Још Аустроугарска увела, Вучић и Михајловић гасе

Београд — Недавна најава да би се пруга од Врбаса до Сомбора могла „возова ужелети“, изазвала је узбуну у јавности.

Од Врбаса, где се конектује на железнички Коридор 10, до Сомбора возови пролазе и кроз Кулу, Црвенку, Сивац, Кљајићево и Чонопљу, а локалне самоуправе на овом потезу би морале, поред одржавања саме пруге, да обезбеде и плате за запослене на железничким станицама. У технички најгорем стању је тренутно деоница између Сивца и Црвенке, на којој је труп пруге оштећен поплавама и зубом времена, па брзина возова не прелази 30 километара на сат.

Како је најављено, у склопу реорганизације система српске железнице тај пружни правац, као нерентабилан за национално железничко јавно предузеће, могао бити потпуно угашен и тиме уз бројне локалне пруге архивиран у ропотарницу историје.

Смирењу јавности није допринела ни коначна одлука да се овај правац до даљег укине.

Остављено је, наиме, локалним самоуправама Врбаса, Куле и Сомбора да одлуче да ли ће саме преузети одржавање и финансирање овог пружног правца, од прикључка на Коридор 10 до Сомбора.

Делимично је стрепњу јавности умирио недавно обелодањен став сомборских власти, односно градоначелнице Душанке Голубовић да „било какво даље урушавање железничког саобраћаја на територији града Сомбора не доприноси ни грађанима ни привреди“ због чега ће се, по њеним речима, у сарадњи са осталим градовима и општинама АПВ направити процена општег интереса а након преговора са „Србија возом“ и „Србија каргом“ понудити и одређена решења градској Скупштини.

Оваква формулација, уз недавну иницијативу Покрајинске владе да се процес преношења права управљања железничком инфраструктуром на регионалним и локалним пругама на територији Војводине одложи, док се јединице локалне самоуправе не упознају са стањем пруга и могућностима управљања, пружио је трачак наде Сомборцима који и дословно животно зависе од пруге Врбас – Сомбор.

Међутим, ако је судити по најновијим ставовима суседних локалних самоуправа, шанси за опстанак овог пружног правца који је установила још Аустроугарска, све је мање.

Обелодањен је званичан став руководства општине Кула, кроз чију територију пролази неких 30 километара пруге, по којем ова локална самоуправа нема могућности, ни техничке ни финансијске, да на себе преузме функционисање локалне пруге, тек једне од 18 српских пружних праваца „виђених“ за гашење.

Тако је недавно Тихомир Ђурић, помоћник председника општине Кула задужен за привреду, комуникацију са јавном предузећима, установама и вишим органима власти за поједине медије изјавио да је руководству предузећа „Инфраструктура железнице Србије“ А.Д. и Покрајинском секретаријату за енергетику, грађевинарство у саобраћај предочено да Општина Кула нема ни финансијских ни техничких могућности да одржава ову деоницу пруге.

“Ниједна фирма у нашој средини нема сектор за одржавање железничког саобраћаја, а трошкови из општинског буџета за те намене би били огромни, пошто би по досадашњим проценама, они зносили од 20.000 до 50.000 евра годишње по километру пруге”, образложио је јавности Тихомир Ђурић став кулске општине, да одустане од преузимања одржавања и функционисања дела пружног правца који од Кули суседних Врбаса до Сомбора има око 80 километара.

Дневник