Јелена Пономарјова: Русија неће Србију оставити на цедилу

РУСИЈА третира Србију као равноправног, али и повлашћеног партнера, којег никада неће оставити на цедилу, ово у интервјуу за „Новости“ наглашава др Јелена Пономарјова, професор на Институту за међународне односе при Министарству спољних послова Русије.

Геополитичке промене у свету су велике, указује наша саговорница, износећи притом чуђење због чега Србија и даље прихвата да јој се преговори са Европском унијом своде на завртање руку од стране Брисела. Као да српска елита није свесна ових промена, каже Пономарјова и додаје: „Србија је кроз историју много пута била на раскршћу и много пута кренула погрешним путем“.

* Москва се, међутим, не противи намери Србије да постане члан Европске уније?

– Ако Влада Србије процењује да ће јој то бити прави пут, ми немамо ништа против. Али, ја не видим коју корист можете да имате од интеграција у ЕУ. Погледајте Бугарску, балтичке земље попут Летоније, Естоније… Шта им је донело чланство у ЕУ? Да ли тамо људи добро живе? Такође, Србија је увек била део Европе, а да ли сте део овог или оног политичког блока, потпуно је неважно.

* С времена на време, помиње се и „нужност да Србија крене и ка чланству у НАТО“?

– Ко и после 1999. године није схватио шта је НАТО, требало би да прочита изјаве Збигњева Бжежинског, који је признао да је овај војни савез склопљен искључиво због Русије. У питању је превазиђена, али и даље веома агресивна дружина, са истом метом и истим циљем, која уз то никако не доприноси међународној безбедности. Наравно да због тога не желимо да видимо братску Србију као члана војног пакта који има непријатељске ставове према Русији. Уосталом, нека српски народ одлучи на референдуму да ли жели у НАТО или не.

* Србија је постала посматрач у Заједници договора о колективној безбедности, савеза окупљеног око Русије. Да ли би Београд требало да размотри и званично чланство у овој организацији?

– Однос Русије према Србији се никада није мењао. Да ли би наше земље требало да имају најчвршћу економску, политичку, па и безбедносну сарадњу? Наш одговор је „да“, али много тога зависи и од ваше владе. Оно што је сигурно, Русија никада неће оставити вашу земљу на цедилу.

* Како видите ситуацију на Косову и Метохији?

– Председник Владимир Путин има веома чврст став о овом питању – независност Косова је неприхватљива. Не само због подршке Србији, већ и због поштовања међународног права. Како ће се ситуација око ваше јужне покрајине даље одвијати, опет много зависи од српских политичара. Руси не могу да буду већи Срби од Срба. Преговоре о Косову и Метохији би требало пренети у Уједињене нације, где Србија може да рачуна на помоћ Русије.

* Хоће ће „Јужни ток“ променити и геополитичку ситуацију на Балкану?

– Нема сумње да због руског присуства многе ствари неће бити исте и то је оно што смета појединим центрима моћи на Западу. Зато и имамо тренутну ситуацију где део српских медија, али и политичара, напада и минира почетак изградње овог пројекта. Некада ми је и смешно како у разним ТВ емисијама и у штампи желе да сервирањем приземних стереотипа, Русију прикажу као ђавола, који жели да искористи Србију, а у исто време све уцене, притиске и понижења Запада према Београду представљају у најбољем светлу. Такође, није тачно да Србија не занима Москву, као што то овде многи тврде. Балкан, а нарочито Србија, земља која нам је уз Белорусију и Украјину најблискија, веома су важни у руској спољној политици.

* Колико се одмакло у формирању Евроазијске уније?

– Још је у почетној фази. Тренутно се своди на економску унију неколико земаља, а капацитет и бенефиције овог савеза ће се повећавати наредних година.

* Као једна од четири престонице Евроазијске уније је предвиђен и Београд?

– Не знам колико је то тренутно реално, с обзиром на то да званични Београд има другачије спољнополитичке циљеве. Ми немамо ништа против тога да блиско сарађујете и са Евроазијским савезом и са ЕУ. Али, проблем лежи управо у Бриселу, који вам својим стриктним правилима понашања брани да као самостална држава имате блиске спољнополитичке и економске односе са Русијом. Будите сигурни да за чланство у Евроазијски савез Београд не би добио ниједну уцену или захтев.

* Управо из Брисела стижу критике на рачун Русије да није демократска земља?

– Демократија је данас постала само бренд, којим Запад остварује своје интересе. Пуна су им уста демократије, а у исто време дозвољавају терор над једним народом на Косову. Док се позивају на такозвана људска права, исти тај Брисел спроводи бруталну „штап и шаргарепа“ политику према српском народу, тражи му да се одрекне јужне покрајине, а плашим се да ће на ред доћи и други делови Србије. По мом мишљењу, таква политика је много сличнија најозлоглашенијем западном политичком систему из 20. века, него демократији. У Русији несметано ради велики број прозападних медија, тако да свако мишљење може да се чује. И не смета њима то што у Русији наводно нема демократије, већ чињеница да медијска пропаганда у режији Запада није ни приближно дала жељене резултате у Москви.

* Кроз историју, Србија се најчешће уздизала када је јачала Русија?

– Нисмо више у деведесетим годинама прошлог века, када Русија заиста није била ни приближно ономе што је данас. Тада смо и сами имали огромне проблеме, јер је власт Бориса Јељцина допринела да се земља потпуно потчини америчким интересима, грађани осиромаше, а криминал процвета. Другим речима, деведесетих година нисмо могли ни себи да помогнемо, па тако ни Србији. Сада је ситуација потпуно другачија. Русија је поново светска велесила са преко 500 милијарди долара златних и девизних резерви и готово 50 одсто укупних природних енергената на планети. По мом мишљењу, Срби би морали да искористе овај историјски моменат и да уз сарадњу са Русијом обнове своју државу.

* Дипломатски ангажман Русије у сиријској кризи за многе је коначни показатељ да је свет ушао у вишеполарни систем?

– Геополитичка карта се брзо мења, као никада до сада у историји. Пре само двадесетак година имали смо једну доминантну суперсилу и наднационалне компаније у рукама малог броја људи који су диктирали све догађаје у свету. Данас је и Русија незаобилазан фактор у међународним односима, а криза у Сирији је то и потврдила. Ту су и нови центри моћи, Кина и арапске земље, које у наредним годинама нико неће моћи да занемари.

* Свет се налази у најтежој економској кризи. Често су кроз историју велике економске кризе решаване великим ратовима?

– С обзиром на то да је на планети све више људи, а све мање ресурса сукоби су логичан епилог. Ипак и кризи једном мора доћи крај на овај или онај начин, а оно што све водеће земље морају да схвате јесте да је у време нуклеарног наоружања мир најбоља алтернатива. Нажалост, у наредном периоду реална опасност су напади терориста. Запад је годинама финансирао и подржавао разне терористичке организације, али их сада више не контролише – каже Јелена Пономарјова. 
ПРОЈЕКАТ КОСОВО

* НАПИСАЛИ сте и књигу о јужној српској покрајини?

– Књига носи назив „Пројекат Косово: мафија, НАТО и велика политика“. У њој износим податке који доказују да је то мафијашка и терористичка парадржава, коју ма колико земаља признало неће моћи да промене њену суштину – категорична је Пономарјова.

Новости