Могу ли са кредитима везаним за еурибор настати проблеми слични као са фамозним кредитима индексираним у швајцарским францима?
Банкарски омбудсман ФБиХ пре извесног времена упозорио је на потенцијалне проблеме који се могу појавити са кредитима који имају клаузулу променљивости каматне стопе у складу са кретањем референтне вредности међубанкарске каматне стопе Еурибор.
На исто је упозорио и Јасмин Махмузић, директор Агенције за банкарство ФБиХ, када је казао да институција којој је на челу покушава предвидети који су то потенцијални проблеми који се могу десити.
– То је из разлога јер сад имамо понуде за наменске кредите преко 10 година што теоретски није утемељено. Агенција ће брзо реаговати везано за то. Еурибор је историјски на најнижем нивоу зато што Европска централна банка делом економски раст базира на финансијској монетарној политици, односно упумпавању евра у систем, што доводи до појефтињења новца. Већина тих кредита који су пласирани су везани за еурибор и банке те своје трошкове уграђују у ту маржу која је еурибор. Шта се може десити тешко је предвидети. Историјски је тешко предвиђати било шта. И ситуација у Европи је иста, европски банкари имају сличне проблеме као и ми – констатовао је Махмузић.
Већина банака у БиХ у последње време нуди кредитне производа са нижим каматним стопама од оних који су пласирани у протеклом периоду, са дужим роковима отплате и већим износима ненаменских кредита.
Реч је о кредитима са иницијално уговореном ниском каматном стопом, која се састоји од фиксног дела (марже) банке и промењивог дела који је најчешће Еурибор, а који се већ одавно због интервенционистичких мера ЕЦБ креће на нивоу око нуле.
Будући да су очекивања да ће Еурибор, након што је достигао своје доње граничне вредности, у неком периоду почети расти, могу се догодити раст каматних стопа на кредите и повећање рата клијената.
Након последње сесије Управног одбора Европске централне банке очекивати је да убризгавање новца у обиму у којем се то данас чини броји своје последње месеце, с обзиром на то да је инфлациони циљ који је постављен (близу 2 одсто) већ достигнут.
Ипак, у случају “швајцараца” осцилације курса су много веће због његове изражене волатилности и улоге сигурног уточишта у турбулентним временима, него што је то у случају кретања вредности еурибора.
Колико ће требати времена да се Еурибор врати на ниво од 2- 2,5 одсто, на којем је пре неколиког година био, а који би значио осетан раст каматних стопа на кредите, тешко је прогнозирати. Будући да је ЕЦБ први пут у експерименту тзв. квантитативног попуштања, сва ситуација око кредита везаних за еурибор чини се неизвесном и непредвидивом.
Нудећи кредите са валутном клаузулом и иницијалним периодом фиксне каматне стопе, банке су спустиле и цену кредита у Босни и Херцеговини. Тако су, на пример, потрошачки кредити са промењивом стопом и 1-5 година иницијалног периода фиксне каматне стопе својевремено имали просечну камату од 8,5 одсто, да би она у мају ове године износила 7,3 процената.
Потрошачки кредити са промењивом стопом и инцијалним периодом фиксне каматне стопе до једне године имају просечну камату од 4,38 одсто. До само пре две године, просечна камата на овакве кредите је износила 5,6 одсто.
Код стамбених кредита са промењивом стопом и једном до пет година иницијалног периода фиксне каматне стопе пад је још израженији. Каматне стопе, које су некада достизале до 8,3 одсто, у међувремену су преполовљене, и у мају ове године износиле су 4,0 посто.
И покушаји да се постојећи кредити “рефинансирају” новим кредитима на дужи рок и отплате нижом, али промењивом каматном стопом, могу бити ризични. Како је банкарски омдусман упозорио, треба знати да се висина каматне стопе може променити у току отплате кредита, те ће онда и месечни ануитет бити већи од иницијално уговореног. Такође, уговарањем дужег рока отплате с циљем смањења ануитета повећава се износ камате који се плаћа банци, а уједно је и већа могућност промене (раста) каматне стопе.
инидкатор.ба
фото: Пиксбеј
