Јозеф Штиглиц – нобеловац: ММФ-ов пут до проклетства!

Јозеф Штиглиц, професор економије на америчком универзитету Станфорд, бивши саветник америчког председника Била Клинтона и некадашњи председник Светске банке за обнову и развој одлучио је да „проговори“ о томе како моћне западне банке и Међународни монетарни фонд у својим тајним документима планирају и хладнокрвно изазивају социјалне немире у многим сиромашним и транзиционим земљама широм света које наводно „помажу“. Текст је изворно објављен у лондонском „Обзерверу“ („The Observer“) још 2001. године, а ми га због његове актуелности преносимо читаоцима Српске аналитике.

Четири корака до проклетства

Перфидно смишљени сценарио је следећи: Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развој или опстанак. Након тога, Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типизирани програм који садржи четири обавезна корака.

Први корак – Приватизација

Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација , а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде једне земље. Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних предузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив. Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне последице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој.

„Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијањаа провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Штиглиц.

Други корак – Либерализација

Након кампањски спроведене приватизације обавезно следи доношење законске регулативе о либерализацији тржишног капитала. Тај потез, теоријски посматрано, омогућује инвестицијском капиталу несметан улазак и излазак из земље. При томе, како показује искуство, у „земљу-жртву“, улази релативно мало капитала, а кудикамо највећи део расположивог капитала на „законит“ начин несметано излази из земље. Тај процес извлачења капитала је у економији познат под именом „круг врућег новца“. Новац или, тачније речено пљачкашки капитал улази у „земљу-жртву“ првенствено ради шпекулација некретнинама и валутом, а затим попут плашљиве дивљачи, бежи главом без обзира већ на први знак надолазећих невоља које би могле било како угрозити његову сигурност. У том паничном бегу капитала, државне резерве могу да „пресуше“ за само неколико дана. Након таквог вешто инсценираног бега капитала, ММФ обавезно тражи од владе „земље-жртве“ да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80% како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала.

„Резултат таквог потеза владе, која најчешће нема другог излаза, је предвидљив“ – каже професор Штиглиц. Астрономске каматне стопе, свакако, брзо привуку одбегли капитал, док с друге стране оне системски разарају индустријску производњу и дефинитивно исушују националну ризницу „земље-жртве“.

Трећи корак – Тржишно одређивање цена

Тада ММФ „земљу-жртву“ која је на издисају хладнокрвно увлачи у трећи корак – тако звано „тржишно одређивање цена“. То је леп израз за драматично подизање цена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга. То, дакако, не значи и подизање цена рада (плата и осталих накнада по основу рада) и пензија. Тиме се, у првом реду, драстично руши већ ионако низак животни стандард становништва те осетно подижу пословни трошкови у већ добрано посусталој привреди. Убрзо након тога, према већ добро уиграном сценарију, следи и завршни четврти корак.

Четврти кораК – ММФ-ов протест

Тим протестом је „земља-жртва“ дословце бачена „на колена“ и „de facto“ се налази пред извеснијим привредним и економским уништењем. У тим драматичним околностима, ММФ из ње злочиначком хладнокрвношћу извлачи и последње капи крви. Програмирано појачава „ватру“ и подиже социјалну температуру док напокон „цели котао не експлодира“. Тиме је отворено и само предворје пакла. Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно становништво, након чега су широм земље букнули жестоки протести и немири.

У том погледу је, такође, поучан пример Боливије у којој су прошле године избили велики немири због драстичног повећања цене воде. Вешто програмирани и прецизно темпирани ММФ-ови протести, као својеврстан знак узбуне, узрокују нови масовни бег капитала из „земље-жртве“, а неретко доводе и до стечаја владе у тој земљи. Такав, све изразитији привредни пожар и колапс има и своју светлу страну, наравно, само за безобзирне стране власнике капитала. У таквој безизлазној ситуацији они могу по смешним и симболичним ценама откупити преосталу имовину „земље-жртве“ у паничној распродаји. По том перфидном обрасцу већ је у посљедњим деценијама у земљама Трећег света створено много земаља-губитница. При томе су једини победници увек биле моћне западне банке које у бездушном лову за капиталом не презају ни пред чим.

(текст у оригиналу на енглеском језику: Joseph Stiglitz: „IMF’s four
steps to damnation“, april 2001.)

*****************

Другим речима професор Штиглиц нам говори да су идеолози капитализма и његове ударне песнице фашизма смислили перфидније облике ратовања за уништење држава, нема више физичког облика ратовања, то је застарео метод, јер мораш да будеш ко Хитлер, а то ће народи одмах приметити и борити се против поробљавања и уништења. Али зато, ако у циљаним земљама нађеш интелектуалну издајничку багру и тзв. „елиту“, а на балкану и Србији има је на претек (!) онда си на добром путу да уз помоћу „приватизације“, „евро-атланских интеграција“, „уласка у ЕУ“, „ММФ-а и кредита“ у потпуности уз помоћу издајничке багре, уништиш и ставиш у тотално колонијално ропство одређену државу и народ, а да ниси испалио ни један метак!

Како се то уз помоћу домаћих издајника (економских издајица) ради у Републици Српској, лепо и кристално јасно објашњава часни и поштени доктор економских наука, Алекса Милојевић.

Др Професор економије Алекса Милојевић – Пулс, БН телевизија

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Детаљ око лажне статистике је веома битан да превара успе, и да се под паролом фраза и еуфемизама: „приватизација“, „слободно тржиште“, „интеграција“, „уласка у ЕУ“ народ не само преведе жедан преко воде, него да умре од жеђи, а да у лудило ништа није ни схватио, шта му се догађа, будући да му строго контролисани медији док он пропада у сиромаштву непрекидно приказују „позитиван привредни раст“, „раст индустријске производње“, “ раст БДП-а“… људи умиру од глади, а статистика говори да је „живитни стандард у благом порасту“ итд…

Полазиште за свеопшту лажну статистику економских и финансијских кретања је лажно приказивање Бруто Друштвеног Производа (БДП), односно његовог погрешног израчунавања, по препоруци из Брисела. Тако је за 2010 издајничка влада Републике Српске израчунала да је њихов БДП за 2010. 8,3 милијарди конвертибилних марака (км.) док је њихов реалан БДП по рачунима професора Милојевића за тај период 1,7 милијарди км.

Где је сад ту лажна рачуница издајничке владе РС у ових 8,3 милијарди БДП-а?

Они су рецимо 3,1 милијарду радничких дознака (то је кад наши људи који раде у иностранству уплаћују паре родбини да преживе) затим дуг владе, општина и фондова од 4,2 милијарде приказали као „друштвени производ“ (?!), а то уопште није њихово, то није њихов производ. Како може друштвени производ да буде кредит који је рецимо влада узела на име извршавања својих обавеза према грађанима РС?!
Или радничке дознаке које рођаци из иностранства уплаћују родбини у РС?!

То није њихово, то није „производ РС“ и најглупљем је то јасно. Чиста, одвратна небулоза!

И сад на основу те основне лажне статистике у виду БДП-а фризира се и остала лажна пратећа статистика, па тако по Додиковој влади (статистици) србски народ у РС данас боље живи 2 ипо пута него пре рата 1991!??

У то не можеш ни идиота да убедиш, а камо ли трезвеног човека!

Исти систем лажне статистике ради се и у Србији, али треба нагласити оно најбитније што помиње др Милојевић, да не буде да народ пропадне, а да нико не буде крив!!!
Да не буде да исти људи који су СВЕСНО упропастили народ кажу:

„Па, добро, јбг.,… грешило се…“

И затим да исти људи потпуно некажњено наставе тзв. „реформе“.
НЕ!!

Мора се на суду одговарати за потпуно свесно упропашћавање свог народа!!!
Професор Милојевић даје и решења за излазак из кризе, послушајте, довољно је да га чујете пола сата-сат како прича и све ће вам бити јасно. И где је брутална превара, лаж, перфидна манипулација, а где је излаз.

Овакви људи, стручни савесни и поштени, треба да воде Србски народ!!!

Извор: Српска Аналитика
Аутор Уредништво 23. октобар 2011.