Још 400 људи на југу Србије остаје без посла

Kомпанија Шинвон из Ниша, која се бави производњом електричних инсталација за аутомобиле затвориће до краја септембра један од погона, због чега ће делу радника бити понуђено да пређу у неку другу фабрику у оквиру Јура корпорације, док ће већи део остати без посла.

Kрајем прошле године у Јури Шинвон радило је 676 људи, агенција Бета објавила је да би 400 њих који раде на одређено могло да остане без посла, док је за 264 остављено до 11. септембра да одлуче да ли желе или не да пређу у неку другу фабрику. Kао разлог за затварање погона, како су медији писали ових дана, наводи се велики губитак компаније која у Нишу ради од 2011. године.

У Агенцији за привредне регистре, према доступним финансијским извештајима, губитак се не види, али је нето добитак из године у годину све мањи. Прошлу годину Шинвон је завршио у плусу од 196 милиона динара, док је тај плус пре пет година био чак 486 милиона динара.

Шта је прави разлог затварања и отпуштања радника, који су о томе обавештени на огласној табли предузећа претходних дана, у компанији Шинвон нисмо јуче сазнали. Одговор није стигао ни на питање који ће број радника остати без посла, као и колико њих је добило могућност да бира да ли ће прећи на друго радно место.

Пословодство ове фабрике питали смо и шта ће бити са онима који то не буду прихватили, јер су радници медијима рекли да неће бити отпремнина нити било каквих других накнада за оне који напуштају Шинвон и одлазе у другу фабрику.

Проблеми у Шинвону најављени су почетком године, када 233 радника није добило продужетак уговора о раду. Нова отпуштања на југу земље дошла су свега два месеца након што је Геокс из Врања затворио фабрику у којој је радило 1.200 радника.

Заједничко за обе је да су и италијански и јужнокорејски инвеститор добили субвенције државе, уз све остало Геокс је добио и 9.000 евра по раднику, а Шинвон 10.000 евра за свако радно место.

Иако у случају Јуре још није реаговао, председник Србије Александар Вучић реаговао је у случају Геокса, најавивши да ће решити проблем и наћи радно место онима који су остали без посла. Kрајем јула рекао је како „планира до 15. септембра да оде у Врање“ и нађе решење, да би почеком августа већ најавио да крећу преговори са компанијом Теклас да се у Владичином Хану запосли 250 до 300 људи.

Синдикати немају прецизне податке о томе колико је људи остало без посла од почетка ове године, али немају ни представу о томе како ће и да ли држава решити проблем онима који остају без посла у фирмама којима је држава када их је доводила обезбедила одређене, врло значајне привилегије.

Председник УГС Независност Зоран Стојиљковић каже да је чињеница да смо од 2015. имали развојну стратегију која се углавном бавила тиме да очува какву такву запосленост и где је акценат био на слабије плаћеним радним местима. То сада, напомиње он, мора да се мења.

„Субвенције се везују за ниско плаћени рад, а то онда искључује могућност да ви пристојно платите сваки облик занатског рада, не само високо образоване. То мора да се мења, а држава мора да преузме ову врсту гаранција, јер је практично све градила на доста високим субвенцијама“, каже Стојиљковић за Данас и напомиње да се ниједна земља није развила само на страним инвестицијама.

Он каже да није присталица економског патриотизма, али истиче да ако држава с једне старне даје гаранције, улаже и ослобађа појединих трошкова стране инвеститоре, онда је питање да ли је требало ту врсту ризика да преузме и када се ради о домаћим, непривилегованим послодавцима.

Стојиљковић каже да одговорност треба да сносе сви и подсећа како свака власт у Србији рачуна на понашање бирача само до наредних избора, који су код нас на годину и по до две.

„Морамо их натерати да имају неку дугорочнију стратегију на коју утичу и други, а криза са пандемијом посебно је показала да мора да се инвестира у дигитализацију, пре свега у квалитетно образовање“, наглашава Зоран Стојиљковић.

Недостатак образовања и знања међу онима који кроје економију ове земље кључни је проблем и за Драгољуба Рајића из Мреже за пословну подршку.

Он каже да се аутомобилска индустрија генерално мења и пребацује на технологије које су ослоњене на електричну енергију или неке друге обновљиве енергије и да је последица свега тога и то да ће многи добављачи у ауто индустрији изгубити део посла.

Низ компанија суочен је са тим променама у индустрији, напомиње Рајић, али и са падом продаје аутомобила који је проузроковала криза и долази до тога да има мање посла, нарочито за оне са лошијим технологијама.

Половина фирми у ауто-индустрији редуковала број запослених

Сада је Јура, јуче је био Геокс, а слична ситуација ће нас сачекати и са другим фирмама, тврди Рајић.

„Током прве ковид године, према нашим подацима, неких 50 одсто фирми из Србије које раде за аутомобилску индустрију редуковало је радну снагу за седам-осам до 25 и 26 одсто. Управо због тог пада јер не можете да држите људе за које имате издатке а немате посла за њих, то је разумљиво“, напомиње Драгољуб Рајић.

Данас.рс