Југословенска делегација, коју је током мировних преговора о окончању рата у Босни у Дејтону 1995. године предводио Слободан Милошевић, у свом саставу је имала и трочлани експертски тим тадашње Војске Југославије, који је, у последњем тренутку и без званичног објашњења, избачен из састава. Одлуку је донео тадашњи шеф Државне безбедности Србије, а као последица је споразум који је у многим сегментима био штетан за Републику Српску.

Ово, у разговору за “Вести”, ексклузивно открива некадашњи војни изасланик при Амбасади СРЈ у Вашингтону, пензионисани пуковник Станко Нешић.

Дугогодишњи војни обавештајац и контраобавештајац, Нешић је у САД посао у војном изасланству обављао у два манданта, а за ширу јавност је далеко интересантнији други који је трајао од 1994. до 1997. године.

– Када је утврђен датум и место одржавања мировних преговора, Пентагон је званично био обавештен да ће у делегацији СРЈ бити и трочлана експертска група коју је требало да чинимо ја, као шеф тог тима, генерал Благоје Граховац и пуковник Драган Вукшић. Њих двојица су због тога и допутовали у САД. Међутим, из нама тада непознатог разлога наш тим није отишао на преговоре у војну базу Рајт Питерсон. Разговори су већ почели, а ми смо неколико пута питали надлежне у Генералштабу о чему је реч и стално смо добијали одговор да је све у реду и да се стрпимо. Онда је стигло наређење да се њих двојица врате у земљу – прича Нешић.

“Захваљујући Алији, Босна је мртворођенче”

Касније је сазнао да је предлог Милошевићу да се војни стручњаци не укључују у преговарачки тим дао Јовица Станишић, тадашњи шеф Државне безбедности, које је био члан нашег преговарачког тима.

Чудна атмосфера

У време одржавања конференције у Дејтону, СРЈ није имала амбасадора у САД, а пуковник Нешић каже да је атмосфера у амбасади у Вашингтону била крајње чудна.

– Уместо да сви имамо само један циљ, било је приметно да су личне сујете и амбиције битније од општих. Тако је некима било много важније да се зна да су се они срели с неким америчким званичником од тога шта је тамо разговарано – открива Нешић.

– Он је лично сугерисао Милошевићу да војни експерти нису потребни и да је он довољно способан да обави и део за који смо ми били предвиђени. Све и да је био Супермен, један човек, посебно који није из војне струке, тако нешто није могао да уради – каже овај дугогодишњи контраобавештајац.

Он додаје да су због тога и резултати преговора у Дејтону били лошији по Републику Српску.

– Војни експерти су могли да одиграју кључну улогу у цртању граница, али и када је реч о коридору Брчко. Ниједан војник не би пристао да коридор буде тако узак. У крајњем, могло је више да се утиче и на величину територије под контролом Републике Српске – истиче Нешић.

Ђ. Баровић – Вести