Резиденција у коју се Јосип Броз Тито уселио после Другог светског рата и у којој је живео до своје смрти 1980.године, срушена је у НАТО бомбардовању 1999.године. Она је у себи крила многе мрачне тајне комунистичког вође. Управо у тој кући, донете су неке од најважнијих одлука, судбоносних за другу Југославију. Ипак, ни у тој кући не налазе се све мрачне тајне овог комунистичког диктатора. Неке од њих и данас скривају различити архиви, како у државама које су настал из бивше СФРЈ, тако и на местима као што је Ватикан, престоница светског католичанства. Због чега је тако – остаје да се нагађа.
Ипак, опште позната чињеница јесте да је један од најчешћих „посетилаца“ ове резиденције био управо Александар Ранковић. Он је имао велики утицај на бројне догађаје тога времена, времена у ком је настала и постојала друга Југославија. Рођен 1909 године, у селу Дражевац. Још као осамнаестогодишњак, постаје члан а убрзо и функционер Комунистичке партије, тада забрањене у Југославији. 1937 званично добија „конспиративно“ односно партијско име „Марко“, до чега је дошло након његовог одслужења шестогодишње затворске казне, због комунистичког деловања. Исте године почиње дугогодишња сарадња између Тита и „Марка“, када он постаје један од највиших функционера КПЈ.
Убрзо је отпочео Други светски рат. Краљевина Југославија, у својој немогућности да се супротстави далеко надмоћнијем непријатељу, капитулира и њена територија била је раскомадана. Управо у тим околностима и Ранковић али и Јосип Броз Тито виде савршен простор за политичко деловање и долазак до позиција власти. Пошто је Ранковић ухапшен у једној полицијској акцији, Тито наређује активистима КПЈ да га ослободе што се и догодило. Убрзо након тога, Ранковић са супругом одлази у партизане а свог сина Миливоја, тада само нејако дете, оставља у Дражевцу другима на бригу и старање.
Према речима самог Миливоја, он памти збегове у које је сваки пут слан када би ссе приближили Немци, а сећања на родитеље су му и више него бледа јер, када га је Анђа Ранковић напустила, то је био последњи пут да је видео иједно од својих родитеља. О њему као детету се старала бака по оцу. Међутим убрзо је остао и без ње, па је остатак рата провео по збеговима.
ПРИРОДА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Други светски рат је у Југославији био рат свију против свих. Истовремено је вођен народно ослободилачки рат, али и грађански рат, односно, револуција, из које је Јосип Броз Тито, подржан од стране Ватикана, енглеза, и комуниста из Русије, изашао као својеврсни „победник“. То, наравно, важи само условно, уколико се пренебрегну Титове везе са Ватиканом и уговор који је он склопио са католичком црквом која га је, у основи, и довела на власт. Када је дошао на територије које су биле под контролом партизана, Тито се зближио са Ранковићем, познатим под именом „Марко“. Заједно су координисали многобројним партизанским акцијама. Уз њих је била и Даворјанка Пауновић Зденка, жена коју је Тито „волео“.
1944.године, Врховни штаб налазио се у Дрвару. Поред рата, Тито се бави и политиком, тако да је већ у мају исте године, основано Одељење а заштиту народа – ОЗНА. Ранковић постаје њен први начелник, односно директор.
У време када Тито прима војна изасланства, у Дрвар долази Ладислава Славка Бецеле, која уз Врховни штаб остаје све време, поставши касније г-ђа Ранковић.
Операција „Коњички скок“ – Титово право лице
Хитлер открива локацију Врховног штаба и наређује свом „човеку за посебне намене“ Оту Скорценију, да ликвидира цео Врховни штаб. Циљ операције „Коњички скок – десант на Дрвар“ био је да се ухвати и ликвидира Тито. У рано јутро 25 маја 1944, почиње акција – прво бомбардовање, а затим и десант падобранаца и једрилица на Дрвар. Како је партизанска војска била необучена овај напад дочекали су неспремно, немачка војска је незадрживо напредовала ка пећини у којој се налазио сам Врховни штаб и Јосип Броз Тито. Ранковић је некако успео да пронађе пут за повлачење, евакуација је започела али Тито није пошао. Када су се по њега вратили, он, у новој маршалској униформи и Даворјанка Пауновић, били су спремни да се предају Немцима. Када му је Жујовић рекао да за његову одступницу гину млади партизани, Тиутов одговор био је следећи: „Нека гину – имају за кога и да гину.“
Жујовић га је ипак приморао да крене у повлачење и тако је пропао немачки покушај да се Тито ухвати. Врховни штаб се сели на Вис а Тито одлази у Москву на преговоре, оставивши као свог својеврсног заменика – управо препреденог шпијуна Ранковића.
Партизанске јединице заједно са руском Црвеном армијом ослободиле су Београд. Тако је завршен Други светски рат, поразом Немачке и њених савезника. Истовремено, завршена је и револуција у Југославији. У времену после, страдали су како издајници, тако и многи невини. Тито је као рецепт за опоравак од рата прогласио „братство и јединство“ и на њему је инсистирао до самог краја. Своју власт ослањао је на Партију, војску, полицију али и на дипломатију. Био је номинални шеф истовремени државе, Партије и Војске, и „за све се питао Тито“. Уз Тита издвојиле су се још три личности: Едвард Кардељ, Александар Ранковић и Милован Ђилас (Тито, Бевс, Марко и Ђидо, такозвана „велика четворка“). Кардељ се бави системом државе и сви устави су његове руке дело. Ранковић се бави сигурношћу и шеф је моћне полиције. Црногорац Ђилас бави се идеологијом и управља пропагандним апаратом.
Сви су се бавили слабљењем србске националне свести, јер слаба Србија значила је јака Југославија.
За време рата Срби су послати на Сремски фронт на стратиште да беспотребно гину, о чему смо већ писали. Мало по мало, Срби се преводе у Југословене, а Косово и Војводина добијају статус аутономне покрајне. Србија је једина држава у Титовој Југославији која је имала две аутономне покрајне. И не само то, већ је територија Косова знатно проширена на штету централне Србије, и на њему су досељавани Албанци, док је Србима који су побегли од ратова брањен повратак на Косово, које је некада било центар србске државе и духовности и из тог разлога је увек било и биће срце Србије.
НАСТАНАК И РАД ДБ-а и УДБЕ
Од партизанске ОЗНА-е, стварају се Обавештајна и Контраобавештајна служба, као и Управа државне безбедности (касније УДБА). Ту и даље функционише војни систем одлучивања. Систем је био такав да је онемогућавао локалне партијске чиновнике да утичу на њен рад те је зато многима сметала. УДБА је имала мноштво одељења која су обављала различите задатке а Прва управа је касније припојена Министарству спољних послова па је тако прибављала Едварду Кардељу информације из иностранства а све у циљу обрачуна са политичким емигрантима.
Тито је био специфичан по томе што се паметних људи није плашио већ их доводио на водеће положаје у држави, како би они радили у циљу његовог опстанка на власти. Тако је водио и спољну политику, често мењајући и користећи савезнике које је увек некако проналазио. Многи се питају како му је то успевало, али треба само рећи да Тито није био обичан човек, већ дупли агент енглеске службе који је имао задатак да се инфилтрира у руске службе, одакле је даље уз њихову подршку успео да стигне чак до председника Југославије. Још једна ствар у вези њега је сигурна, а то је да Јосип Броз није његово право име, за шта постоје многобројни докази како директни тако и индиректни, али ова тема заслужује посебан чланак.
Ово је био и главни разлог за његову свађу са Стаљином, јер је Стаљин јако добро знао ко је Тито. Међутим оно што Стаљин није знао је да је његов човек за обештајне службе Берија, такође био агент енглеских служби. Управо су Бероја и Черчил најзаслужнији што је Тито доведен на власт. Ми смо једина држава на свету која је непријатељског војника из претходног рата поставила на чело државе(Тито је био аустроугарски каплар у Првом светском рату на фронту против Србије).
Навешћемо само још једну чињеницу која наводи на размишљање:
У једном делу Беча у исто време су живели Тито, Стаљин, Троцки, Хитлер, и Сигмунд Фројд !
Да ли је ово случајност, или фабриковање лидера и револуционара, остаје неким будућим генерацијама да докажу, које нису одрастале у комунистичком окружењу, пропаганди испирања мозга, где није смело ништа против Тита да се каже и ишло се на голи оток за виц, и то углавном Срби. И док се борио за права грађанера, из своје лимузине и отетог Белог двора, Србија је била све сиромашнија, фабрике су се селиле у Хрватску и Словенију, а нама је отета и Македонија, и БиХ и велики део Хрватске, а спреман је терен и за отимање Војводине, и КосМета што нам је данас остало као његова заоставштина, уз рат који је морао да избије деведесетих због неприродних граница у односу на етничку припадност.
Западњаци су узели једну добру комунистичку идеју, и на неприродан начин и на силу је увели међу словенске народе, како би их изнутра урушили. Да ли вам је познат податак да је у предратној Србији сељљчко становништво чинило преко 90% становништва? Одакле онда комунисти да се боре за права грађана, који су били у огромној мањини?
А многи су задојени комунизмом и дан данас, који је доказано убачен у Русију и остале православне народе да се уруше изнутра. Кажете живели сте лепо, е па лепо да је неко живео лепо док се Србија урушавала и смањивала, и данас имамо појединце који исто тако живе лепо на рачун Србије и крви наших предака који су дали своје животе за државу. Али да се вратимо на Тита, који је одмах после рата показао своје право лице због чега је Југославија била на ивици рата са СССР, и њихови тенкови су већ били на граници наше државе.
1948 донета је резолуција Информбироа која је Тита и Стаљина ставила на супротне стране па је „највећи савезник“ постао огорчени противник. Послата је и војска СССР на границе са Југославијом, где остаје дуго. Тито је од грађана тражио да се о овој резолуцији изјасне и сви који су били за резолуцију, бивају изопштени.
ГОЛИ ОТОК
Највећа срамота Титове Југославије био је Голи Оток – затвор за све оне који су уместо Тита, подржали Стаљина. Неколико десетина хиљада партијских неистомишљеника, и гле чуда, углавном Срба прошло је кроз овај логор уређен по истом принципу као и Павелићев Јасеновац. Најгоре врсте психичких и физичких тортура које су тамо примењиване, неодољиво подсећају на злочине из НДХ, али, „оправдане“ наводном бригом за државу и поредак. Идеолог ових логора били су Кардељ и Иван Матија Мачек. Иван Стево Крајачић је осмислио организацију и систем функционисања овог логора. Систем функционисања је само номинално подсећао на стаљинистичке Гулаге у Сибиру, али принцип је ипак био далеко сличнији нацистичким логорима смрти. Репресивни систем је ипак био за нијансу мекши од Стаљиновог па су овде људи чешће затварани а ређе убијани.
Убрзо, Милован Ђилас почиње да критикује власт и тако, из члана Велике четворке, прераста у највећег југословенског дисидента, непријатеља система и отпадника. Завршио је на робији те тако остаје Велика тројка – Тито, Марко и Бевц.
ТИТО ИЗМЕЂУ ЗАПАДА И РУСИЈЕ
Тито се „окренуо“ Западу и тако постаје прихватљив савезник. Заправо, ради се о томе, да је западу оваква Југославија одговарала. За много мање пара, које су дате на кредит, они су окренули Југословене на своју страну. Чиме је упућена снажна порука осталим словенима чесима словацима пољацима итд да може и комунизам да цвета ако има подршку запада, који је исти и измислио, што је опет посебна тема.
Али за потребе овог чланка, треба навести још једну чињеницу која говор колика је штеточина био Тито, иако је можда и немогуће све његове злочине објединити на једном месту.
После другог светског рата, Тито је одбио да тражи ратну одштету од Немачке, која је била огромна, и недуго затим узима кредите од запада, који су били мањи, али са каматом.
Југославија се гради и убрзано напредује. Одузета имовина предратних богаташа је делимично подељена народу, али идеја о социјалној једнакости није трајала. Уводи се аграрна реформа, и сељацима се отима земља. Помодарство бежања из села у град, које је почело још у краљевини Југославији, добија на интезитету.
Социјалне разлике се убрзо појављују услед евидентних разлика и привилегија официра и функционера Комунистичке партије. Кардељ је био прозападно а Ранковић проруски оријентисан, што су Руси Титу директно и без увијања ставили до знања. Тито је након тога захтевао хитан састанак са Ранковићем. Плод овог састанка је био договор и савезништво њих двојице против Кардеља, што се, ипак, није завршило на начин који је Тито желео. Ипак, токо једног лова, Едвард Кардељ је „случајно“ лакше рањен. Иако представљено као случајност, савршено је јасно да је тај хитац заправо био „опомена“ због Кардељевог понашања у Москви.
1953, Стаљин умире и његови наследници покушавају да обнове односе са Југославијом, те зато, Хрушчов посећује Југославију. Вештим маневрима, превртљив и увек наклоњен ничему другом до властитим интересима, Тито је вешто одиграо и овај политички потез, вративши се Русији и комунизму.
До средине педесетих година прошлог века, југословенски социјализам је функционисао, међутиим, од тада се појављују тешкоће. Економсска ситуација се погоршавала и земља је западала у кризу. 1957, долази до састанка поводом реформи. Дон таквог састанка је дошло поново 4 године касније. Тада је Тито критиковао управо све оне поставке на којима је Југославија и настала.
Ово је само један део до сада неоткривених мрачних тајни комунистичког диктатора Јосипа Броза Тита. Праву истину, можда никада нећемо открити али непобитна је чињеница да је он радио против Србије, србства и Србског народа, у корист Хрвата и других католика јер ипак, њега није изабрао народ већ поставио Ватикан.
Тито је можда и највећи пројекат владара из сенке и дефинитивно наш највећи погребник у 20. веку. На сајту дејли мејл Сврстан је у топ 10 масовних убица у историји, са преко пола милиона ликвидираних политичких противника! А многи „ботови“ га и даље држе на зиду.
Много је књига и веома је опширна тема о Титу злочинцу, али чињеница је да он није био обичан човек, и да је постављен са циљем Ако вам је мало чињеница, у наставцима ћемо писати како је Тито помоћу немачких енглеских и совјетских служби дошао на власт, улога Черчила и Берије у томе, као и послератна подршка у одлучујућим тренуцима. Како је Тито као шеф НКВД ликвидирао Благоја Паровића и остале који су му били директна конкуренција… Сарадња са усташама, и сакривање злочинца из Јасеновца. Како је краљ предао власт Титовим партизанима после тортуре, што је била издаја и Драже и Србије. Како су усташе превођене у партизане крајем рата да би избегле одговорност за злочине у Јасеновцу. И покушаћемо да објаснимо, како то да се комунизам запатио у Југославији и другим словенским земљама, а главни идеолог Карл Маркс је био словенофоб. Дотаћи ћемо и тему зашто се није комунизам примио у западним земљама, како су Ротшилди и други владари из сенке финансирали Лењина и револуцију у царској Русији. Као и велико питање како то да се комунизам запатио у Југославији и прилике које су довеле до прихватања истог.
Ово је веома сложена тема, на нивоу светских игара, па не може све стати у један чланак, нити ми имамо толико времена, јер као што знате, чланке пишемо у слободно време, зато помозите рад србских новина донацијом, како би биле још боље, или се јавите уколико желите да допринесете на други начин на страници контакт или фејсбук страници.
