Закон о конверзији стамбених кредита из швајцараца у евре ступио је на снагу 7. маја и банке имају обавезу да до 6. јуна својим клијентима доставе нове уговоре према којима ће им 38 одсто остатка дуга бити отписано.
Банке су то овог месеца почеле да раде, али су се већ појавили проблеми. Вероватно највећи од њих је то што је бар једна банка, како кажу у организацији потрошача Ефектива, клијенту понудила вишу камату од оне коју је смела. Наиме, законом је прописано да банке понуде клијентима каматне стопе за кредите индексиране у еврима које су имале у понуди на дан 31. марта 2019. године и то тако да променљива каматна стопа може бити максимално 3,4 одсто плус еурибор док фиксна може бити максимално четири одсто.
Банке које нису имале понуду стамбених кредита у еврима могу да понуде максималне каматне стопе.
Е па та банка је клијенту понудила максималну променљиву од 3,4 одсто плус еурибор, а према тврдњи клијента у понуди је 31. марта имала кредит са каматом од 2,9 одсто плус еурибор. Зато смо јуче покушали да од Народне банке Србије добијемо податке о висини каматних стопа на стамбене кредите које су банке нудиле 31. марта како би дужници у швајцарцима могли да утврде да ли су им банке понудиле коректне уговоре или не.
На жалост јуче нисмо добили никакав одговор од Народне банке, па ни податке о каматним стопама. Такође, НБС има на свом сајту страну посвећену заштити корисника финансијских услуга коју су рекламирали прошле године као место где се грађани могу информисати и упоредити цене банкарских производа, али су тамо последњи подаци о каматама на стамбене кредите још из 1. децембра прошле године. Тако да ако неким случајем клијент није 31. марта забележио понуду банке, данас не би могао да сазна да ли му је банка понудила добру или вишу од прописане камате.
Ово није једини проблем или недоумица са којом се суочавају клијенти. Kако истиче Дејан Гавриловић из Ефективе, једна банка је различитим клијентима понудила три различите марже (део каматне стопе изнад еурибора), што у овој организацији оцењују да није у складу са законом о конверзији.
Можда и највећу недоумицу изазвао је члан четири у уговорима које нуде банке, а који каже да закључивањем уговора банка и корисник убудуће немају међусобних потраживања. Ово је проблем за један део дужника који су тужили, неки и добили на првом степену и чекају исход код Вишег суда, за промену каматних стопа, примене различитих курсева, трошкове обраде кредита итд. Ефектива је затражила тумачење НБС и према речима Гавриловића централна банка је потврдила да се ова одредба не односи на ове тужбе, а клијенти једне банке су добили сличан одговор и од своје банке.
Надаље, неке банке су, мимо закона који даје клијентима 30 дана од пријема понуде да одлуче да ли да пристану на конверзију или не, заказале термине у пословницама само неколико дана од слања писма и то са напоменом да ће се тамо одмах и потписати уговор. На жалбе корисника одговор банака је да су им сви термини попуњени.
На друштвеним мрежама у групама у којима се окупљају дужници у швајцарцима више пута је поменут проблем оних који су у иностранству, за стално или привремено, и који не могу да приме писмо банке. Они тврде да неке банке одбијају да им пошаљу предлог уговора имејлом.
На још једној ставци банке су покушале да лове у мутном. Појавили су се и случајеви да су банке клијентима рекле да могу да добију конверзију само уколико измире све дугове, односно кашњења у исплатама рата. Према тумачењу Ефективе ово није тачно и закон је свима омогућио право на конверзију.
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
