На коначно решење статуса, било да је приватизација или стечај, још увек чека око 200 предузећа. Због тога је Фискални савет у новој анализи оценио да се статус преосталих предузећа предвиђених за приватизацију у 2016. години решава споро.
– Ни у 2016. години решавање статуса предузећа у приватизацији не одвија се планираном брзином. У овим предузећима запослено је више од половине свих радника у предузећима чији је статус требало да буде решен најкасније у овој години. Управо је број радника с решеним статусом, а не број предузећа, најбоља мера одлучности да се започета приватизација оконча и, у крајњој линији, права мера фискалних ризика. У актуелном Меморандуму о економској и финансијској политици, поводом ревизије аранжмана са ММФ-ом, први пут се указује на број запослених који је остао у предузећима с нерешеним питањем. Наше раније процене идентичне су проценама владе у поменутом Меморандуму. Око 45.000 људи и даље је запослено у предузећима чији статус није опредељен, нити су приватизована нити су препуштена стечају. Према томе, више од половине запослених и даље ради у неприватизованим предузећима и та чињеница најбоље сведочи о досадашњим, половичним, учинцима приватизације – наводи Фискални савет.
Ризици су могућа неликвидност предузећа и последично притисак да се она из буџета или Фонда за развој субвенционишу, издавања гаранција за задуживање предузећа или њихово кредитирање преко државних банака, толерисања неплаћања обавеза према држави и јавним предузећима. По њима, стечај треба да се покреће и уколико се УППР-ови не извршавају према усвојеним плановима и то ће бити кључни тест за решеност владе да уреди сектор предузећа у државном власништву.
Посебно је важно пратити спровођења УППР-а за „РТБ Бор”. Предвиђено је да већ ове године 400 радника напусти предузеће и увођење професионалног менаџмента до почетка 2017. што је договорено с ММФ-ом и потврђено у тексту Меморандума, наведено је у анализи Фискалног савета. Реструктурирање предузећа подразумева даље смањивање броја запослених. На дуги рок остаје неизвесно да ли ће предузеће успети да остварује позитивне резултате пословања, с обзиром на прилично оптимистичне процене будућих прихода и расхода из УППР-а.
– Нема видљивих помака у решавању проблема и статуса „Ресавице”. Када је крајем претходне године буџетом предвиђен непромењени износ субвенција (4,5 милијарди динара) за „Ресавицу” указали смо да то наговештава да се, и поред званичних најава, ни у 2016. неће покренути процес решавања нагомиланих проблема у овом јавном предузећу. Сада се, у Меморандуму, поново говори о постепеном затварању неодрживих рудника у систему „Ресавице” – наводе у Фискалном савету.
Да би се ова важна промена остварила потребно је: гашење радних места и исплата отпремнина, финансирање скупих радова који прате затварање рудника, могућност да преостали делови привуку приватне инвеститоре, начин измирења обавеза према добављачима, па и јавним предузећима. Важно је, према томе, да до краја године влада усвоји прецизан и детаљан програм реструктурирања „Ресавице”, како би процес коначно отпочео а и буџет за следећу годину предвидео све неопходне промене.
Охрабрују најаве стратешког партнерства за нека предузећа. За „Галенику” су се на јавни позив јавила три понуђача за стратешко партнерство, а у јавности се могло чути да ће се и за ПКБ инвеститор привлачити кроз стратешко партнерство. Одустаје се од продаје имовине као модела приватизације, а који није дао резултате. Ова два предузећа нису у УППР-у, а стечај је, након скидање заштите половине ове године, избегнут захваљујући договором с повериоцима уз посредовање државе. Могуће је, дакле, да ће се у следећих неколико месеци, извесније за „Галенику”, пронаћи стратешки партнер који би докапитализацијом добио мањинско власништво, али и могућност управљања. Ово може да буде одрживо решење, пошто би вредност предузећа, уз одговорно управљање, могла да расте и да се она након неколико година у потпуности приватизују.
У Министарству привреде на ово одговарају да је приликом почетка примене новог закона о приватизацији у августу 2014. године у приватизационом портфељу било преко 550 предузећа.
– Данас их је још 180 предузећа од којих ниједно више не ужива заштиту од принудне наплате те њихови повериоци могу искористити све мере наплате. Важно је напоменути да министарство више не даје субвенције из буџета за ова предузећа, што је допринело фискалној консолидацији. Само „Ресавица” прима субвенције преко Министарства енергетике. Министарство привреде спроводи поступак приватизације у складу са законским овлашћењима и надлежностима и чини све како би се овај поступак што пре окончао. За она предузећа за која не постоји интерес за приватизацију, односно немају одрживо пословање министарство ће упутити предлог за покретање стечајног поступка – одговарају у министарству.
Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс
