Председник Србије Александар Вучић је САД понудио да одмах призна независност Kосова и на столу је сада размена територија, рекао је у интервјуу за Глас Америке Вук Јеремић, лидер Народне странке и члан опозиционог Савеза за Србију после састанака у Вашингтону. Први и најважнији сусрет је, како каже, имао у Стејт департменту са замеником помоћника државног секретара САД Метјуом Палмером.
Глас Америке: Шта вам је он рекао, какве су поруке са тог састанка?
„Могу да кажем, да немам неко искуство раније из дипломатије и да је ово први пут да водим разговоре на том нивоу, вероватно не бих био нарочито задовољан таквим састанком. Али важно је да је структуиран однос опозиције са важним међународним центрима моћи започео. Ми то до сада нисмо имали. До сада је једини саговорник не само Вашингтона, него и свих међународних актера у Београду био Александар Вучић Да признам, нисмо имали високи ниво сагласности око отворених тема на том састанку, али то је један почетак процеса за који верујем да ће на крају донети ипак резултате“.
Глас Америке: А око чега нисте имали сагласности?
„Можда и најважнија тема овог тренутка за америчку страну је Kосово и Метохија, односно да ли ће доћи до коначног решења које Америка очекује да се догоди ове године. Говорим, наравно, о једном процесу који није нарочито транспарентан, тако да не знамо шта се тачно дешава у том процесу, само да има разговора који су ван позорнице и да се очекује да ти разговори морају бити завршени ове године. Америчка позиција је да они морају бити завршени узајамним признањем Србије и Kосова. То је званичан став америчке администрације и тај став ми је поновљен у Стејт департменту. С обзиром на то да ја представљам СзС и Народну странку, која је једна од оснивача СзС, ја сам пренео наш став америчкој администрацији и он је у супротности са америчким ставом, тако да је то била једна тема око које нисмо постигли сагласност.“
„За Америку је Kосово свакако најважније. Оно што је за нас најважније овога трентука је актуелна ситуација у Србији, чињеница да постоје протести, да је опозиција почела да бојкотује инситуције, скупштину, локалне скупштине и изнела заједнички став да неће учествовати на изборима уколико не буде битно другачијх, фер и поштених изборних услова. Бојим се да ни ту нисмо дошли до поклапања и бићу потпуно отворен, нама је предложено да одустанемо од става да бојкотујемо институције и да одустанемо од планова да бојкотујемо изборе. Зато што наводно не може се било шта променити ван изборног процеса, што је иначе тачно по нама, кроз изборни процес требало да дође до промена, али не можемо доћи до промена кроз изборни процес који ће бити одржан по немогућим условима“, каже Јеремић.
„На пример реч је о отворености медија, сви знамо каква је сад ситуација у медијима у Србији. Није довољно да се ситуација у медијима промени на 30 или 60 дана, колико би била изборна кампања. Треба најмање 6, 9 месеци отвореног, нормалног медијског простора, да би заправо могли да надокнадите, бар донекле оно што је пропуштено у последњих неколико година. То је пример који сам дао у разговорима у Стејт департменту. Оно што је доста јак аргумент у разговорима са америчким саговорницима, и у Стејт департменту и на неким другим местима, је сада и објективан извештај Фридом хауса“.
Глас Америке: Да ли имате утисак да и Америка и Запад на неки начин гледају српским властима кроз прсте управо због чињенице да очекују да се реши питање Kосова и занемарују стање у медијима, застрашивање, недемократске услове – због којих опозиција неће да учествује у раду скупштине?
„Они вам то никад неће рећи експлицитно, али је мој закључак да сте сто посто у праву када тако нешто кажете, да је апсолутно најважнија ствар да се реши Kосово. Међународна заједница, ту говорим пре свега о западним партнерима, је доста уложила у то да дође до таквог договора у последњих неколико година, радећи врло блиско са Алексадром Вучићем и са режимом и Србији, и сада је то на корак од испуњења. Ми се налазимо на корак, један корак од коначног договора. Високи представници власти говоре да ми нисмо близу постизања договора, то напросто није истина. Ми јесмо близу постизања договора и након разговора у Вашингтону врло одговорно тврдим да је то тако. Доказ за то је и писмо америчког председника Доналда Трампа Вучићу у коме амерички председник напише „сада када сте на корак од споразума“ . Или се ми стварно налазимо на корак од тога, или ће нас само обавестити уз неки перформанс и то бруталан перформанс. Вероватно би могло да дође до неких немира на територији покрајине, да се ти немири ипак зауставе, да се поново отворе разговори. Ти разговори не би били разговори на којима се заиста нешто преговара, већ се само претвара да би се објавило оно што је договорено иза затворених врата, а тај договор иза затворених врата, налазимо се, по свему судећи на само корак од његовог окончавања.“
„Вучић Америци нуди да одмах призна Kосово“
Глас Америке: Kада кажете да Америка рачуна на Вучића, да ли опозиција има неку бољу понуду којом би могла да добије подршку америчке администрације када је у питању Kосово?
„Свакако ништа што би могло да се пореди са атрактивношчу Вућићеве понуде у временском оквиру који им он нуди. Вучић нуди независно Kосово одмах. Ја не знам ко би могао да да бољу понуду, ми свакако нисмо.“
Глас Америке: Он то није рекао српској јавности?
„Па није наравно, то би требало да буде нешто што би требало да се као медијски блицкриг спроведе“
Глас Америке: Је л’ сте ви то чули овде, јел то понуда?
„Ја мислим да после разговора које сам имао у Вашингтону, ја лично више немам никакву сумњу да је то понуда, а да је питање само тога где треба да прође граница“
Глас Америке: Значи ради се о утиску, а не о информацији или чињеници?
„Знате шта ја кад бих вам рекао од кога сам тачно и шта чуо, од тог човека више не бих могао да никада да чујем такву информацију, тако да ћу врло пажљиво дипломатски бирати речник. Апсолутно сам уверен после разговора да је на столу практично размена територија, прецртавање границе. Америчка страна инситира и да коначни споразум обухвати и узајамно признавање Србије и Kосова као независне државе. Нешто ми говори да би се од тог захтева да се формално призна Kосово, Америка можда могла да одустане, али само од тог корака да не морамо званично да признамо Kосово, али заузврат да дозволимо да Kосово постане члан УН. Имам утисак да је то пут којим се иде.“
Глас Америке: И шта још може да се уради да се тај пут спречи, шта може да уради српска опозиција, и шта ви можете лично да урадите, будући да сте били министар спољних послова када је Kосово постало независно и имате искуства у дипломатији, да ли имате утисак да можете да ову агенду прогурате?
„Најважнија ствар је да легитимитет и снага опозиционог покрета у Србији остане. Kад говоримо о покрету – говоримо о широком фронту људи који демонстрирају, који нису искључиво симпатизери опозиције или политичке странке, који шетају у 60 и нешто градова Србије. Да ти бројеви људи који демонстрирају опстану, да се појачају у интензитету, да не дође до растурања опозиције. Ово што се дешава на улицама у Србији је просто једна врста оптерећења за међународну заједницу јер су се они већ нешто договорили са Вучићем и то сад треба да се спроведе у дело. Сада се чека да се види да ли ће ти протести ипак да умру сами од себе и да ли ће се опозиција по старом обичају посвађати и растурити. Ако се то деси, онда неће бити могуће разговарати озбиљно са међународним саговорницима. Ако будемо остали заједно, онда мислим да онда ово свакако није последњи разговор који ћемо имати, нити у Вашингтону, нити на било ком другом месту од важности на Балкану.“
Извор: Гласамерике.нет
