Нова сазнања о кретању становништва у Србији и економским миграцијама ван земље недавно су представила четири истраживачка тима, победници пројекта “Подацима до бољег разумевања процеса депопулације”. Подаци показују да су Тутин и Нови Пазар тренутно две општине са најизраженијим трендом депопулације.
Марија Дробњаковић из Географског института “Јован Цвијић” каже за РТС да је поражавајуће што је јужни и југоисточни део Србије готово празан, док је све концентрисано у Београду и Новом Саду – у Подунавском и Поморавском појасу.
Ирена Церовић из Програма Уједињених нација за развој каже да је екипа Института “Биосенс” анализом агрегираних и анонимизованих података мобилних оператера посматрала кретање становништва у Србији.
“Дошли су до сазнања да су Тутин и Нови Пазар тренутно две општине са најизраженијим трендом депопулације, што се у званичним подацима још не види”, истиче Церовићева.
Други тим – “Инфостуд” је ставио на располагање податке из својих база да би разумели кретање понуде и тражње послова у иностранству.
“То нам даје детаљну слику о томе шта се дешава у кретању становништва. Оваквом применом података можемо да сазнамо ко се креће, где се креће, у тачном временском тренутку када се процес дешава”, објашњава Церовићева.
Наглашава да ћемо вероватно јако тешко преокренути демографску слику – то је готово немогуће.
“Важно је да све што планирамо у јавној сфери прилагођавамо новој демографској реалности, становништву које је све старије, све урбаније и помало све богатије”, наводи Церовићева.
Истиче да је важно и да се много више улаже у људски капитал – у остварење потенцијала сваког становника.
Десет одсто академске популације напустило Србију
Докторанд Харвард универзитета Александар Бауранов каже да су помоћу податак са Фејсбука анализирали колико људи одлази, а колико се враћа у Србију.
“Нашли смо да се од октобра у Србију вратило око 120.000 људи, што је последица пандемије. Биће занимљиво да видимо колико ће људи заиста остати у земљи”, истиче Бауранов.
Наглашава да су дошли и до једног поражавајућег податка – да је 10 одсто укупне академске популације напустило Србију.
“Нашли смо и један занимљив податак – да су наши истраживачи продуктивнији уколико раде са истраживачима у иностранству јер имају приступ фондовима. То значи да уколико нађемо начин да повежемо људе из Србије са људима у иностранству, можемо да допринесемо побољшању академске слике”, објашњава Бауранов.
Истиче да планира да се врати у Србију, али не зна тачно када.
Тражи се иновативно решење
Марија Дробњаковић каже за да су сви тимови имали исти задатак – да нађу начина како да се из једног другачијег угла сагледа процес депопулације у Србији.
“Депопулација није нов процес на нашим просторима, али тражило се иновативно решење, што је препознато као императив данашњице”, објашњава Дробњаковићева.
Каже да је тим са Географског института акценат ставио на просторну компоненту процеса депопулације.
“Желели смо да нађемо начин како да прецизно идентификујемо процес депопулације, како да делимитирамо депопулацијом захваћене просторе у Србији и да укажемо на неке факторе који утичу на појаву, интезитет и просторну експресију процеса”, истиче Дробњаковићева.
РТС.рс
