На велика звона најављен уговор са компанијом Ал Дахра о куповини осам пољопривредних газдинстава у Србији, данас је непожељна тема на свим релевантним местима на којима би било логично потражити одговор на питање – шта је са арапским инвестирањем у српску пољопривреду?

Инсистирање “Вести” да одговор добију у Министарству пољопривреде, од заменика председника Комитета за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима Млађана Динкића и од бившег министра пољопривреде Горана Кнежевића, остало је без резултата. Тотални мук о инвестицији којом се дичио превасходно први потпредседник Владе Србије Александар Вучић.

Широј јавности, па и већини медија, остао је незапажен Вучићев наступ од пре две недеље када је у интервјуу за РТС признао да од инвестиције Ал Дахре нема ништа. Вицепремијер није навео конкретан разлог, али се пожалио да је и сада остао поражена страна, баш као и у случају храста (блокада радова на Коридору 11), када је остао усамљен наспрам јавности која се успротивила сечи дрвета-записа.

– Они хоће да парцеле разбију на мање – рекао је Вучић, не прецизирајући ко су то “они” и зашто је држава пред њима устукнула.

Тако је, по свему судећи, пропао “посао века”, а српска пољопривреда ће без пара са Блиског истока и без царинске заштите од 1. јануара 2014. године морати сама да се сналази у суровој тржишној утакмици са јефтиним субвенционисаним пољопривредним производима из земаља ЕУ.

– Очито је да постоји неки застој. Да није тако, после посете Абу Дабију би се много више и конкретније знало о послу који се сада уопште и не спомиње. То што је потписан предуговор у пословном смислу не значи ништа, јер је то само изјава две стране о доброј вољи. Због чега је дошло до застоја у преговорима можемо само нагађати. Можда је запело око процене имовине или око неког другог питања – каже Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања.

Одговор можда треба потражити код пољопривредних произвођача који су се преко својих удружења успротивили арапској инвестицији, јер су до сада они по јефтиним закупнинама обрађивали оранице пропалих пољопривредних газдинстава.

У јануару ове године тадашњи министар финансија и привреде Млађан Динкић путовао је у Абу Даби где је потписао предуговор са Ал Дахром “у вези са пројектом инвестиционог улагања у пољопривреду између Србије и Уједињених Арапских Емирата”.

Није шија, него врат

Када је потписан предуговор са Ал Дахром, покрајински омбудсман оптужио је Владу да крши закон, јер српски прописи не дозвољавају да власник пољопривредног земљишта буде страно физичко, односно правно лице, као и да се пољопривредно земљиште у државној својини може отуђивати. Из Владе су то демантовали тврдњом да држава не продаје земљиште странцима, “већ 80 одсто имовине пропалих државних пољопривредних комбината на основу заједничког улагања, у коме Влада Србије остаје партнер са 20 одсто”.

Хрвати и Ирци купују оранице

Арапска страна се предуговором обавезала да хектар њиве прве класе плати 12.500, што је далеко више од просечних 5.000 евра, колико се креће цена када сељаци међусобно тргују. Лист “Република” наводи да су путем приватизације, домаћи и страни тајкуни куповали и још увек купују пољопривредно земљиште за 300 до 500 евра по хектару, те да су стране компаније (ирски Балатон и хрватски Агрокор), без било каквог јавног противљења на овај начин дошли до 8.000, односно 5.000 хектара војвођанских ораница.

Паори и уситњавање парцела

Једно од најгласнијих противника инвестиције Ал Дахре, Удружење Банатски паори прикупљало је потписе против продаје пољопривредног земљишта странцима. Они су захтевали да се оранице продају искључиво породичним пољопривредним газдинствима до 20 хектара, а да земља не прелази укупно 100 хектара личне имовине тог газдинства. Удружење је тражило и да се оранице продају са роком отплате 20 година и да се држава заложи да купљено земљиште буде само себи гаранција. У њиховим захтевима можда треба препознати “оне” који се залажу за мале парцеле, како је то напоменуо Александар Вучић.

Тих споразумом је предвиђено да Ал Дахра у оквиру заједничког улагања инвестира око 200 милиона евра у осам пољопривредних државних газдинстава у Србији, углавном у Војводини. Предвиђено је да износ од 100 милиона евра буде уложен у изградњу система за наводњавање и набавку савремене опреме, док је других 100 милиона требало да буде арапски удео у власништву, чиме би Ал Дахра добила 80 одсто поменутих газдинстава.

Вести