Комесар за приступне преговоре Јоханес Хан је у свом извештају Европском парламенту о Западном Балкану оценио да је перспектива уласка у ЕУ највећи подстицај за реформе и процесе у региону, а кад је реч о Србији казао је да ће за њу идеја о споразуму са Косовом имати смисла само ако постоји перспектива уласка у ЕУ. …
Одлазећи комесар задужен за политику проширења ЕУ у свом последњем обраћању Спољнополитичком одбору Европског парламента поновио је да је историјска грешка што није донета одлука о отварању приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.
Он је указао на чињеницу да су на Западном Балкну сви охрабрени сваким позитивним кораком у правцу евроинтеграција, али и обрнуто.
“Ако се не крећемо напред губимо утицај у земљама региона”, поручио је Хан.
Он је као пример изнео дијалог Београда и Приштине уз констатацију да обе стране желе да “постигну напредак и одрже корак са регионом.”
“Из угла Србије идеја о споразуму са Косовом имаће смисла само ако постоји перспектива уласка у ЕУ”, упозорио је Хан.
Једно од питања посланика Европског парламента, на које Јоханес Хан није одговорио, односило се на оправданост евентуалног захтева да Србија кроз финални споразум са Приштином призна једнострано проглашену независност Косова. “Како то можемо да тражимо од Србије ако пет наших земља чланица исто нису урадиле”, питао је посланик Тиери Маријани.
Говорећи о ситуацију у Србији Хан је оценио да је отварање приступних преговора довело до појачаног страног инвестирања у земљу.
Упитан за односе Србије и Русије Хан је нагласио да је једно од кључних питање усклађивање спољне политике Србије са политиком ЕУ, приметивши да се у Србији, али и у земљама чланицама ЕУ, могу чути и погрешене информације када је реч о односима Москве и Београда.
“Ретко ко зна да Србија организује више војних вежби са НАТО него са Русијом. Шта више, потпуно се друкчије информације могу чути у Србији. Свако мора да пошаље праву информацију како у партнерским земљама тако и у земљама чланицама”, каже Хан.
Говорећи о реформи политике проширења Јоаханес Хан је казао да се много прича о владавини права и о томе да отварање приступних преговора не значе аутоматски и приступање ЕУ.
Оценио је, међутим, да ЕУ већ има на располагању велики број инструмената којима може да реагује на дешавања у процесу проширења.
“Важно је да наставимо дијалог са земљама чланицама, али и да обезбедимо подршку економском развоју региона јер економски раст утиче на развој владавине права”, поручио је Хан.
Он је поновио да сматра да процес унутрашње реформе и проширења ЕУ може и мора ићи заједно.
“Ако се само фокусирате на унутрашњу реформу, а када се то оконча онда се вратите на проширење, земље Западног Балкан очекује одлагање ЕУ перспективе за наредних 30 година, а то ње ни реално ни кредибилно”, каже Хан.
Јоханес Хан је оценио да се реформе у земљама Западног Балкана неће догодити без притиска ЕУ као ни без жеље грађана да уђу у ЕУ.
Он је упозорио и на чињеницу да одлив мозгова подрива друштвени развој Западног Балкана.
“Западни Балкан није предграђе Европе већ део Европе. Не можемо имати ситуацију у којој популација одлази из земље. Тако ћемо добити вакум који може створити безбедносни ризик”, закључио је Хан.
(Танјуг-РТВ)
