписала или ратификовала бројне споразуме који тај однос продубљују, од оног који омогућава пролаз трупа Алијансе кроз Србију, до појединачних уговора о сарадњи са државама чланицама.

“Под овом Владом, Србија је усагласила индивидуални акциони план партнерства, што је највиши облик сарадње који држава која не жели да буде чланица може да има са НАТО. Није од њега много испуњено, а то је посебна прича. А формално, блиски сусрети генералног секретара Јенса Столтенберга и Александра Вучића су чести, постоји узајамно размевање о низу тема… Сарадња је добра и треба да буде, али јавност о њој зна јако мало”, објашњава Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије.

Сарадња са НАТО није само војна. Ту су борба против тероризма, организовани или сајбер криминал, реформа војног и безбедносног система, развијање научне сарадње или размена знања. Званична статистика каже и да су Министарство одбране и Војска учествовали у скоро 1.500 активности с припадницима НАТО, од заједничких војних вежби до студијских посета. Домаћи званичници кажу да су ти односи све бољи, а корист коју Србија има све већа.

“У пракси то значи много за војску, али и за Србију јер повећава наш степен безбедности, код Војске и опремљеност и стручност и имамо размену знања. Сарађујемо и у мисијама. Усвајамо стандарде који су највећи стандарди на свету. Стандарди унутар војске. Поред тога смо повећали и одбрамбеи капацит земље, сузили смо простор могућих опасности по нашу безбедност и насе грађане”, рекао је Драган Шормаз, шеф делегације при НАТО Парламентарној скупштини.

Он додаје и да нико више не поставља питање уласка земље у НАТО, нити Србију ико зове да буде чланица, имајући у виду опредељеност земље да буде војно неутрална, али и доминантне ставове о Алијанси после бомбардовања 1999. године.

Н1