Јован Дучић је говорио о родољубљу да једној земљи нису потребни јаки људи, већ јаки принципи, али и да је велика човечија несрећа немање осећаја патриотизма
Има људи који су по својој природи лишени осећаја патриотизма.
Овакви људи пређу из своје земље у другу земљу равнодушно као што дивља звер пређе из Конга у Судан, или као што птица пређе са гране на грану.
Могло би се рећи да извесни људи немају патриотског осећаја колико други немају осећаја верског, или трећи осећаја уметничког.
Ово је једна велика несрећа човекова.
Има само два осећања која су два највиша духовна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не може бити потпуно убог: то су патриотизам и вера.
Ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никад ни сам ни безнадежан. Без ова два осећања, човек је пропалица.
Највећи међу патриотима обдарен је извесном видовитошћу, јер су људске истине увек истине срца. Његов је видик увек безмеран пошто је патриотизам, кад је потпун, истовремено и племенит.
Непатриот, то је, напротив, најпре глуп а затим лош човек.
Јован Дучић