Према историјским сведочанствима, римокатолички монаси који су трговали индулгенцијом најчешће су путовали на магарцима. Једно од објашњења узрока таквог избора било је то што је монах имао могућност да у досадним часовима путовања разговара са својим транспортним средством. Осим тога, уколико се магарцу натрља тур онда он почне тако ра реве да може разбудити сва села неколико километара унаоколо. Та његова особеност користила се као сигнал за опасност у случају напада пљачкаша.
Наравно, штета је што трговац индулгенцијама Јоханес Хан није у Србију допутовао на магарцу, него у авиону. Ипак, уколико би његов долазак у тај грешни град изгледао као појава човека са тонзуром на темену[1] у изношеном пространом кафтану, то би привукло масу народа. Можда би било више интересовања и за његову индулгенцију. Јер то што је он предложио Србима већ одавно не изазива тако живахне реакције као што би он хтео.
Наводно, ви против Руса уводите економске санкције, а ми вама уручујемо индулгенцију да ћемо вас обавезно, кад-тад, примити у ЕУ. Када – не знамо. Једноставно, ако ви не уведете санкције, ми можемо повући то обећање. Тада идите као будале, без обећања. А то је веома важно. Ето, на пример Турци, са обећањем ходају ево већ 40 година и веома су задовољни. Због тога је неопходно добро чувати такву индулгенцију.
Монах Хан зна да многи Србе желе у ЕУ, додуше, ни сами не знају зашто. Многи чланови ЕУ желе из ње да изађу, а Срби хоће да уђу. Руси називају такво својство тражењем авантуре у сопственом гепеку. Руси знају шта причају. Њихови претходни председници су накупили толико индулгенције да они сада њима лепе зидове. И продавци су били из тих истих крајева. Једној индулгенцији Руси су се веома обрадовали. То је било обећање НАТО пакта да се неће ширити на исток. Као, ви нама дајте Демократску републику Немачку, а ми вама обећавамо да нећемо ширити нашу мирољубиву организацију. Но, или је индулгенција ненаплатива, или је неки други разлог, углавном, испало је тако да су се Руси суочили са границама НАТО у Пољској, Прибалтику и другим суседним земљама. Ето шта се зове авантура у сопственом гепеку. Сада Руси не желе да купују индулгенцијске менице. Плаше се да ће им опет подметнути ненаплативе.
Па ни Хану овај пут са продајом није баш ишло све од руке. Грешни Срби нису хтели да се покају и од њега купе обећања будућег раја. Још горе, трговца рајем су лишили и последње наде. Чак и премијер Вучић који са задовољством посећује европски дизниленд, овај пут је одбио гонича европске среће. Шта тек рећи о старом грешнику председнику Николићу који је увек сматрао да дизниленд Србији није потребан.
Али важније од свега је неправилно понашање становника грешног града. Никаквог интереса, никаквог поштовања према покровитељу среће и гоничу у неземаљске насладе. Чак супротно, питају га због чега је дошао. И крсте се са три прста кад се појави.
Зажелео је монах Хан да се попне на врх храма и завапи ка окупљеним грађанима с краја света:
Шта хоћете проклетници? Или ви можда не знате да је Русија непријатељ читавом човечанству после епидемије Еболе и испред Исламске државе Ирака и Леванта? Да ли ви знате да наш духовни вођа Барак Обама не спава ноћима, да је смршао 25 килограма због бриге о вашој будућности? И зар се не стидите да пред лицем таквих искушења волите ту проклету Русију!? Нека вас Господ покара глупи, затуцани и гадни људи!
Купите сада индулгенцију за санкције према Русији или ћу пустити на вас свог магарца па ће он учинити са вама оно што је већ учинио са Словацима, Мађарима и Чесима!
– А шта је он урадио са њима? – упитали су уплашени грешници.
– Ништа тај проклети мулац није са њима урадио – одговорио би монах Хан, тужно вртећи главом. После тога он би погружено сео на свог магарца и напустио грешни град. Истина, приликом проласка кроз капију тако би му натрљали реп да би се животињски рев пробио продорним звуком по свој околини. Рев би веома подсећао на бомбардере Луфтфафеа на небу изнад Београда. Иако проклете Србе ни то не може застрашити. Зачуђујуће тупави људи.
[1]Тонзура (лат. tonsura) на темену – римокатоличко духовенство има обријани део косе на темену главе као симбол духовног лица које се одрекло световног интересовања (прим. прев.).
Дмитриј Седов, Фонд Стратешке Културе
Zbog ograde magarac mu jutros nije otimaren!