Југу Србије прети природна катастрофа много гора од оне у Чернобиљу или Хирошими и Нагасакију зато што је за државу Србију пуно да годишње издваја 140.000 евра за праћење квалитета воде, ваздуха и земљишта на подручјима која су 1999. године гађана муницијом са осиромашеним уранијумом.
Директорка Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења Мирјана Раденковић објашњава да Агенција не располаже средствима за финансирање мониторинга које годишње кошта 15 милиона динара (око 140.000 евра), јер је то до сада ишло преко Министарства за заштиту животне средине, а како је Фонд за заштиту животне средине укинут, тако је прекинута и процедура за наставак пројекта мониторинга.
“На решавању финансијских проблема тренутно раде и Агенција и ресорно министарство, а да ли ће новац бити обезбеђен знаће се идуће недеље”, кажу у Министарству за заштиту животне средине.
Душко Кошутић из Института за нуклеарне науке Винча каже да је терен контаминиран осиромашеним уранијумом очишћен и да нема “непосредне опасности” за здравље људи на том подручју, али да постоји могућност да штетне материје из пројектила заосталих у земљи, преко подземних вода, а кроз ланац исхране, дођу и до људи.
“Никада се не може рећи да је терен потпуно очишћен од уранијума и зато стално треба пратити ситуацију на терену. Проблем је и што сваке године материјал који је заостао продире све више и више у земљу. Силазећи полако пет или 15 центиметара годишње може једног дана доћи и до подземних вода “, упозорава Кошутић.
Некадашњи командант РВ и ПВО Војске Југославије, генерал Спасоје Смиљанић каже да је запрепашћујуће да се у Србији уопште не разговара на ову тему.
– Зар у овој држави постоји већи приоритет од заштите сопственог народа, јер су угрожене генерације и генерације наших потомака? Током бомбардовања, НАТО је на Србију бацио хиљаде пројектила, односно 15 тона осиромашеног уранијума и ако Србија нема пара, онда би ваљда било логично да примора или замоли оног који је те бомбе бацао да сада финансира уклањање последица – каже генерал Смиљанић.
Један од највећих експерата из ове области, бивши помоћник министра одбране, генерал Слободан Петковић, каже да ситуација јесте озбиљна, али да не треба стварати панику.
– Постоји, и оправдан је страх о евидентној еколошкој катастрофи на територији Србије и суседних земаља због чега и није добро да држава одустане од праћења животне средине у подручјима која су контаминирана, али за све то је потребна национална стратегија – каже Петковић и додаје да би најбоље било када би се ова тема укључила и у започете преговоре Београда и Приштине.
[quote]
Страх од озрачене воде
Мада сви одговорни тврде да нема непосредне опасности за становништво, превентивно, Завод за јавно здравље у Врању контролише воду.
“У последња два-три месеца контролисали смо 32 узорка воде са истих локација и са истих места бунара да бисмо могли да изађемо пре Нове године са правом информацијом, јер становништво горњих делова града Врања, којима је једини извор снабдевања воде са планине Пљачковице, страхује и стално нас зове да питају какав је квалитет воде. Деси се да неко оболи”, каже Мирослав Симић из Завода за јавно здравље у Врању.
Застрашујуће бројке
Генерал Петковић каже да је током 78 дана агресије на Косово испаљено између 30.000 и 50.000 касетних бомби осиромашених уранијумом, а изван покрајине додатних 5.000 до 10.000.
– То је застрашујућа количина од 10 до 15 тона ове опасне материје која је вечно остављена на “чување” у Србији, јер време распада је процењено на 4,5 милијарде година, а испитујући степен контаминираности, на неким местима смо утврдили да је чак 1.100 пута већа од дозвољене – упозорава Петковић.
[/quote]
Вести
