Јовић: Тито је наредио Кардељу да Устав из 1974. састави тако да се Хрватска може отцепити са Србима

БИВШИ председавајући Председништва СФРЈ Бора Јовић оценио је – поводом изласка из штампе своје књиге „Како су Срби изгубили век“ у издању Службеног гласника и Курира – да је крајње време да Срби са себе скину оптужбе и кривице које су им приписали и наметнули они који су разбијали и разбили Југославију.

        Ево неких делова разговора који је тим поводом са њим објавио Курир.

        • Кључна је (била) промена из 1974?

        – Тад је Југославија потпуно обесправљена. Тито је лично тражио од Кардеља да се састави устав по којем ће Хрватска, кад се Југославија буде распала, моћи да се издвоји с територијама на којима живе Срби. Кардељ је то вешто написао. Тито је, дакле, те 1974. већ обезбедио све услове за распад Југославије. Распад је могао да настане тек кад су два војна савеза дошла у такве односе да им Југославија више није била потребна као тампон-зона, односно онда кад су закључили да даље могу и без ње. Тад је, ето, дошло до распада, а по Уставу је могло још 1974. А неке велике силе, пре свега Немачка, и раније су биле веома заинтересоване да се распад деси.

        • Какви су били српски политичари у Југославији?

        – Они су у великој мери били полтрони. Били су слаби кад је реч о интересу њиховог народа. Никад нису раздвојили интерес српског народа, који је требало да им буде главни, од става партије, који може бити и у туђем интересу. Тито је свесно радио против интереса Срба, док су српски политичари више пута несвесно исто то радили. Најпре, нису смели да дозволе да се Устав из 1974. изгласа. Имали су право да гласају против, али нису тако поступили.

        • Како видите улогу Слободана Милошевића деведесетих?

        – У књизи сам написао да су Србија и српски народ били у таквој позицији да, без обзира на то ко је владао, није могао да их спасе од зла које их је снашло. Било ко да је био на челу државе, она не би могла боље да прође, јер је запала у историјски ћорсокак. Посебно поглавље сам написао о Милошевићу и променама у Србији чувеном Осмом седницом, те о његовим методама владања.

        • Треба ли он да добије споменик у Београду?

        – Не могу у то да се упуштам. Било како било, Милошевић је историјска личност. Можда сад није време за то, можда треба да прође још времена па да се процени да ли му треба подићи споменик. Сачекајмо. А, видите, у Риму постоји споменик Мусолинију, нису га срушили. Све зависи од психичке стране народа.

        • Него, пратите ли актуелна дешавања у региону? Заоштрило се у односима држава…

        – Ово што данас Хрватска и Босна раде Србији никад не би чиниле да им тако није шапнуто са стране. Немају интереса да то раде нити би смели, али им је тако речено да ураде. Зашто, од кога им је наређено, то не знам, али сигурно долази од неког ко је јак и од кога они зависе. Штетно је ово за све, а може да буде и опасно уколико велике силе, које то диктирају, пожеле да иду даље. Уколико се остане само на провокацијама, није опасно.

        • Хрватска је у ЕУ, Србија је на том путу, али се некако чини да је БиХ остала недовршена. Имате ли такав утисак?

        – БиХ је створена од више народа који би желели да се прикључе својим државама, али опстаје само зато што међународна заједница то жели. Тако желе, јер се не може наћи решење за муслимански народ. Кад би тај народ хтео да се прикључи једној од две државе, српској или хрватској, нашло би се решење. Муслимани су Срби који су променили веру пре стотина година. Они би, у свим историјским анализама, у сукобу између Срба и Хрвата пре требало да пређу на српску страну, али су у последњем рату прешли на ону другу.

        • Да ли је војни пуч могао да спасе Југославију? Милошевић и тадашњи министар одбране Вељко Кадијевић наводно су озбиљно разговарали о тој идеји.

        – Не, војни пуч није могао да спасе Југославију. И то зато што је војска била мешовита, исто као што је и политика била мешовита. Нико у војном врху не би хтео да нападне своју републику.

        Курир