ЈУГО-НАТО-КРОАТО ЈАЈАРА би да шиптарима поклања српску територију?!

Директор европског пројекта у Институту хуманистичких наука у Бечу Иван Вејвода оценио је да би размена територија Прешевска долина за део северног Косова могло бити реално решење ако би на то пристали и Београд и Приштина и ако би споразуму кумовала међународна заједница УН, ЕУ, САД, Русија и остале сталне чланице Савета безбедности.

У интервјуу Новом магазину Вејвода је рекао да је идеја, која сада долази са Косова, својевремено био један од три или четири сценарија у предлогу убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића.

Вејвода је казао да Србија и српско руководство треба да се суоче са реалношћу косовског проблема јер је боље да га сами реше него да га решава неко други додајући да су од 1999. политичари индиректно признавали реалност да Србија не влада на Косову и да је питање увек било како то довести у склад с нормативним стањем.

Он је подсетио да је “Зоран Ђинђић три-четири месеца пре убиства изнео предлог са неколико сценарија” и да је говорио да што пре треба решити проблем Хашког трибунала и Косова “јер су то ствари које спутавају Србију да иде бржим кораком ка Европској унији, тада и НАТО-у, и да иде у дубинске реформе”.

“Чини ми се да смо сада поново у тој ситуацији где председник и руководећа странка схватају да морају да се суоче с том реалношћу и да је боље да ухвате бика за рогове, ако могу ту метафору да употребим, него да чекамо да нам тај проблем неко други реши”, додао је.

Вејвода је рекао да Србија неће моћи да уђе у Европску унију, а ни Косово, уколико не дође до нормализације и да то добро знају сви који су били на власти од 2000.године.

Он је додао да у том смислу види иницијативу за дијалог коју је изнео председник Србије Александар Вучић.

“Ја га схватам као корак који треба да допринесе убрзавању решавања тог питања. Да се не чека осам година него да се кроз нормализацију односа, на основу уговора који би обе стране потписале, скине тај терет са леђа Србије. Да би онда она могла да се много више посвети неопходним стварима као што су озбиљне институционалне, правне, економске и друге реформе, демократизација и модернизација, најкраће речено”, навео је спољнополитички експерт.

Вејвода је изразио уверење да у (унутрашњем) дијалогу (о Косову) требало да учествују сви актери и да није добро антагонизирати власт и опозицију.

“Није добро да око једног тако крупног питања постоје велике разлике и да се оне користе у дневнополитичке сврхе. Тако нигде нећемо стићи”, рекао је.

Вејвода је оценио да је Европа протеклих неколико година била заокупљена својим проблемима, али да мисли да је “сада поново фокусирана” не само на Косово него на то да овај регион треба што пре уклопити у европске оквире.

“Узимам као знак тог опредељења и изјаву да је 2025. година реалан рок до којег би Србија и још неке земље региона могле да буду спремне за чланство у Унији. Мислим да је то важно јер чини ми се да је то одговор на вапај, ако тако могу да кажем, из региона: дајте нам нешто, реците чему можемо да се надамо”, додао је.

На питање да ли пуна нормализација односа Београда и Приштине подразумева размену амбасадора Вејвода је одговорио:” Вероватно у једном тренутку то значи то, питање је када и како”.

Он је додао да верује да би се то могло десити “у вратима Европске уније, у тренутку отварања капије Уније, то је последњи тренутак”.

“Рецимо, Ирска је морала да мења свој Устав у тренутку уласка у ЕУ јер је у њему писало да ће Северна Ирска једног дана бити припојена Републици Ирској. И то је морало да се измени. Што је и учињено у последњем тренутку. Дакле, ако се руководимо преседанима, онда је вероватно то тренутак самог уласка”, рекао је.

Вејвода је додао да је ЕУ “свесна бремена историје и деликатности питања и зато се иде постепеним путем” али и да, са друге стране, јасно поручује да не жели нови Кипар, односно да ниједна земља која има нерешено територијално питање не може у ЕУ.

На питање о “полтици две столице” Вејвода је рекао да ће без сумње “Србија морати да се самери са спољном политиком ЕУ, тога су сви свесни, али се то сада одлаже на неко, вероватно не предуго, време”.

“ЕУ још увек показује разумевање за такво понашање Србије, али то неће трајати бесконачно. Мислим да су тога свесни и они који су данас на власти. Оно што није добро јесу недоумице које водећи политичари стварају у јавном мњењу тако да људи онда не знају шта Србија стварно жели. Са друге стране, ипак, кад читате изјаве највиших званичника увек се сасвим јасно каже да је приоритет над приоритетима улазак у ЕУ. То се не мења и мислим да је, ако тражимо неки смер кретања, он назаменљив”, рекао је.

Вејвода је оценио да деловање Русије у региону иде пре свега за тим да подрива утицај ЕУ и да покаже како ЕУ не жели да га прими, додајући да Русија зато финансира странке, невладине организације, делове интелектуалне елите, медије, новинаре и користи све канале да би раширила своју поруку и проширила свој утицај.

Са друге стране, Вејвода верује да “у Русији ипак постоји свест о томе да овај регион иде ка Европској унији и да ће једног дана постати њен саставни део”.

“Просто, довољно је погледати не геополитичку него географску карту Европе. Ми смо део географског језгра Европе, потпуно смо окружени Европском унијом, о бројевима да и не говоримо. Ми живимо од трговинске размене са Европом, одатле нам стижу и знање, технологија, инвестиције, развојна помоћ”, рекао је и додао да би  политичари у Србији о томе требало чешће да говоре.

Вејвода је указао да је поред понављања стратешког, приоритетног правца ка ЕУ важно даље појачати рад на демократским институционалним и структурним реформама.

“Нормално, нисмо задовољни стањем у којем се налазе демократске установе, стањем у медијима и слично, али мислим да прилике треба реално сагледавати, без црно-белих слика. У сваком случају, на нама је као друштву да све те проблеме решавамо и решимо. Неће нама нико овде донети виши степен демократије ако се ми сами за то не изборимо”, рекао је Вејвода за Нови магазин.

Бета