Кинески јуан остварио је историјски скок вредности (мерен берзанским прометом у 48 сати), након охрабрујућих вести о привредним резултатима „азијског тигра” у последњем кварталу 2016. и завођења строжих мера контроле капитала од Нове године.
У уторак је на берзи у Хонгконгу један амерички долар вредео 6,9895 јуана – највише откако је тамо 2010. отворено одвојено тржиште девиза. Колико јуче за куповину једног америчког долара било је довољно 6,7853 јуана – што је највиша вредност кинеске валуте од почетка новембра прошле године.
Осетни скок јуана догађа се иначе пред инаугурацију новог америчког председника Доналда Трампа, који већ дуго оптужује Кину да манипулише курсом своје валуте не би ли подигла конкурентност свог извоза. Експерти у лондонском Ситију упозорили су да није извесно да ли је Народна банка Кине интервенисала у порасту вредности јуана „преко ноћи”.
У међувремену, текући залет јуана утемељен је на извештајима о најбржем расту индустрије услужних делатности прошлог месеца од јула 2015. и постојаном отклону ка новом економском моделу где ослонац на извоз и инвестиције замењује раст потрошње, наводи Ројтерс. У прва три квартала 2016. потрошња је чинила 71 одсто укупног привредног раста Кине, јавио је Ројтерс.
Најава Пекинга да ће уложити 116 милијарди долара у развој домаћих железница, такође подстиче промену расположења на берзама које су до пре неки дан биле уверене да ће се успоравање кинеске привреде наставити и ове године, као и да ће јуан наставити да губи вредност, вероватно до нивоа седам „кинеза” за једног „американца”.
„Кинеска привреда уопште показала је у последњем тромесечју 2016. боље резултате него у претходна три. Постоје озбиљни показатељи да ће привреда Кине ове године остварити раст 6,5–7 одсто, колико је најавио и званични Пекинг”, истакао је Џенгшенг Џонг, директор макроекономске аналитике пословне групе CEBM, у изјави за британску агенцију.
На берзама ипак упозоравају да бројни макроекономски ризици у Кини остају и даље изражени попут: постојаног снижавања девизних резерви, ризика од урушавања тржишта некретнина, мањка ликвидности на домаћем тржишту обвезница, раста јавног дуга итд.
У међувремену, раст јуана – осим што је оштро зауставио највећи узлет долара у последњих 14 година, подигао је и цену унце злата за целих 14 долара – на 1.177 долара, али је на берзама отворио и питање текућег темпа трошења девизних резерви Кине. Крајем 2016. девизне резерве Кине износиле су тек нешто изнад три билиона долара, проценио је Ројтерс. Уколико је британска агенција у праву, „азијски тигар” данас располаже са најнижим девизним резервама (које делом троши на заустављање обарања вредности јуана) од фебруара 2011. године. Иначе, Народна банка Кине средином јануара објавиће износ девизних резерви те земље.
Аутор: Тања Вујић, Политика.рс
