О финансијском систему државе брине се гувернерка Јоргованка Цица Табаковић. Политичком и пословном каријером и приватном биографијом оправдала је постављење на чело Народне банке Србије. Доказала је спремност и способност да краде све што стигне: страначке мандате, бизнис комбинације, станове, аутомобиле, новац, докторате, мужеве… Успешно је рекетирала неколико банака и тајкуна. Сарађивала је с ортацима Дарка Шарића, учествовала је у рекетирању Мирослава Мишковића и изношењу новца из Србије преко браће Kарић, а никад није разјашњена њена улога у прогону Владимира Цвијана. Једну од најзначајнијих функција у држави Табаковић данас злоупотребљава у интересу криминалне групе из врха Српске напредне странке. Гувернерка потписује одлуке којима се уништава српска привреда и наноси трајна штета грађанима, а притом понижава опљачкани народ, за који тврди да није достојан Александра Вучића.
Милица Грабеж
Док је био у опозицији, Александар Вучић је претио хапшењем и дугогодишњом робијом тадашњем гувернеру Млађану Динкићу. Вучић је за скупштинском говорницом показивао затворску униформу с Динкићевим именом и бројем 0001. Kад је дошао на власт, вођа Српске напредне странке је склопио савез са Динкићем, а у његову фотељу увалио Јоргованку Цицу Табаковић.
Оправдала је поверење. Наставила је да на Динкићев начин уништава финансијски систем. Монетарну политику спроводи у складу с политичким интересима странке којој припада. Инсистирањем на стабилности курса динара уништава привреду и омогућава лаку зараду увозничком лобију. Притом, стабилан курс није ништа друго него беспризорна превара. Народна банка Србије приказује минималну девалвацију курса динара до 2,5 одсто годишње, а реално стање на тржишту показује скок цена, који производи инфлацију већу од 25 одсто.
Јоргованка Табаковић није случајно изабрана на функцију гувернера НБС-а. За преварне радње у финансијском сектору обучавана је још док је била под покровитељством Војислава Шешеља. Председник Српске радикалне странке јој је поверио посао с браћом Kарић, преко којих су изношене паре из Србије.
После петооктобарских промена, власт је покренула истрагу, али не са циљем да новац врати у буџет, него да га узме за себе. По том моделу понашали су се и Вучић и Томислав Николић кад су, средином 2012, преузели власт. Између осталог, наследили су десетак припремљених оптужница и исто толико захтева за спровођење истрага против браће Kарић.
Владимир Цвијан, тадашњи саветник председника Србије Томислава Николића, народни посланик и члан Председништва СНС-а, доказе о томе је оставио загребачком новинару Домагоју Маргетићу. Магазин Таблоид је у марту ове године открио да је Цвијан мртав од јануара 2018. После те информације, Маргетић је објавио документацију и сазнања која је добио од Цвијана.
– Kарићима је дата прилика да, у замену за новац, све оптужнице и захтеви за спровођење истрага, једноставно нестану, да буду избрисани из правосудног система. Драгомир Kарић је са Томиславом Николићем и Александром Вучићем постигао договор о наплати тзв. политичког пореза тајкунима, односно о откупу слободе. Цвијан је крајем 2013. био на састанку, на коме су Николић и Вучић тражили од њега да припреми правни оквир да се тако нешто спроведе. Цвијан није хтео да учествује у томе, да склони документе који доказују да је новац пореских обвезника Србије организовано, преко Kарића, преусмераван на тајне рачуне у иностранству. У једном делу документације спомиње се и гувернерка Јоргованка Табаковић, која је у томе суделовала у непосредној комуникацији са Сретеном Kарићем. О томе постоје документи. Постоје кривичне пријаве и захтеви за истрагу. Да је то процесуирано, неминовно би се односили и на Јоргованку Табаковић, а очито и на друге људе из СНС-а. По овој документацији види се да Табаковићка није случајно изабрана за гувернерку НБС-а, јер је она особа, која је, очито, дуже времена била умешана у, благо речено, сумњиве финансијске операције које су се одвијале преко Kарићеве мреже. Kад је то открио, Цвијан је био револтиран. Упозорио ме да они не желе да реше ниједну корупционашку аферу, они желе да се договоре с Kарићима да им се исплати што је могуће већи износ новца – тврди Маргетић, који је презентовао део од 8.330 докумената које му је оставио Цвијан.
Против браће Kарић нису покренуте нове истраге и подигнуте припремљене оптужнице, много озбиљније од оне за пљачку 66 милиона евра преко „Мобтела”, за коју је судски поступак обустављен због застаревања. Цвијан је мртав, а истина о његовој смрти и даље се налази под омертом. Николић и Вучић су богатији за неколико десетина милиона евра, које су узели од Kарићевог плена, а Табаковићка никад није одговарала за саучесништво у изношењу новца из Србије.
Табаковићка је сарађивала и приликом радикалске пљачке Металс банке. Војислав Шешељ је покренуо широку акцију притисака на сведоке Хашког тужилаштва. Под командом Александра Вучића, на сведоке су, разним начинима, утицали Вјерица Радета, Петар Јојић и Јово Олујић, због чега су касније и оптужени за непоштовање Хашког трибунала. Постоји и оптужница против Вучића, али она од 2013. мирује, иако је поткрепљена конкретним доказима и признањем Александра Стефановића о томе како га је лично Вучић подмитио да промени исказ на суђењу против Шешеља.
Вучић је средио да Стефановић од Металс банке из Новог Сада добије кредит од 2,2 милиона евра. Оперативно, тај посао су обавили Јоргованка Табаковић и Милорад Мирчић. У новембру 2007. године, они су пред Металс банком дочекали Стефановића и упутили га на руководиоце банке Ананија Павићевића и Наду Момиров. „Све је завршено, узми паре”, рекла је Табаковићка Стефановићу. Она је посао завршила у сарадњи с Милетом Јерковићем, човеком за специјалне задатке Дарка Шарића. Јерковић је касније постао сведок сарадник у поступку против Шарића.
Иако је било договорено да банка отпише кредит Стефановићу, то се није догодило. Kад је Више тужилаштво у Смедереву покренуло истрагу, Стефановић је раскринкао целу корупционашку аферу. Пред сарадницима, Вучић је то потврдио: „Да, тако смо Цица Табаковић и ја организовали комбинацију с Металс банком, али само смо хтели да помогнемо Стефановићу, а он нас сад оптужује…” Стефановић је имао више среће од Цвијана. После првог упозорења да је издат налог за његову ликвидацију, побегао је из Србије. Александар Стефановић се данас налази у Холандији, под заштитом европских и америчких служби. Нема података о томе да ли је Табаковић позвана у смедеревско тужилаштво да буде саслушана.
Јоргованка Табаковић је умешана и у мутне послове Пиреус банке. Тада није имала среће као с Металс банком. Средином септембра 2014. године Табаковић је кренула на пут у Италију, да ћерки Ивани и зету Немањи Секицком однесе 800.000 евра, да купе стан у Риму, где су радили у амбасади Србије. У Италију је кренула преко Црне Горе, где је имала заказан састанак с представником Пиреус банке. После састанка, на коме је добила црну актен-ташну, Цица је отишла у своју собу број 1409, милочерског хотела „Маестрал”. Док је спавала сном праведнице, око 4,50 ујутру, у собу је ушао непознати лопов. После 22 минута, лопов је изашао из собе с актен-ташном. Пошто није било знакова провале, насиља над гувернерком, ни претурања намештаја, претпоставља се да је мистериозни посетилац успео да наговори Цицу да му мирно преда торбу. Поштујући омерту, по којој функционишу сви високи функционери СНС-а, Табаковић није полицији и јавности признала шта јој је узето.
– Није узео ни накит са стола, ни телефоне, ни иПад, ни пасош, ни новчаник из торбе. Ништа, само мали, неупадљиви несесер, који је био на дну торбе са лековима за срце. Није непознато да сам озбиљан срчани болесник, свако је могао да види да за доручком пијем лекове управо из тог несесера, тако да мислим да је ово био покушај атентата, егзекуције која је требало да личи на природну смрт – рекла је Табаковић.
Ни та мистериозна пљачка никад није добила судски епилог, баш као ни њена крађа интелектуалне имовине. Јоргованка Табаковић је у свој докторат без цитирања преузела делове радова Николе Тасића, економисте Мехмеда Мурића, професорки Лидије Барјактаровић и Јасне Атанасијевић и још неколико научника.
С плагијатом на тему „Инструменти централне банке – домети и ограничења на примеру Републике Србије” Табаковић је дипломирала на Универзитету Едуцонс 2011. године, а ментор јој је био Миленко Џелетовић, председник Економског савета СНС-а.
Табаковић је докторирала и на непотизму. Ћерку Ивану је послала у дипломатску мисију у Рим, с платом од око 4.500 евра, а Милену је поставила на функцију директора филијале Републичког фонда здравственог осигурања у Новом Саду. Уз помоћ свог дечка из врха СПС-а, средила је комбинацију за куповину стана од Телекома, у коме је тада радила. Пошто за 12 година није отплатила ниједну рату, Телеком јој је, о трошку грађана. отплатио дуг од 78.000 евра.
– Александар Вучић је човек који се по храбрости не може упоредити ни са ким. Ја му често кажем: „Александре, да ли те је достојан овај народ?” – рекла је недавно Табаковић, покушавајући да се ушлихта свом вођи и да, истовремено, пљуне на народ који заједничким снагама немилосрдно пљачкају.
Овај народ ће бити достојан слободе, правде и нормалног живота тек кад Вучић, Табаковић и сви остали припадници злочиначког удружења СНС заврше на робији, где им је и место.
magazin-tabloid.com
