Јесења офанзива Вучића: Јебигуз који спрема опело Србији

Шеф мисије Европске уније у Београду Мајкл Девенпорт на сва уста хвали српског премијера Александра Вуцица и његове наводне реформе. Бестидно и дрско господин Девенпорт вреда градане Србије својом подршком српском тиранину, који је одлуцан, да по инструкцијама овог опаког и злог Енглеза, коме истице мандат, потпуно разбије и згази Србију. У седишту Европске уније у Бриселу, слика о садашњој Србији, њеној влади и институцијама је црна, да црња не може бити. Само хијене из Европске уније подржавају Вуцица, док од Србије, за мале паре, не отму све што је преостале од њене имовине коју су стварале генерације Срба.

Глад, незапосленост, празан буџет, презадуженост, и одсуство сваке перспективе живота на овим просторима, слика је стања смрада које иза себе оставља Александра Вуцица.

У својим оцима Вуциц је моцан цовек, јер га пропагандна машинерија новинарских хуља таквим представља. У Србији штрајкују, скоро два месеца, адвокати, што је незабележено у историји било које земље Европе. Паралисано је правосуде због луфтигуза Николе Селаковица, који је прирастао за срце премијеру, због финансијских донација које шаље Николин брат из Америке. Како је економски, морално и политицки уништена Србија, ”фактор мира” на Балкану?

Кредитни рејтинг Србије је драматицно низак. Да би се он повецао, или бар задржао на садашњем нивоу, рејтиншке агенције из света траже даље задуживање Србије, док их наводне реформске мере садашње владе уопште не импресионирају.

Српске власти, бар декларативно, још увек верују у благо повецање бруто домацег производа (БДП) до краја године од 0,5 до један одсто. Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), медутим, много је реалнија и процењује да це Србија ове године, у најбољем слуцају, остати на нивоу БДП-а из прошле године, али постоји и могуцност пада од око један, до цак два одсто.

Ово је сигуран показатељ да је ова држава у дубокој рецесији, фактицки у коми из које не може да се извуце, бар не у догледно време.

У 2013. години је српска привреда успела мало да предахне и да смањи своје губитке у односу на 2012. годину, али су и поред тога они били застрашујуци. Те године је скромни раст БДП-а од 2,5 одсто проглашен историјским успехом и знаком да Србија излази из рецесије, што само показује колико су незрели домаци политицари, или мисле како је народ довољно луд да им све верује.

Српска привреда је 2013. пословала са минусом који је износио 23 милијарде динара. По привредним секторима посматрано, сектор саобрацаја и складиштења у тој години остварио је губитак од 62 милијарде динара, што је цак 2,7 пута више од губитка целокупне привреде, а следи прерадивацка индустрија са 41 милијардом динара, док је само годину дана пре, та грана пословала са губитком од релативно скромних три милијарде динара.

Највеце губитке остварила су јавна предузеца, укупно 51 милијарду динара, односно 2,2 пута више од укупних губитака целе привреде. У односу на 2012. ово је било мало снижење од 7,6 одсто.

Највеци губитник прошле године било је ЈП Србијагас које је изгубило 49,7 милијарди динара. Следи смедеревска Железара која, након што ју је УС стил напустио практицно није радила, али је одржавана у животу буџетским новцем како око пет хиљада радника не би изгубило посао. То је лане резултирало губитком од 15 милијарди динара. Ту је панцевацка ХИП Петрохемија (12 милијарди), као Ер Србија са осам милијарди динара мањка у пословању.

По извештају Агенције за привредне регистре, на крају 2013. године цак 1.217 привредних друштава више него претходне године је исказало кумулиране губитке, што укупно даје 44.325 предузеца са кумулираним губицима. То је скоро половина предузеца која послују у Србији.

Кумулирани губици српске привреде у 2013. години порасли су за 13, 9 одсто у поредењу са 2012. годином и износили су укупно 2.857 милијарди динара, што је по тадашњем курсу било 26 милијарди евра. Ако томе додамо спољни дуг Србије од 25,38 милијарди евра (по стању с краја првог полугодишта), то знаци да српској привреди и држави недостаје преко педесет милијарди евра како би консолидовали своје финансије.

Лоше финансије и још горе водење државе довели су до тога да Србија данас има кредитни рејтинг близак оном који имају земље екваторијалне Африке.

Од цетири велике светске рејтиншке агенције, само две Србију прате дужи низ година (Стандард анд Поор’с -С&П – и Фитцх Ратингс), једна је то поцела у јулу 2013. године (Моодy’с Инвесторс Сервице), док канадски Доминион Бонд Ратинг Сервице (ДБРС) још увек није заинтересован за Србију.

С&П је први пут рејтинг Србије објавио 1. новембра 2004. године, и тада је он износио Б+ уз процену стабилног развоја. Овај рејтинг ознацава високошпекулативну инвестицију код које је могуце оцекивати несолвентност.

У својој процени од 18. јула 2005. С&П је Србији доделио рејтинг ББ- са стабилним изгледима. Овакав рејтинг се додељује шпекулативној инвестиционој понуди са могуцношцу несолвентности у слуцају погоршања стања. Исти рејтинг нам је ова агенција додељивала све до данас, једино се мењала прогноза: најбоља је била од 28. фебруара 2006. до 10. јула 2007. када је ознацена са „позитивна”, после тога је кратко време била „стабилна”, а од марта 2008. до краја 2009. је била негативна. Стабилан развој финансија Србије С&П је предвидао све до преузимања власти од стране напредњака, односно до августа 2012. године, а од тада до данас прогнозе су негативне и у последњем извештају од 11. априла 2014. С&П је најавио могуцност даљег снижавања кредитног рејтинга Србије на ниво из 2004, односно 2005. године.

“Инвестициона клима” у инвестиционо невреме

У последњем извештају од 11. априла 2014. С&П изражава дозу сумње да ли це српска Влада бити вољна да консеквентно спроводи најављене реформе које би требале да смање буџетски дефицит. У овом слуцају проблем није евентуална немогуцност власти да реформише фискални систем, јер садашња Влада има стабилну вецину у скупштини, а ни редовни парламентарни избори нису близу.

С&П такоде наводи да нису извесне ни могуцности да Србија постигне нови аранжман са Медународним монетарним фондом, а без тог договора садашњи кредитни рејтинг је неодржив- шта више, ако се са ММФ-ом не постигне никакав договор, односно ако се постигне по Србију неповољни споразум, могуце је обарање рејтинга на Б- или цак на ЦЦЦ, односно на ниво када инвеститори буквално беже.

Фитцх Ратингс је први извештај о Србији објавио 19. маја 2005. и тада нам је доделио рејтинг Б+ са стабилним изгледима. Крајем априла 2006. Србији је додељен нешто повољнији ББ- рејтинг, који смо изгубили 17. јануара 2014. године када нам је врацен Б+.

У свом последњем извештају од 11. јула 2014. Фитцх нам предвида стабилност у сиромаштву, наводеци да би благи раст БДП-а од свега 2 одсто био могуц тек за неку годину. Реално је то оцекивати најраније 2016. године, с тим што вреди напоменути да за српску привреду раст од два одсто није довољан да се залеце ране дуготрајне рецесије.

И Фитцх задржавање садашњег рејтинга везује за успех преговора Србије са ММФ-ом, а ово је, опет, уско везано са смањењем буџетског дефицита. Само радикалне, драконске мере штедње Србију могу да спасу од смањења кредитног рејтинга, али таква политика са своје стране води изгладњавању вец ионако изузетно сиромашног становништва. Пад куповне моци градана довешце до даљег пада привредних активности, јер предузеца неце имати коме у Србији да продају своје производе, односно услуге, а извозни капацитети Србије су минимални, највише због неконкурентности наше робе.

Политика штедње це тако, не само изгладнети српске градане, вец це уништити и оно мало привреде која нам је преостала.

Једино рејтинговање Србије Моодy’с Инвесторс Сервице је објавио 14. јула 2013. када нам је додељена оцена Б1, што одговара оцени Б+ код других агенција, односно процењени смо као високо ризицни са могуцношцу да код даљег погоршања постанемо платежно неспособни.

У образложењу свог извештаја Моодy’с наводи да би нижа оцена могла да буде дата у слуцају да се сацува високи буџетски дефицит (што је слуцај) или да се успори, односно прекине приближавање Србије Европској Унији.

И Фитцх је дао слицну прогнози износеци оцекивање да це ЕУ снажније финансијски подржати Србији, с обзиром да се Сједињене Америцке Државе повлаце са овог подруцја и њихове кредитне установе неце Србији више додељивати повољне кредите.

Све поменуте агенције даље кретање рејтинга Србије искљуциво везују за финансијске ињекције из иностранства, највише од ММФ-а, нешто мање од ЕУ. Ни једна од тих агенција ни на који нацин могуце повецање оцене не везује за економске или било које друге реформе Владе, коју домаци властодршци на сва уста хвале. Какву год „инвестициону климу” да створи садашња власт, ми смо и даље зависни од кредита.

Ово је више него јасан показатељ да ни једна од реномираних светских рејтиншких агенција не цени рад ове Владе, осим у оном делу где се оцекује даље задуживање земље.

Даљи аранжмани са ММФ-ом везани су за масовна отпуштања из јавног сектора. Медународни монетарни фонд је по информацијама које се пласирају из Владе, тражио смањење броја запослених у јавном сектору за 95.000. Планирано је, наводно, да се 2015. отпусти 25.000 запослених, а 2016. и 2017. још по 35.000 људи. Смањење броја запослених уследице и редовним одласком у пензију уз стриктну примену одредбе Владе о забрани запошљавања нових службеника. Ова бројка би одговарала броју партијских кадрова запослених у јавном сектору од доласка напредњака на власт 2012, због цега је јасно да то није конацна цифра, јер врацање на стање из времена Владе Мирка Цветковица није идеално решење. Србију оцекује далеко више отпуштања радника.

Када је подносио оставку на место министра финансија, Лазар Крстиц је, измеду осталог, рекао да то цини и зато што није добио подршку да се из јавног сектора отпусти најмање 160.000 запослених. У медувремену је нови министар Душан Вујовиц поцео да помиње исту бројку, умотавајуци је у обланду прице како це толико бити отпуштено на свим нивоима – од републицког до локалне самоуправе. Цињеница је, медутим, да це у целом јавном сектору за три године без посла остати скоро сваки треци запослени (процењује се да у овом тренутку у јавном сектору ради 550.000 људи).

У буџету тренутно нема пара за знацајније инвестиције, а нико не предвида у том погледу неки бољитак у догледно време. Финансијска политика Владе је зато рестриктивна, односно усмерена ка штедњи, а не ка ревитализацији привреде.

Очајнички потези

Да би набавила још неки евро, како би консолидовала буџет, Влада Србије је одлуцила да крене у продају породицног сребра: прво це бити продат Телеком, а затим се продаје мањински пакет акција Електропривреде Србије (ЕПС-а).

„Сада тражимо инвестиционог партнера за Телеком, касније идемо на отворени и транспарентни тендер”, изјавио је недавно Александар Вуциц. Оваква најава је нелогицна, јер ако се наде инвестициони партнер, како це и зашто касније да се иде на тендер? Изгледа да ни сама Влада не зна шта и зашто треба да ради.

Прошле године Телеком је остварио нето приход од 15.699.672.000 динара, што је за три милијарде више него 2012. године. На рацуну овог предузеца као нераспоредена добит 31. децембра 2013. било је 18.450.634.00. динара, односно скоро за седам милијарди динара више него на крају 2012. године. Шта це се десити са овим новцем, ако Телеком буде приватизован, још увек није јасно!

Грцевити покушај власти да некако запуши буџетске рупе, градане може прескупо да кошта.

Инвеститори долазе једино ако им се гарантује да могу да послују тако да остваре профит, што најцешце знаци рационализацију пословања (смањење броја запослених) и повецање цена. Ово це се посебно односити на ЕПС, где це купац пакета акција (мањинског или вецинског) тражити да цена струје више не буде социјална, него да постане тржишна категорија! Побољшање рејтинга је могуце евентуално када би се од приватизације добијени новац уложио у привреду, и то у оне њене секторе који могу брзо да се развију. Искуство нам је, медутим, показало да држава новац улаже у спасавање властодршцима блиских тајкуна.

Ако би се то догодило и са парама добијеним од продаје Телекома и дела ЕПС-а, Србија би, истина, привремено смањила буџетски дефицит, али би се та предност брзо изгубила због врацања милијарди евра кредита који долазе на наплату, и били бисмо опет пред истим проблемима пред којима смо данас. Због тога би Влада требало прво да изради економски прихватљив инвестициони програм за новац који це се добити приватизацијом не само Телекома и ЕПС-а, вец и преосталих државних предузеца. Проблем је само што ова Влада за тако нешто није способна, јер да јесте држава не би била овако ниско рангирана.

И док премијер Вуциц тумара по Европи, промовишуци своју ”лидерску позицију”, они који га куртоазно примају, моле се за покој душе несрецене земље Србије.

На целу Фискалног савета Србије је Павле Петровиц, син бившег комунистицког злоцинца Душана Петровица Шанета. Он це остати упамцен по својој беспризоности. Док се крио у дворишту једне Даринке у Селу Рајковац код Тополе, слушао је како цетници Даринки убијају, пред њеним оцима две кцерке, а потом и њу, јер није хтела да открије где се у њеном дворишту он крије. Такав је и Шанетов син Павле, који са позиције председника Фискалног савета стално тражи стезање каиша и смрт милион градана. Његов син Душан живи у Лондону, британски је држављанин и хули на Србију, као и његов деда и отац. Од ових људи, попут Павла Петровица, можемо оцекивати још горе нападе на имовину градана и пензионера.

Јебигуз Александар Вуциц је припремљен да Србији оцита опело. Он је вец, за велике паре продао Косово, мада америцка администрација покушава да замрзне конфликт у Јужној српској покрајини. Верује се да је у том смислу постигнут и договор на највишем ниво Вашингтон-Москва.

Од Вуцица се оцекује да заскоци Европу, и дугороцно сасвим изолује Србију. Наиме, Европска унија дозвољава увоз генетских модификоване хране, али не и узгој ГМО-а у својим земљама. Али, Вуциц вец припрема закон, по којем це се најплоднија земља у Европи препустити за узгој генетски модификованих житарица. На тај нацин Србија це бити изолован од европског и руског тржишта. Све што нека моцна компанија пожели, Вуциц је спреман да ту гадост уцини Србији. И цинице то све док га не отерамо, на овај, или онај нацин.

А 1.

Министар “на заповјед” премијера спреман

Вуциц је за министра привреде поставио Жељка Сертица, унука усташког ратног злоцинца Томислава Сертица, првог заповједника усташке војнице. Изнад њега је био само поглавник Павелиц. На страну што је Сертиц, као “успешни привредник” дипломирао у 43 години живота и то што је власник два пропала предузеца која нису имала више од једног запосленог, он наставља да изненадује својим “маестралним” потезима. Наиме, пре неколико месеци Сертиц је, док је још био председник Привредне коморе Србије, без икаквог спроведеног конкурса запослио своју љубавницу Наталију Дугоњиц у служби маркетинга коморе.

Следеца важна ствар је да је министар Сертиц за специјалног саветника министра ангажовао Марка Обрадовица који је истовремено запослен и у Привредној комори Србије на месту саветника председника и по том основу прима две плате (једну од 120.000 динара као саветник министра и 160.000 динара као саветник председника коморе).

Министар Сертиц директно ради за интересе хрватских компанија, пре свега Агрокора, јер је добар пријатељ са Ивицом и Антом Тодорицем, и по њиховим упутствима прави терен за приватизацију преосталих предузеца, која у свом власништву имају пољопривредно земљиште, а све по моделу који је примењивао МК Комерц. Сертиц је министар који има огроман утицај на Агенцију за приватизацију, јер му је директно подредена. Ово це као последицу имати јос веци монополски положај хрватске робе на домацем трзишту, а самим тим и угрожавање домаце производње. Ово је еклатантан пример издаје државних интереса, што и не цуди с обзиром на порекло Жељка Сертица.

А 2.

Број отпуштених нико не помиње

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновиц дао је недавно веома контроверзну изјаву коју свако може да тумаци онако како му највише одговара. Ради се, наиме, о његовој тврдњи како је за седам месеци ове године број запослених порастао за 45.000, односно да се за толико смањио број незапослених.

Иако на први поглед изгледа логично да се број запослених повецава када се смањује број незапослених, то у Србији није слуцај. Из статистике се губе сви они незапослени који се не јављају на разговоре у НСЗ-у који су обавезни једном месецно, односно, за оне који не примају материјалну помоц, једном у три месеца. Због тога је статистика циста илузија.

Званицни подаци показују да је у августу 2014. било 22.000 мање запослених него годину дана раније, а да је од доласка напредњака на власт у лето 2012. број запослених смањен за укупно преко 45.000 људи, и то упркос цињеници да су напредњаци око 100.000 својих цланова запослили у јавном сектору. Колико је статистика подложна манипулацијама види се из цињенице да, иако имамо 45.000 људи мање у колони запослених, број незапослених у истом периоду порастао за само 5.000 људи.

Милица Грабеж, Таблоид