Лига социјалдемократа Војводине позвала је Владу Србије и Министарство пољопривреде да што пре измене Закон о пољопривредном земљишту и онемогуће продају земље странцима.

У саопштењу, које је потписао потпредседник ЛСВ Бранислав Богарошки, наводи се да за осам и по месеци (1. септембра ове године) ступа на снагу одредба Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ, која омогућава држављанима ЕУ да купују земљу у Србији под истим условима као и наши држављани.

– Колика год цена била, њима ће бити јефтино јер је у ЕУ земља скупа. За разлику од своје претходнице, министар пољопривреде Бранислав Недимовић показао је слух да се ово питање реши и најавио да ће бити заштићен интерес Србије. Важно је да јавност што пре буде упозната са свим мерама које се предузимају да се то спречи – истиче се у допису и додаје да је ово питање најлакше и најбрже могуће решити изменом Закона о пољопривредном земљишту и то, рецимо, усвајање праксе коју је применила Словачка, где странци могу да купују земљу, али уз услов да живе десет година у Словачкој, да се три године баве пољопривредом и да им надлежни државни орган да неопходну дозволу да купе земљу.

Према Закону о пољопривредном земљишту, који се примењује већ годину дана, постоји забрана продаје земље странцима. Проблем је што примена ССП за Србију подразумева брисање речи „забрана” и изјeдначавање права у промету капитала домаћих и страних правних и физичких лица. Већина држава чланица бранила се тако што је својим законским решењима странцима закомпликовала процедуру куповине земље, а поједине државе су из различитих разлога тражиле (и добиле) одлагање примене ССП.

Иако се у медијима помињала та могућност, колико је познато Србија никада није званично затражила измену ССП, потписаног 2008. године. Стручњаци Института за економске науке на основу недавно завршене анализе (рађене за Преговарачку групу четири – слобода кретања капитала) сматрају да таква могућност и даље постоји. Основни разлог је то што би смо били прва земља која је пре уласка у ЕУ изједначила права куповине земље код страних и домаћих физичких и правних лица.

– Ниједна држава то није урадила. Зато би и и представницима ЕУ то требало предочити. И Европска унија мора да заузме став да ли би у свим државама чланицама и грађани Србије имали иста права – рекли су недавно „Политици” представници Института за економске науке. Не слажу се да Србија може ово питање да реши једноставним преузимањем модела других држава, будући да смо у специфичној ситуацији ни пракса не постоји.

Анализа је показала да од 3,8 милиона хектара расположивог пољопривредног земљишта у Србији за око 30 одсто власничка структура није потпуно јасна, тачна нити је познато да ли Пореска управа има евиденцију о промету. Није завршен ни процес реституције, а не постоји ни општи регистар пољопривредног земљишта. Како се истиче, све то довело би до ситуације да не знамо шта се догађа ако бисмо од 1. септембра допустили продају земље по новом моделу.